Da li se molite za nešto ali rezultata nema? Da li se prema ljudima koji te okružuju ponašaš na ružan način?

Kakav je vaš hod u ljubavi?

I Jovanova 3: 21

Da li uglavnom brinete o tome koliko vam novca treba, ili ste posvećeni hodu u ljubavi? Ovo zadnje je bitnije od svega, a kad se molite molitve otvaraju vrata Bogu da radi, ali vaša vera neće imati smisla ako nemate ljubav. Ja sam dugo godina bila nesrećna žena, nezadovoljna i nikako nisam mogla da budem srećna. To nisu bili odmori, nove haljine, Dejv ili bilo ko drugi, a mislila sam da sve to uveliko utiče na moju radost, a onda sam shvatila da niko nije odgovoran za moju sreću osim mene same. Nije šta drugi rade ili ne rade. Vaša živa veza s Bogom ima veze s tim: ako ste vi u dobroj vezi s Ocem, baš će vas biti briga šta drugi govore i rade. Naša je radost u Bogu ne u okolnostima. Bog nas izdiže iz tih situacija. Ako ćete čekati da budete srećni kad vam okolnosti budu dobre, mnogo ćete se načekati. Ne želim da budem negativna ali ne postoji deo života u kom ćete reći: e od danas neću imati više problema. Bog želi da budemo milostivi, da hodamo u ljubavi, da se ne vređamo lako. Možda ste sve ovo već čuli, ali da vam kažem: uvek ima više onih koji su ljuti na nekog, nego onih koji nisu ljuti na nekog. Ako nemamo dobar hod u ljubavi, nema snage ni u čemu što radite. Ako je većina crkve ljute na nekog, Bože, gde mi idemo? Ništa nam dobro ne donosi da budemo ljuti na nekog, jer taj na koga se ljutimo nema pojma da smo ljuti, samo sebe povređujemo. Normalno je da osećamo bes kad nas neko uvredi, ali je poenta da ne ostanemo besni. Nemojte otići besni u krevet, nemojte živeti u besu. Kad god sam bila ljuta na Dejva, mene je bolelo dok je on spavao miran. Sebi odmažemo ili pomažemo. Bog je onaj koji se osvećuje. Biblija kaže: pustite to, odbacite i ne mislite više na to. Neki od vas već godinama kukaju na iste stvari: ovaj me nervira, onaj me nervira, moj muž ne zarađuje dovoljno, nemam ovo, nemam ono.... O pobogu! Prestantite s tom kuknjavom. Kad ćete odrasti? Uostalom i vi nekog nervirate pa šta?!

Pre neki dan sam čitala svoj dnevnik ( volim da pišem o stvarima u životu ), pa sam čitala nekoliko meseca unazad i čitala sam o tome kako me je Dejv naljutio, a znate šta? Nisam mogla ni da se setim oko čega smo se svađali, ni detalja. Hvala Bogu, toliko me je Bog promenio. Ranije sam to smeće pamtila godinama. Ljubav ne pamti zlo! Ljubav zaboravlja takve stvari. Koliko puta je nama Bog oprostio? Mnogo, to je i na nama. Bog nam oprašta tako da mi možemo drugima da oprostimo. Bog ti ne kaže daj ono što nemaš, ne. On ti daje ljubav, mi je dajemo dalje. On nam daje milost, mi je dajemo dalje. Bog nam oprašta, mi opraštamo drugima. Što brže to uradiš, lakše je. Što duže prebivaš u negativnostima, teže ti je da ih se odrekneš.

Opraštanje nije emocija, nego izbor. Izabareš da ćeš oprostiti. Ja kažem đavolu:“Izvini đavole, ja tamo ne idem više: neopraštanje, nervozu, nesigurnost itd...“! Ne hvala. Bila sam tamo godinama, više se ne vraćam tamo. Bolje da progutam svoj ponos, nego da mi posle bude loše danima i mesecima. Ljudi rade loše stvari drugima, i to neće prestati da se dešava. To su ljudi. U Bibliji piše da tražimo oproštaj i onda kad nismo krivi. A? To je zato što Bog od nas traži da budemo oni koji donose mir a ne razdor. Nemojte se ponašati kao deca: ovaj me ne voli ni ja njega neću. Ma dajte. Budite srećni zbog onog što imate, ne nesrećni zbog onog što nemate.

Mi dobijamo mnogo pisama pohvale i pisma onih koji se nešto žale. Ovih potonjih ima mnogo više a da samo čujete na šta se žale: na to kako smo uredili studio ( promenite ga, kao da ja nisam imala razloga zašto je studio takav kakav ), promeni frizuru, drugačije se obuci. Ja nisam religiozna i ne želim da set na kom radim bude ili izgleda religiozno. Neće religija promeniti svet, nego Hrist. Ne želim da me mladi ljudi gledaju kao dosadnu babu, ja njima pričam o Hristu, i oni tog Hristaju treba da požele. Tako komuniciram mladim ljudima da ih volim, da nam nisu teret ili višak u društvu. Zašto moramo biti takve cepidlake? Zašto je toliko bitno kako neko izgleda ( ova je debela i baš je jadna, da je samo vidiš kako izgleda, oblači se grozno ).

Prevaziđite to. Nemojte biti takve emotivne bebe. Odrastite. Razgovarajte sa sobom, budite iskreni prema sebi i strogi nekad. Potrebno je to. Nemojte stalno popuštati svojim glupostima. I znate šta? Pokrivajte uvrede. Ako vas neko uvredi, nemojte ići okolo i svima reći:  svojim najboljim prijateljicama kojih ima 100 i sve vole tračeve. Uđite u samoću s Njim i recite mu sve, a kad završite molitvu smeškajte se i budite srećni. Borite se protiv đavola Božijom Rečju. Čitajte o ljubavi, studirajte i učite. Ponašajte se kako treba inače ćete hodati po emocijama a to je propast.

Molitva je moćna, a mi zaboravljamo da se molimo, a ako nemamo ljubavi, molitve su bez odgovora. Ako se molite i vidite da se molitve ne dešavaju, onda se povucite korak unazad i zapitajte se: kakav mi je hod u ljubavi? Zapitajte se: šta ja radim da usrećnm nekog? Tražite od Boga da vam pokaže nekog kome je potrebna pomoć. Vi brinite o drugima, Bog će o vama.

Ja znam da Bog ima dobar plan za moj život. Kad ste vi dobri prema drugima, Bog je prema vama.

Marko 11: 22 – 26

Može li biti jasnije od ovog? Mislim da ne može. Tu je: živi u veri, moli se ali budi sigurna da hodaš u ljubavi. Verujem da je Bogu najvažnija naša vera i ljubav, kako se ponašamo prema drugima? Imaš stare roditelje i nisi ih čula 6 meseci? Idi kući i nazovi ih. Možda ćeš reći:“Namaš pojma kakvi su bili prema meni kad sam bila dete?“ Pa šta? Ne kaže Biblija: poštuj oca i majku samo ako su bili dobri roditelji. Ne. Biblija kaže: idi i uradi to, poštuj ih, pokaži ljubav i strpljenje.

Amin.

Koliko vas će danas priznati: ovo je poruka za mene? Moram da izbacim ovo smeće iz sebe.

Neverovatno je šta sve Bog menja svojom Rečju.

-         Molite se za one koji su vas povredili. Za sve njih, to Bog traži od nas.

-         Blagosiljajte ih i ne proklinjite ih. Nemojte ih ogovarati, znači nećete ići okolo i pričati kako i šta su vam uradili. Ako vam je jako teško, onda potražite stručnu pomoć, ali uradite to. Prestanite da ih pljujete, molite se za njih i razgovarajute s njima. Pokažite inicijativu. Nije bitno kako se ti osećaš nego da radiš ono za šta te Bog zove. Ako radite ono što vam Bog kaže u Reči, ako preuzmete odgovornost za svoje korake, vaše će se emocije promeniti.

-         Ako želite pobedu u svom životu morate da radite ono što je ispravno i kad se ne osećate tako.

Ljubav nije emocija, nego izbor, izbor koji daje snagu našem duhovnom hodu.

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Da li želiš da  tvoja dela ljubavi imaju rezultate? U tom slučaju je bitno provesti vreme u molitvi. Da li verujete da vaša molitva deluje efektivno? Danas ćemo pričati o ključnom sastojku - ljubavi. Pričamo o molitvenom životu i hodu u ljubavi, jer su povezani samo mnogi to ne shvataju.

Snaga molitve. Molitva otvara vrata Bogu da radi u našem životu. Jednostavna je izjava, ali je vrlo bitna, mene drži podalje od brige, preispitivanja i drži me podalje od dela tela. To znači da ne pokušavam ja da radim Božiji posao. Nisam Duh Sveti junior. Interesantno je da ova dela u stvari ne deluju, to je kao da kopamo izvore koji ne daju vodu. Nije produktivno. Ovo je problem za sve, ali naročito za one koji nisu u stanju da čekaju, koji imaju mišljenje o svemu, za one koji su uvek kritički raspoloženi, koji žele da vam otvore oči i slično. Bog sve može da promeni u sekundi, ono što mi godinama ne možemo. Zato je bitno da se molimo, jer molitva otvara vrata Bogu da radi. Ako se ne molite, Bog ne radi. Bog odgovara na molitve, bez obzira gde i kako se molimo. On je parter s nama, svako ima svoj deo: naš deo je da se molimo, on da radi.Ne, nemamo mi plan da ga On ispuni, nego On ima plan a mi ga sledimo. Mi se molimo a On odgovara na molitve. Zar nije čudno i misteriozno da Bog želi da budemo partneri? Da radi kroz nas? Bog radi kroz ljude, čak i onda kad se molimo da ispuni naše potrebe: pronaćiće nekog kroz koga će nas blagosloviti, ali onda moramo voditi računa da slava ide Njemu jer je On otvorio vrata za taj blagoslov, a s druge strane, moramo biti zahvalni i tim ljudima koji su bili radi da poslušaju Gospoda i urade ono za šta ih je pozvao. To je žrtva i poslušnost, ali ne smemo slaviti ljude. Osim toga, i oni, kroz koje je radio, moraju biti zahvalni.

Jakov 4: 1

Zašto je svet takav kakav je? Zašto sam ja ovakav kakav sam? Zašto se ne slažemo? Zato što ste ljubomorni i radite po telu, mrzite i sebični ste, besni i nezahvalni, pa se svađate i brinete, nemate jer ne tražite! Kad mi je pre nekoliko godina Gospod dao ovaj stih kao odgovor na frustracije, postalo mi je jasno na čemu moram raditi: moram raditi na sebi pre svega, a ja sam radila na svima i svemu osim na bitnim stvarima. Nije nas Bog pozvao da budemo konstantno umorni i iscrpljeni. Ti otvori vrata, budi strpljiva, pozitivno ispovedaj, i ono što tražiš u veri, dobićeš u stvarnom životu. Božija ekonomija je drugačija: prvo veruješ, pa dobiješ, jer ako ne gledaš očima vere, teško ćeš doživte blagoslov. Mi imamo duhovne oči, ne samo ove telesne. Menjajte se, oslobodite se od greha, gledajte kako se članovi porodice menjaju. Pazite šta govorite. Nikad za nikad nemojte izgovarati: nikad neću moći da imam kuću, nikad neću moći da imam ovaj auto, nikad neću moći ovo ili ono.... Ne, recite u veri da ćete sve to moći. Sve ima svoje pravo vreme, ali pre svega se molite da vas Bog nauči, menja i da vam pokaže svoju volju. Nemojte biti zavidni, nezadovoljni i sebični. Nemate jer ne tražite.

Matej 7: 7

Meni je Bog pokazao da ne moram da se bojim, da tražim nešto u molitvi. Ja tražim, a On mi da po svojoj volji. Mi komplikujemo:“ Ne znam da li da mu tražim, ne znam je l’ to Njegova volja?“ Tražite mu, ali pre svega tražite Njegovu volju. Nemojte prepadnuti da mu prilazite. Priđite tronu slobodno, vi ste Njegova deca. Ako ne tražite, neće vam se dati, ako ne kucate na vrata, neće se otvoriti.

Efežanima 3: 20

Molitve su moćne i jake. Bog odgovara na njih ako mu verujemo, ako smo jaki i ako se ne ponašamo kao kukavice. Pre nekoliko godina mi je pala „suluda ideja“ na pamet. Molila sam da mi Bog otvori vrata da svakoj osobi koja je u potrebi na ovoj planeti mogu da pomognem. I meni je, dok sam izgovarala molitvu, ovo delovalo blesavo, ali sam molila to. Moj mozak mi je govorio:“Šta ti misliš ko si ti? Obična, neobrazovana žena!“ A znate šta? Od onda nas je Gospod uslišio i danas mnnogo toga radimo. Znate, radije ću se moliti za mnogo a dobiti pola, nego se ne moliti. Najgore je ne moliti se, jer se onda dobije jedno veliko ništa. Svaki put kad se osetite frustiranim ili zabrinutim, molite se. Znate, za molitvu nije potrebna rutina: ne morate biti na posebnom mestu ili posebnom vremenu, samo se molite, gde god. Molitva ne mora da bude kitnjasta i super rečita, samo budite jednostavni i direktni. Nemojte stalno da mu kukate i plačete, vučete ga rukav svaki put iznova, kao da mu u stvari ne verujete da će promeniti nešto. Često mi pokušavamo da impresioniramo sebe, pričamo sa sobom umesto sa Njim! Nemojte se ponavljati zaboga! Nemojte previše da produhovljujete nešto tako jednostavno kao što je molitva. Vera je ona koja otvara vrata za molitvu, nema to veze s vašom rečitošću, tonom kojiim se molite ili kako klečite. Budite zahvalni i jednostavni. Budite iskreni i direktni. E to je Božija volja.

Jovan 14: 12

Velike će stvari biti učinjene kroz nas, ali moramo moliti, to dva puta kaže. Kad se molimo, Bogu otvaramo vrata da radi. Ako se ne molimo, Bog ne može da radi.

Zašto se molimo u Isusovo ime? Zato što Njegovo ime snaga. Hvala Bogu što se ne molimo u moje ili vaše ime. Isus je „zaključak“ molitve,  kad se molimo u Njegovo ime, mi govorimo Bogu da samo kroz Njegovog sina možemo do Njega. Znate, to je jako jednostavno: kad moje dete ode nekom po nešto i kaže da je dete Džojs i Dejva, ljudi nekad drugačije gledaju na njih. Nas poznaju, njih još ne poznaju. Eto, od svih bitnih ljudi mi poznajemo Hrista, šta će nam više? On otvara sva vrata, Njemu se svi klanjaju. Zato dolazite kod Oca u Njegovo ime, jer se onda vrata neba otvaraju. Sebe stavljamo u drugi plan, u pravom planu je Hrist.

Moramo se moliti u veri, ne sumnjajući.

Jakov 5: 16

Moramo se moliti. Ne mogu da vam propovedam ovde a da nakon svega ne molim za sve vas, za bolesne, za ovisnike. Nekad sam umorna, nisam više mlada žena  ( nisam ni stara ), ali da, umorim se, treba mi mnogo energije, ali, kad se molim za ovako punu salu, treba mnogo duhovne i emotivne energije. Nekad sam mislila: večeras to ne mogu, ne mogu da se molim, umorna sam, ali tog momenta me je Bog presvedočavao da to ne uradim, nego da se molim, da otvorimo vrata za čuda! To je deset minuta vremena. Sinoć je bilo mnogo ljudi isceljeno, a molili smo se „samo“ deset minuta. Molitva menja život, molite se više i verujte.

Efektivna molitva. Šta molitvu čini efektivnom?

Galaćanima 5: 6

Ovo je vrlo važan stih za nas! Kroz ljubav! Najveći razlog zašto molitve ljudi nisu efektivne je taj što ne obraćaju pažnju na hod u ljubavi. Ako ne hodate u ljubavi, vaša vera ne funkcioniše! Ljubav i vera idu zajedno! Znate šta? Imate veru, ali ako nemate ljubav ( ako vam je ljubav slaba, ako ste besni na ljude, ako se svađate sa svima, ako imate neopraštanje u srcu, ako ogovarate druge, ako kritikujete sve redom, onda niste priključeni ). Možete se moliti do sutra, ali ovde u Galaćaniima piše da vera radi po ljubavi, tako da ako nemate ljubavi, nedostaje vam „struje“. Hod u ljubavi znači da vodimo računa kako se ponašamo prema ljudima. Kad hodamo u ljubavi, pazimo na druge, strpljivi smo, brzo opraštamo, nismo teški da se druži s nama, stvari postaju drugačije. Onog momenta kad nemate ljubavi, nemate energiju. To je lekcija: uključite ljubav, snaga dođe, isključite ljubav, snaga ode.

Kad odaberemo da hodamo u ljubavi, bez obzira na to kako se osećamo, sazrevamo duhovno i dobijamo snagu. Društvo nam je tako komplikovano, jer smo sve zakomplikovali sami misleći da sve možemo u svojoj snazi. U jednostavnosti leži snaga.

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Da li nešto kriješ plašeći se da ljudi to ne saznaju? Saznaj kako život u istini donosi slobodu. Istinit s Bogom i istinit s drugim ljudima.

Efežanima 4: 15

Bez istine nećemo rasti, istina primeljena i primenjana kroz Božiju Reč. Mnogo ljudi živi bolesno i disfunkcionalno zbog svojih tajni. Recimo: šesnaestogodišnja devojka koja je imala abortus a nikom nije rekla. Danas pokušava da se uda i ima normalnu vezu ali se plaši i stidi onog što je uradila.

Ili, recimo, žena je ranije bila prostituka, ali danas s pedeset godina ima problem to da prizna jer se plaši osude... Ili, žena koja je jako rano dobila dete pa ga dala na usvajanje. Danas je udata žena ima još troje dece kojima nikad nije rekla da ima još jedno dete.

Tajne stvaraju strah.

Mene je otac godinama seksualno zlostavljao. Uvek mi je govorio da mi ništa loše ne radi ali da to svakako ne smem nikom da kažem, što je, priznaćete, kontradiktorno. Nikom nisam pričala o tome do svoje dvadesete godine jer sam se stidela, plašila se da će ljudi misliti da sam sama kriva zbog toga, da sam kurva. Dejvid i ja smo bili tri sedmice u braku kad me je pitao:“Šta je sa tobom“, jer sam bila potpuno disfunkcionalna. Nosila sam taj teret i morala s nekim da ga podelim, morala sam da se suočim s tim problemom, ali onda to nisam shvatala. Bog nas voli i pokaže nam kako da se nosimo s tim, kako da prođemo s tim, kako bismo doživeli isceljenje. On donosi mir, ne destruktivnost.

Postoji deo mog života kad sam krala novac iz kompanije za koju sam radila. Možda vam je teško da poverujete u to s obzirom na to šta sam danas, ali jesam. Krala sam. Bila sam u braku s čovekom koji je bio profi lopov i koji me je naučio kako to da uradim. Godinama kasnije kad me je Duh Sveti pozvao da budem u službi, to je prva stvar koju mi je pokazao i rekao da moram otići da priznam da sam ukrala i vratim taj novac. Ne samo to, morala sam da kažem Dejvu. Dejv me je podržao i bio pun razumevanja. Nisam znala šta me tamo čeka, ali sam znala da ne mogu napred dok nosim tu tajnu. Ne kažem da svi treba da urade isto što i ja, ali tvrdim da moramo biti vođeni Duhom Svetim. To sam mogla da popravim, nekad neke stvari ne možemo promeniti. Meni je ta tajna smetala, jer ne mogu stajati pred ljudima i pričati o istini a imati laž u sebi. Istina je, da je sve to bila prošlost i da je to oprošteno, ali me je Bog vodio tamo. Možda danas ne bih bila ovde da nisam poslušala Boga, jer nas strah često drži podalje od Božije volje. Otišla sam tamo, priznala sam šta se desilo i rekla im da sam sada hrišćanka i da me Bog odveo nazad. Vratila sam novac i bilo je sve ok. Ni reč nisu rekli. Osećala sam se jako dobro, iako me je bilo sramota pred njima. Nekad je teško priznati istinu.

Zar vam nije čudno da vam bivša lopuža poput mene sad propoveda o istini? Zar nije čudno a i dobro u isto vreme, da Bog koristi one koje bi svet odbacio?

Pslam 90: 8

Postoje stvari koje pokopamo tako duboko jer ne želimo da se suočimo s njima. Nešto što se desilo davno i na šta smo možda zaboravili, ali, ako Bog to iznese na svetlo moraš da kopaš duboko, moraš da odeš da se izviniš ako si nekog povredila. Moramo slediti vođstvo Duha Svetog, ako to ne radimo, bićemo u stalnom problemu. Ako ti Bog kaže, uradit to, nemoj iznova oko iste planine živeći mizerno. Poslušaj Boga i uberi blagoslov.

Izbacite to iz sebe. Jeste teško, boli, ali je vrlo oslobađajuće.

Pre mnogo godina sam bila u Rusiji, podelila sam svoje svedočanstvo o tome kako sam bila zlostavljana. Na kraju službe sam pozvala sve one koji su prošli  zlostavljanje na bilo koji način, da izađu, da se molimo za njih. U redu za molitvu su bile žene koje su imale po devesedet godina. Devedeset godina su nosile tajnu i nikom o tome nisu pričale. Gledala sam ih kako satima plaču i kako priznaju istinu.

Istina je moćna stvar, a Duh Sveti je istina i on nas vodi kroz istinu, uči nas da budemo otvoreni, iskreni. Najveći komplimet koji neko može da mi da je: Džojs živi ono što govori. Jedna stvar koja svetu ovog momenta ne treba su lažni hrišćani.

Jakov 5: 16

Ovaj stih nam kaže da postoji pravo vreme priznanja greha ne samo Bogu nego i ljudima i da je u tome isceljnje. Ljudi nose svoje tajne jer je teško naći ljude s kojima možete biti otvoreni i koji će vas saslušati bez osude. Hrišćani nisu baš dobri slušači, jer uglavnom kad ima kažete neki problem, oni počnu da vam propovedaju. Mene najviše nervira kad s nekim nešto podelim a oni meni propovedaju moju propoved! Aman! Znam ja sve to, samo želim da podelim šta me muči ( ne kukamo svaki dan na istu stvar, nego priznajemo greh, to su dve različite stvari. Ako neko stalno kuka na jedno isto, treba mu pomoć i otrežnjene. Kad neko dođe da vam prizna greh, nemojte mu odgristi uši, nego ga volite i razumite ). Tužno je to. Imam dobar odnos sa svojom decom. Moja mlađa ćerka sve podeli sa mnom, čak i ono što ne bih morala da znam. Jednostavno, sve podeli sa mnom jer je to zdravo. Ima mene u koju ima poverenje i može da se ispovedi. Ne, ljudi ne mogu da nam oproste grehove, ali postoji vreme kad možete s ljudima da podelite teret i to je tako oslobađajuće.

Tajne imaju snagu. Što se više skriva, ima veću težinu, zato je bino podeliti tajnu i izneti je na svetlo. Svetlo rastera tajnu.

Nedavno mi je došao jedan mladi čovek i rekao:“Džojs ja sam dugo oženjen ali mnogo, mnogo putujem. Na tim putovanjima sebe uhvatim kako žudim za drugim ženama, a poslednja stvar koja mi u životu treba je preljuba. Moli se za mene!“ Nekoliko meseci kasnije smo se sreli. Pitala sam kako stoji sa tim? Rekao je da više nikad nije imao taj napad.

Verujem da se đavo na taj način igra s nama. Usput nas ubedi kako smo najgori na svetu i da zato ne treba pričati o tim tajnama, jer smo jedini s tim problemom, a to mu samo daje više snage. Istina je suprotna. Svi se borimo gotovo s istim stvarima.

Nekad me stvari koje sam juče uradila, prešla preko njih, nisam se suočila s njima, proganjaju danas.

Obično dobro spavam. Jedne noći sam se do pet ujutru okretala i na kraju sam se pomolila i pitala Boga šta se dešava? Zašto ne mogu da spavam? Bog mi je pokazao da sam nešto uradila dan pre toga ( naravno da su bila u pitanju moja velika usta ), povredila sam osobu svojim rečima, izgovarajući se da sam imala loš dan. Bog nije hteo da me ostavi na miru jer sam bila nefer.

Njemu je stalo do toga kako se ponašamo prema drugima. Biblija kaže da možemo rastužiti Duha Svetog, a to se dešava kad se loše ponašamo prema drugim ljudima: bračnim partnerima, kolegama, prijateljima. I ne samo to, nego se posle ni ne pokajemo, ne tražimo oproštaj. Idućeg dana sam otišla do te osobe, tražila oproštaj iako mi je ta osoba rekla da se ni ne seća toga.

Hrišćani često žele da budu ljudi od vere, a često se ponašamo površno i sebično, pa to ne ide zajedno. Treba s Bogom biti iskren. Reći mu šta nas boli, šta nas muči i jednom kad izađe na svetlo, te tajne gube na snazi. Mi smo super dobri dok guramo stvari pod tepih.

Ma recite Bogu šta vas boli, šta vas povređuje. On će vam dati snagu da oprostite. Ako ne možete tako, nađite psihoterapeuta koji će vas voditi do korena problema. Ne mislim da celog života trebate ići kod terapeuta/savetnika ali nije pogrešno naći pomoć, nekog ko će vas suočiti sa istinom. Uostalom, nastavite s Duhom Svetim, boljeg savetnika nema.

Bog se nosio sa mnom kroz probeleme. Nisam imala novca da platim terapeuta, ali Bog je bio moj terapeut.

Naša je porodica velika i mi smo odavno savladali govor u istini. Niko ne ostaje ljut jako dugo. To smo naučili. Suočavamo se i govorimo istinu, jer svi služimo Bogu i nema poteba da se lažemo. To je veliki problem i po crkvama. Ljudi idu u crkvu, smeškaju se a mrze se i ogovaraju. Ne, to nikako ne funkcioniše. Mi moramo da se složimo, stisnemo redove. Nema nas mnogo.

Znate, dva naša sina rade za nas a to nije lako da vam tata i mama budu šefovi. Osim toga i dve snaje rade kod nas, što je još teže. Zato mnogo pričamo.

Znam da ljudi ne vole da pričaju često, naročito muškarci, ali morate. Morate da komunicirate sa svojim ženama, ne možete ćutati i igrnorisati šta vam se priča. A vi žene, ubacite u sporiju brzinu kako bismo mogli da se postignemo.

David je bio jako iskren s Bogom. To je potrebno i nama: da iskreno pričamo s Bogom. Ako ne pričamo s Bogom, ne podelimo s nekim prijateljem, osećaćete se vrlo opterećeno.

Znate, meni ljudi često dolaze s priznanjem:“Došla/o sam po oproštaj od tebe. Kad sam te upoznala, nisam mogla da te smislim. Jako si mi išla na živce. Danas te iskreno volim. Oprosti mi!“ I onda se ja šalim:“Super. Ti si sad rešila svoj problem. Sad ja imam problem – moram da ti oprostim!“

Trebamo biti mudri. Nekad neke stvari ne moramo reći ili moramo reći mudro, ne možemo biti surovi povređujući druge. Moramo biti izbaždareni. Ako ne saopštavate istinu u ljubavi, ona nije istina.

Pre svega: budite iskreni s Bogom.

Uvek više volimo istinu o nekom drugom nego o sebi. Istina o tebi ćete osloboditi. Ne istina o drugima.

Istina je bitna. Biblija kaže da nas spoznaja istine oslobađa:

Efežanima 4: 15

Treba nam istina a Duh Sveti je istina. On nam donosi istinu o Hristu i o nama, uči nas kako da se nosimo sa tajnama u našem u životu.

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Da li znate da se stabilnost uči, a ta stabilnost onda važi za sve moguće situacije u našem životu. Imamo autoritet nad sotonom ukoliko smo stabilni. Ne mogu da vam propovedam o tome da nikad nećete imati problema, ne mogu, jer to nije moguće. Vaša vera ne znači da ćete zaobići probleme, nego da ćete kroz probleme proći stabilni. Budite spremni da pevate Bogu i na planini i u dolini, u pustinji takođe, a ako ne slavite Boga u pustinji nećete moći da stignete u obećanu zemlju. Ne morate da „osećate“ nešto da biste radili ispravnu stvar. Nemojte živeti po emocijama. To su bitke koje bijemo iza zatvorenih vrata zajedno s Bogom. Svako od nas mora da se suoči sa svojim Golijatom. Tu smo kao izraelci: u pustinji smo. Ispred nas je Crveno more a iza nas je vojska koja nas proganja.Tako raste naša vera, dok čekamo na Boga, i pustimo Boga da uradi ono što samo On može da uradi.

Izlazak 14: 13

Bog će se boriti za nas a mi ćemo sačuvati svoj mir i biti u odmoru s Njim. Znači: ovo je deo bilo koje bitke u našem životu. Radimo ono što znamo da moramo da radimo, stojimo čvrsto tu gde smo i čekamo na Boga. Moramo zatržati svoj mir i reći:“Bog se bori za mene!“ Bog radi za nas, mi vidimo da On radi. Možda nije poranio ( Bog ) ali sigurno ne kasni.

II Dnevnika 20: 15 - 22

Opet velika bitka. Prva stvar koju nam Bog kaže u nevoljama je:“Nemoj se bojati!“ A kad on to kaže, ne znači da ne smemo da osećamo strah nego da ne pobegnemo, jer strah u stvari znači pobeći s tog mesta straha. Bitka nije naša, nego Božija. Da li znate da možete verovati u Njega i onda kad se dešavaju bitke oko vas, a vi i onda možete živeti mirnim životom? Znate, neki ljudi prosto smatraju da su dužni da brinu i osećaju se mizerno kad imaju problem, jer to „tako treba“, tako su naučeni, a u stvari prave veliku i ozbiljnu grešku. Tako protraće svoj život u negativnostima, a ne mora tako da bude. Bog je na nebu i smeje se neprijatelju, jer on unapred zna ishod. Ishod je pobeda. Ostanite mirni, nemojte se povesti za ovim svetom i ponašati se kao oni. Bog je uvek s nama. U ovom stihu ponavlja nekoliko puta: zadrži svoj mir. Čovek je bio na kolenima i molio se. Svi su uradili isto i slavili Boga glasno. Kad ljudi počnu da slave Boga, đavo beži. U sred bitke ljudi pevaju i slave Boga, ne idu okolo i kukaju: joj šta će sad biti, šta će nam se desiti, šta nam je ovo trebalo. Ljudi slave Boga, ZAHVALJUJU ZA SVAKU SITUACIJU, jer znaju da On već zna ishod a to je pobeda.

Kad su počeli da slave, Bog je počeo da radi. Neprijatelji su se toliko zbunili tim slavljenjem i zahvalama, da su se međusobno pobili. Kakva priča?! Vidite, to važi i za nas danas. Bila sam tamo, prošla sve to. Ne idem više tamo. Đavo ni danas ne shvata da neću da odustanem.

Jovan 14: 27

Isus je pred svoju smrt uradio sve što je mogao i trebao. Bio je razapet a za sobom je ostavio MIR. Kaže da nam ostavlja mir, Njegov mir, a ne onaj koji svet daje. Kaže da ne dopustimo sebi da budemo uplašeni i kukavice. Taj mir je u nama, šta ćemo uraditi s njim: dopustićemo emocijama da nas razvlače tamo amo, ili ćemo koristiti taj mir da ostanemo mirni i ponašamo se onako kako kažemo da verujemo.

JA IMAM MIR.

Matej 26: 51- 54

Petar je bio duhovni džin u jednom momentu, i emotivna beba u drugom. Svi smo mi ponekad takvi, i nije u tome problem što se ponašamo kao emotivne bebe, samo treba shvatiti da tamo ne smemo ostati. Ne postoji određeno vreme za koje ćemo se promeniti i sazreti, svako ima svoje vreme, Bog želi da nas menja. Ja sam bila kao Petar, Petar je non stop pričao i pravio gluposti, ali se promenio:

Evo Petra, totalno emotivan. Odsekao čoveku uvo! U tom momentu se poneo emotivno. Isus nije imao nameru da pobegne. On je znao šta ga čeka, i spremao se na to. Isusu nije bilo potrebno da ga Petar brani, On je Božiji sin! Isus je mogao da zazove anđele i bio bi izbavljen, ali On je znao da mora da ispuni Reč! Rekao je Petru:“Ja kroz ovo moram da prođem“

Moramo da se molimo. Nije lako raditi stvari koje ne želimo da uradimo, nije lako da ćutimo, da oprostimo, da zadržimo svoj mir, ali nije nemoguće, jer ako je mogao Isus da ispunjava volju svog Oca, možemo i mi. Borila sam se da ispunim Božiji poziv u svom životu, ne radim ono što ja hoću, nego ono što je Njegova volja. Moj život nije moj, nego Njegov!

Najopasnija emocija je bes. Mojsije je bio ljut čovek, temperamentan. Bez obzira koliko voliš Boga, dok dopuštaš svom temperamentu da te vodi i dok se izgovaraš na genetiku, neće ti biti dobro. Neki su ljudi ljuti a nemaju pojma zašto se tako osećaju: možda zbog emocija iz prošlosti. Mnogo se ljudi ponaša disfunkcionalo, zato što se ne suočavaju sa bolnim stvarima iz prošlosti.

Bila sam seksualno zlostavljana od strane svog oca. Moja majka nije znala kako da se nosi s tim, pa je ćutala. Zbog toga sam u životu imala mnogo, mnogo problema. Nisam shvatala sebe i zašto sam takva kakva sam, zašto se ljudi ponašaju prema meni tako kako se ponašaju, ali Bog će vam pokazati ako ga pitate. Moja mlađa ćerka je imala problem s besom. Nije bila besna na druge ljude, nego na sebe kad nije bilo onako kako je ona zamislila, kad nešto nije uradila onako kako je ona mislila da treba. Na koncu se suočila s tim: sebe je gledala kroz svoja dela i po tome se vrednovala, a to je bilo pogrešno.

Morate znati istinu u srcu. Ljudi koji su stalno besni i ljuti, imaju koren tog besa u sebi i s njim se moraju suočiti.

Mojsije je bio užasno emotivan. Bio je toliko ljut da je bacio zapovesti! Mislim!!!!! Koliko često napravimo još veći nered dok smo besni jer smo besni pa smo još više besni. Užas jedan.

Izlazak 17: 6

Bog je pustio vodu iz kamena. Ova se priča odnosi na Isusa koji visi na krstu. Isus je naša stena ( kamen ), iz Njega je potekla živa voda dok je bio na krstu.

Za nekoliko meseci se desila ista stvar. Izraelci besni, mrmljaju i kukaju. Mojsije je ljut i ne čuje šta mu Bog govori: reci kamenu da pusti vodu. Umesto toga, Mojsije je udara dva puta kamen ( ne možemo razapeti Hrista dva puta ). Mojsije se još više naljutio kad se Bog naljutio!

Koliko vam dam, toliko tražim od vas, kaže Bog.

Mojsije je imao tu privilegiju da te ljude odvede u obećanu zemlju. Kad vam Bog pokazuje velike stvari, govori vam i koristi vas, sve je to super, ali da znate, uz to ide velika, velika, velika odgovornost. Ne morate voleti ovo što vam govorim.

Moramo voditi svoje emocije, ne mogu naše emocije voditi nas, jer ako je drugačije živimo u grehu i izgovaramo se.

Psalm 37: 8

Izreke 14: 29

Izreke 16: 32

Izreke 19: 11

Izreke 22: 24

Izreke 29: 22

Efežani 4: 26

Nigde Bog nije rekao da ne budemo ljuti. To je emocija i mora da se pojavi, ali ne moramo i ne smemo ostati u tom besu. Ne možemo ništa da ne osećamo. Ne tražim od vas da ništa ne osećate, nego uživajte u dobrim emocijama, borite se s negativnim i ne otvarajte vrata đavolu.

Izreke 25: 28

Bitno je biti stabilan jer nas Bog na to poziva.

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Da li si često frustrirana, nervozna i pogrešno shvaćena? Ako je tako, verovatno se previše oslanjaš na svoje emocije.

Danas razgovaramo o stabilnom čoveku, neko na koga se može računati, da ne idemo gore – dole svako malo. Ne. Stabilnost da, čak i onda kad su okolnosti loše, ostajemo stabilni na našoj steni.

Prvo, želimo da budemo odani Bogu i da budemo stabilni u Njemu. Mnogi ljudi su sposobni, veruju u svoj poziv ali ipak, Bog ne može da ih pusti, da ih otpusti u tim njihovim darovima jer nemaju stabilnost. Što smo stabilniji, to nas Bog više može koristiti, jer nema bojazni da ćemo pasti u tome u čemu smo.

Pre 30 godina i više sam imala isti ovaj dar da propovedam, da razumem, da poučim. I ma koliko sam ja htela da se bavim ovim čime se danas bavim, nisam mogla, jer Bog nije otvarao vrata. Zašto? Zato što sam bila nestabilna, promenljiva, sebična, emotivna. Nisam bila duhovno zrela za ovaj poziv.

Onolikom broju ljudi kojima možete pomoći, istom broju možete i da donesete povrede. Bitno je da budemo stabilni pred svojom decom. Ne treba im da vas gledaju kako ste neiskreni, kako se ne držite svoje reči, kako se nečemu posvetite pa odustanete, kako lažete i sebi i njih. Deca sve vide, sve osete. Deca znaju kad ste emotivni i kad to niste. Ne, ne možemo biti savršeni pred svojom decom, ali možemo biti stabilni. Mi kontrolišemo emocije, ne kontrolišu emocije nas i ne samo zbog drugih, već najpre zbog nas samih. Ja sebe nisam poznavala. Nikad nisam znala kako ću idućeg momenta reagovati, jer su okolnosti kontrolisale moj život i moje ponašanje. To je bio tako mizeran način života. Ljudi nisu želeli da budu samnom, da se druže sa mnom.

Moj otac je bio takav. To sam gledala celo detinjstvo. Ja s njim nikad nisam znala na čemu sam. Jednog smo se momenta smejali, već drugog me je tukao. Živela sam u konstantnom strahu. Moja je majka živela u strahu. Zato sam srećna što sam udata za stabilnog čoveka. Od momenta kad sam se udala za Dejva do dana današnjeg, najviše od svega cenim stabilnost. On me je naučio da cenim stabilnost. Čovek je stvarno kao stena. Sećam se tih starih dana, tih prvih dana našeg braka koji su bili nestabilni. Dok se vraćao kući s posla, razmišljao je o tome kakva ću ga dočekati.

Prvi korak ka promeni takvog ponašanja je da prestanemo da se izgovaramo, da prestanemo da tražimo izgovore za to grozno ponašanje: ti ne znaš kako je meni, mene su uvek odbacivali, ja nemam ono što želim da imam, nemam ništa što želim, ne znaš s čime se ja nosim, ne mogu da kontrolišem sebe. Da li shvatate koliko je bitno biti stabilna osoba? Da li to možete da prihvatite!? Neki žele da se popnu na novi nivo, a to se neće desiti dok ne budu stabilni, jer na svakom niviou, novom, čeka nas đavo. Bog želi da pazimo šta mislimo, šta izgovaramo, kako se ponašamo. Želi da budemo osobe na koje se može osloniti, tako da možemo kontrolisati naše emocije.

Mi smo u duhovnom ratu. Imamo neprijatelja, zove se sotona, i svaki dan, na milion različitih načina, se bori protiv nas, on uništava, donosi nam probleme pokušavajući da nas potpuno oslabi, manipuliše nas, optužuje. Pokušaće da nas iskoristi da opanjkavamo braću i sestre. Nikad neće prestati da nas napada. Mi smo već na poziciji pobednika: Isus živi u nama, živimo u svetlu, samo ne znamo da ih koristimo jer nismo disciplinovani, jer se ne trudimo da živimo stabilno kontrolišiću svoje emocije, razum, usta. Emocije, njih najpre!

Nekad tako lepo započnemo dan, a ostatak dana je kompletno srušen jer smo se emotivno potresli. Ne mora tako da bude. Možemo da budemo stabilni! Znate, bitno je držati se svoje reči. Ako nešto kažete da ćete uraditi, uradite to, jer je to časno. Najbitnije je da ne radimo stvari stihijski i pod emocijama. Mi smo u ratu, a pobediće samo stabilni.

Izreke  25: 28

U starom zavetu su svi gradovi imali zidove. Ako nismo vlasnici emocija, ako ne vladamo sobom kad i kako hoćemo, onda smo kao grad koji nema zidove oko sebe, što znači da smo otvoreni đavolu. Zašto mislimo da ako se osećamo na jedan način moramo tako i da se ponašamo? Ne moramo! Kad su moja deca bila tinejdžeri, najviše od svega me je nervirao nered. U stvari, ja sam bila ona koja je bila u neredu. Kuća manje više. Sve je moglo da me iznervira, ma najmanja sitnica. Dernjala sam se za svaku sitnicu, pa sam onda plakala i sažaljevala sebe što sam tako reagovala, a onda mi je Bog pokazao da mogu da kontrolišem svoje emocije ako to želim, ako sam motivisana. Dao mi je taj primer s pastirom koji nam je zvonio na vrata dok sam se ja derala. U mili sekundi sam bila slatka i fina i više se nisam dernjala, govorila sam: slava Bogu.

Ako možemo da se kontrolišemo kad nam je na vratimo neko koga želimo impresioniramo, možemo da se kontrolišemo i kod kuće, iza zatvorenih vrata. U stvari, mnogo je bitnije ovo iza zatvorenih vrata, nego ono prvo. Ti ljudi žive s nama, moramo da ih cenimo i poštujemo.

Filipljanima 1: 28 - 29

Dve sile nas posmatraju: Bog i đavo. Kad se okolnosti dese, pravimo izbor: bićemo emotivni ili ćemo ostati stabilni. Ako ostanemo mirni, kaže Reč, đavo zna da su mu dani odbrojani. On će sve uraditi, srediće da se nešto desi, ali vi birate kako ćete se ponašati. Ako ostanete stabilni, rušimo đavola, a Bog vidi da smo stabilni i da mu verujemo. To mu je znak da smo zreli i da nas može promovisati.

Ček, ček, ček: patnja? O tome ljudi ne žele da čuju! Znam, ko želi da pati? Evo poente: ako ostanete stabilni dok čekate da vas Bog osloboditi, vaše će telo patiti, jer u nama uvek postoji deo koji želi nešto da poduzme, da kaže nešto, da ima taj emotivni udar, želimo da ljudi znaju da to nećemo „trepeti“, ali, ako to dopustimo, da nas telo vodi, Bog će sačekati da optričimo taj krug, pa ćemo na lekciju iz početka. Mi nemamo samo privilegiju da upoznamo Hrista, nego da i malo pretrpimo dok čekamo na Njegovo oslobađanje. Teška nas vremena podstiču da rastemo. Dok čekamo – rastemo. Svaki dan po malo. Ne rastemo u miru, rastemo u teškoćama.

Imamo pozitivne i negativne emocije. Emocije nas uzbude, podignu ili spuste. Bukvalno možemo osetiti emocije od dole prema gore... e sad, nekad iza tih emocija ide i nevolja. Možete naučiti da prepoznajete te emocije i da ih vratite tamo gde im je mesto. Nećete prestati da osećate, nego nećete reagovati po tim emocijama.

Bes, ljutnja je izuzetno jaka i najdominantnija emocija. Jaka, negativna emocija, a mislim da tokom sedmice imamo bar 50 šansi da budemo besni. Uzbuđenje, to svi volimo, to je pozitina emicija, ali, ekstremno uzbuđenje nas može gurnuti na područje s kog donosimo loše odluke, jer smo mnogo uzbuđeni, ali, kad to uzbuđenje prođe, a prođe, vidimo gde smo pogrešili. Pre dve sedmice sam se baš uzbudila zbog nečeg, i počela sam, na žalost, da donosim odluke o nečemu jako bitnom ( htela sam nekom da pomognem ), i iako je to pozitivna situacija i to je dobro, donela sam pogrešne odluke. Volim da pomažem, volim da vidim sreću na licima ljudi kad ih blagoslovimo, volim da me Bog koristi na tom području, naročito zato št osam dugo živela siromašno i jadno. Uglavnom ,bila sam uzbuđena, super, sve sređivala i na kraju: nisam se odmorila, tako sam se uzbudila da sam uveče bila pod adrenalinom nekoliko večeri nakon toga, da nisam mogla da spavam, bila sam iscrpljena, jer meni 5-6 sati sna nije dovoljno. Bog nas pokriva kad radimo stvari po Njegovoj volji, ne pokriva nas kad radimo gluposti. Znam da moram da spavam, vežbam, pijem dosta vode, i znam da moram da pazim na sebe:

I Pertrova 5: 8

Kad smo van balansa, čak i kad radimo dobru stvar, kad to nešto radimo preko svake mere emotivno, to nas može uvaliti u nevolje. Znači i te „pozitivne“ a vrlo intenzivne emocije mogu da nas spucaju tako da ne bude dobro. Ako je Petar, tako emotivan mogao da se promeni, možemo i mi! Zar ne?

Danas je dan kad donosimo bitnu odluku: biću stabilna osoba, osoba na koju se može osloniti i Bog i čovek. Neće me voditi emocije, ja ću voditi njih.

Matej 16: 13 – 17

Petar je tog momenta pričao iz srca. Verovao je Hristu.

Matej 16: 18

Isus je stena a mi kao vernici postajemo delovi te stene. Ovde je tako jaka poruka: Petru je otkriveno ko je Isus, a pošto je to shvatio, biće stabilan, neće biti lako potrešen. Tako je i sa nama. Kad mu verujemo, kad znamo svim srcem, možemo ostati jaki kao stene jer znamo da Bog sve vodi. No, kao Petar možemo da budemo super jaki u jednom momentu, a da se sutra odreknemo Hrista, kad je najteže. Da, dese se takve situacije kad imamo priliku da se odreknemo Hrista. Ako ostanemo stabilni, niko nam ništa ne može. Bog nam daje autoritet: što vi zatvorite, biće zatvoreno, što vi otvorite, biće otvoreno, zato je bitno da obujemo cipele mira. Ako nemate mira, nemate snagu. Amen?!

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Ako se konstantno oslanjamo na emocije dok donosimo bitne odluke u životu, najverovatnije ćemo završavat razočarani i van domašaja Božije volje, što za nas nikako nije dobro.

Nemam vremena da budem ljuta i ogorčena, nemam vremena da otresam ljude samo zato što mi se ne dopadaju. Koliko dobiješ, toliko se traži od tebe, a neki od vas traže od Boga stvari za koje nisu spremni, jer i dalje žive po svojim emocijama.

Neka žena kaže:“Ovaj me čovek baš privlači. Svaki put kad mu se približim sa mnom se nešto desi, zato mislim da mi Bog pokazuje kako je ovo čovek za mene!“ Prvo: ako je već oženjen, onda sigurno znamo da nije za nas, ali neki idu tako daleko da ni to ne vide, ili govore kako su se udale za pogrešnog muškarca ili čekaju da se on razvede, što je pogrešno jer nije Biblijski.

Dobro, kako onda da znam da je on onaj pravi ( da recimo nije oženjen )? Evo kako, reći ću vam, ali vam se odgovor neće svideti: moliš se za njega i za celu situaciju, ne ideš okolo i ne pričaš svima o tome, i naravno ne odeš njemu i ne kažeš mu da veruješ u to da ćeš se udati za njega. Mislim, žene to rade, a taman i da treba da se uda za njega, prepašće ga. Najbitnija stvar u svemu je da čekaš i vidiš šta će Bog uraditi, jer ako slediš Božiju volju i želiš je u svom životu, neće ti biti problem da čekaš! Moli se, naš Bog je Bog nemogućeg. Ako je to prava stvar, Bog će mu otvoriti srce, i možda će trajati malo duže, neće ti biti  teško da čekaš, i ono što Bog hoće za tebe, đavo ne može da ti uzme.

Biblija nam ne kaže za koga da se udamo, kaže nam za koga da se ne udamo. Zato je potrebno da se molimo i tražimo od Boga da nam da neku potvrdu dok mi čekamo. Emocije su prevarljive i promenljive, nestabilne i sebične, nepredvidive, jer na koncu, ne znamo kako ćemo se osećati za sat vremena. Emocije bivaju manipulisane našim mislima, a đavo manipuliše našim mislima, zato je bitno znati Božiju Reč kojom se branimo.

Eva je znala šta joj je Bog rekao, to je i đavolu rekao i onda joj je đavo „objasnio“ šta je Bog stvarno mislio. Moramo naučiti kako da hodamo s Duhom a ne da mislimo toliko. Mesecima možemo misliti o jednoj stvari i mučiti sebe. Nama ljudi moji nedostaje integritet. Jedno govorimo, drugo radimo, treće mislimo. Ljudi se obavežu emocijama, pa rade samo ono što osećaju, zato je bitno da znamo u šta se upuštamo, kako Reč kaže: da se proračunamo hoćemo li moći da završimo ono što smo počeli. Mislim da se Bogu smučilo polu hrišćanstvo, polu posvećenje, polu počeci, polu... Sve napola. Počnemo i ne završimo. Znate, često je lako početi kad se ježimo od prisustva a onda emocije odu i toga više nema, i to što smo počeli ne završimo.

Nekad su ljudi po petnaest godina radila ne jednom radnom mestu. Danas nije tako. Vežbanje podrazumeva ponavljanje do besvesti, pre ili kasnije to se vežbanje isplati. Ponavljajte dok ne zamorite đavola. Nećete više reći DA u ponedeljak, a NE već u sredu. Vežbajte se. Neki hrišćani traže novu službu svake tri sedmice.

Emocije nisu zle, ali nisu ni svete. Bog ih koristi ako mu dopustimo. Bog želi da poseduje naše emocije, a ne da naše emocije poseduju nas. Ne moramo biti vođeni emocijama, ne mogu emocije umesto nas da vode naš život. Što im više dopustimo, to nas više kontrolišu. Bitno je znati kako se osećamo, ali da znate: ako nečemu kažete da, a Bogu kažete ne, onda je to loše. Svaki put kad ispravnoj stvari kažemo DA, naše će se telo jako buniti, ali će zato svaki put po malo umirati. Prevladaće Duh nad telom. Tako telo oslabljuje kad ga ne hranimo.

Kad mislim o nekim stvarima koje sam radila, budem čudna sebi. Stalno sam bila ljuta na Dejva. Jednom nisam razgovarala s njim pune tri sedmice, a stalno sam bila bolesna: imala sam nervozu u stomaku, grozne glavobolje, ukočen vrat ( ovo zvuči kao reklama za Dormeo ), bolele su me noge, ma bila sam živčana, spavala sam stalno, a uveče sam spavala na podu samo zato što nije bilo kako sam ja htela. To nije sloboda. Nije sloboda da uvek bude kako ste vi zamislili. Sloboda je da kažete DA Bogu a NE svom telu. Gledate u sobodnu ženu. Ne mora da bude tako kako sam ja zamislila da bih bila srećna.

Pre tri sedmice mi Dejv rekao ne. Hteo je na golf a ja sam ga pitala da li bi ostao sa mnom? Rekao je:“Ne draga, ipak idem.“ Prvo me bocnulo, ali sam tog momenta znala da imam izbor i onda sam rekla, iako je već otišao:“Ne mora da bude po mom da bih bila srećna. Biću srećna sama sa sobom!“ Ja znam da on mene voli. Muškarci ne kapiraju nas žene i sve te stvari oko nas. Uostalom, sve mi to daje materijal za propovedi. Da se nisam udala za Dejva, ne bih imala o čemu da propovedam. Mi smo u braku 42 godine, tako da kad vam propovedam ove stvari, znam vrlo dobro o čemu pričam.

Za ove 42 godine Dejv je bio oženjen za najmanje 20 različitih žena, jer ja sam se svake dve godine menjala, i eto mu nove verzije jedne žene. Hvala Bogu što možemo da se menjamo.

Emocije su nekad od pomoći a nekad nas bole. Nekad se menjaju bez preke potrebe. Volimo pozitivne emocije, ali negativne pokušavamo da ignorišemo. Vrlo su prevarljive. Emocije se ponašaju kao da imaju svoj mozak: u stanju su da plaču i smeju se u isto vreme. Emocije se menjaju preko noći. Odete u krevet raspoležene i srećne, a probudite se živčane i čupave i mrzite ceo svet, i nije vam jasno šta se dešava. Emocije mogu da vas umore ako ste jako osetljivi, ili, ako ste jako umorni onda emocije počnu da divljaju. Emocije su povezane sa našom voljom: ako nije kako smo mi hteli, emocije se rastuže.

Mi služimo Boga koji testira naše misli i naše emocije, što znači da će Bog dozvoliti stvari koje će testirati naše emocije sve dok ne naučimo da ne dopuštamo da nas te iste emocije vode. Zar ne poželite nekad da svi ljudi, koji vam idu na živce, odu s vašeg puta? Ne. To se ne dešava. Ti se ljudi konstantno smenjuju u vašem životu sve dok ne naučite da se nosite s njima.

Psalm 94: 12, 13

Disciplina nije zabavna. Zašto nas Bog disciplinuje? Da bismo u danima kušnje bili jaki. Neko se nepravedno ponaša prema vama ili je rekao nešto ružno o vama, a vi se naravno odmah iznervirate i povredite i želite da ga povredite nazad ili da mu „saspete“ istinu u licu? E pa to će nastaviti da se dešava opet i opet i opet i opet, možda ne s istom osobom ali je scenario isti, sve dok ne naučite da se ne nervirate zbog toga i dok ne naučite da prepustite Bogu da se On brine o vašim neprijateljima.

Ovo je glavna poenta ove poruke:

-         NISU OKOLNOSTI TE KOJE NAS ČINE MIZERNIM, NEGO NAČIN NA KOJI REAGUJEMO KAD SE TE OKOLNOSTI DEŠAVAJU!!!

Ovo želim da shvatite:“ Ne mogu da nateram ljude da prestanu da lažu o meni ali mogu da ih ignorišem, mogu da „me nije briga šta drugi kažu“ i živim svoj život mirno, jer mi oni nisu bitni.“

U Korinćanima govori i telesnom čovekom i duhovnom čoveku.

I Korinćanima 2: 15

Telesni čovek radi ono što hoće, a duhovni čeka na Boga, ispituje, moli se, slavi Boga i čeka da vidi šta će Bog uraditi, ali ne i telesni čovek. Telesni čovek je onaj koji nema živu vezu s Bogom, radi ono što hoće i oseća. Duhovni čovek nije samo nanovo rođen nego poseduje duhovnu zrelost i radi sve ono što je potrebno da poštuje druge i radi na tome da bude u miru sa svima sa kojima to može. Ne odustaje od svog mira i zna da je njegova snaga u Bogu, i zna da ako dozvoli da izgubi mir otvara vrata đavolu.

Odavno sam naučila nešto: ako se posvađam s Dejvom, bolje da se ne približavam ovoj propovedaonici, jer me đavo mrzi, i ako mu otvorim vrata, onda sam gotova. Ja sebi ne mogu da dozvolim da vam propovedam, pričam šta je ispravno i šta, pričavam vam o Božijoj Reči, a da kod kuće živim u svađi i negativnostima. Možda vi to nećete znati, ali znaće Bog. Ono što propovedam moram i da živim. Duhovni čovek sledi Boga bez obzira na to kako se oseća i živi u ljubavi, koristi duhovne darove. Telesni čovek... mnogi su hrišćani telesni. Ja sam bila takva: telesna. Tužno je to što sam zaista verovala u Boga, verovala sam da ću otići u nebo. Vidite takvi hrišćani su spašeni, ali žive mizerno, jer ne dopuštaju Bogu da se nosi sa njima, da radi na njima, zato hrišćanstvo danas ima tako ružnu reputaciju u svetu, jer pričamo ali nemamo snagu da hodamo ono što propovedamo, jer ne dopuštamo Bogu da radi na nama. Mnogo znamo, ali nismo poslušni. Ne opraštamo, puni smo gorčine, sebični smo, mislimo samo na sebe, nismo fleksibilni. Zar Bog mora anđele da pošalje da se probudimo?

Telesni hrišćanin je hrišćanin beba, ljubomoran je, svađa se, donosi nevolje, ogovara, priča laži, ispituje tuđe živote ( gura nos tamo gde mu nije mesto ), živi za to šta će drugi reći umesto za Hrista, zavidan je, vodi ga njegova volja, emocije i njegova promenljiva raspoloženja.

I Korinćanima 13: 11

Pitala bih ljude večeras da li su u stanju da donesu odluku: ma koliko to košta, koliko će dugo trajati, da će biti stabilni?! Ja ću kontrolisati emocije, neće one mene, i koliko god da je potrebno, naučiću kako da brzo poslušam Boga, bez obzira na to kako se osećam ili šta mislim. Ako ću sebe zvati hrišćankom, biću hrišćanka na koju će Bog biti ponosan. Neću više da budem beba!

Moramo naučiti da radimo ispravne stvari i onda kad se ne osećam tako. Rastemo onda kad radimo ispravnu stvar i onda kad je teško. Bilo bi smešno da radimo samo ono što je lako za nas. Kad vam idući put bude teško radeći ispravnu stvar, recite sebi da restete u Gospodu, nek vam zbog toga ne bude teško.

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Da li vam se ikada desilo da neko izda vaše poverenje ili vam je neko nekada povredio osećanja? Naučite kako se da oslanjate na ono što je stabilno i istinito, umesto da prečesto završavate razočarani oslanjajući se na nepouzdano. Kad se pouzdajemo u nepouzdano, naš se život konstantno odvija u bolu.

Emocije su vrlo nepouzdane, ali ipak, mnogo se oslanjamo njih. Ako imate prijateljicu na koju ne možete da se oslonite, pre ili kasnije se razočarate i prestanete da se oslanjate na nju. Danas znamo da ne možemo da se oslanjamo na svoje emocije, nego na nešto što je mnogo pouzdanije od naših emocija a to je Božija Reč. Mi smo mnogo više od onog što vidimo u ogledalu. Pre svega smo duhovna bića, onda imamo dušu i živimo u telu. Mi smo duh, duša i telo. Znamo da kad umremo, ovaj telesni šator prestaje da diše i odlazi u prašinu, ali duša i duh idu na drugo mesto. Ako ste pravili prave izbore u ovom životu, idete u večnost, ako ne, verovatno ćete se naći na nekom drugom mestu koje Biblija naziva paklom, zato moramo biti sigurni da zaista hodamo s Hristom i da biramo životni put koji podržava Hrista.

Za sve to je potrebno učenje, proučavanje, čitanje Njegove Reči.

Jevrejima 4: 12

Ovde kaže da samo Bog može da razdvoji ove stvari za nas. Duševni deo našeg bića nam stvara najviše problema. Duša nam ništa ne govori o Bogu nego o nama. Ako ste s Hristom, onda imate Hristoliki mozak, ali dok stignemo do toga, nekad ćemo ići oko iste planine. Imamo volju. Moja volja mi često ne govori ono što Bog hoće, nego mi to kaže Božija Reč. Zbog svoje volje sam često bila u problemima. Moje emocije mi ništa ne govore o Bogu, nego o meni i kako se JA osećam. Dugo sam bila emotivna i duševna hrišćanka, koja je živela po tri pravila:

-         šta JA hoću

-         šta JA osećam

-         šta JA mislim

Najgore od svega je što zbog ovih pogrešnih stvari vučemo Boga za rukav da nam ih da. Neka Božija Reč bude poslednji, odlučujući faktor u našem životu, jer bez obzira šta osećam, šta mislim i šta hoću, šta drugi misle, ako se ne slaže s Božijom Rečju, svi su u krivu osim Boga, jer Božija Reč nikad ne greši.Nema nade za nas ako ne želimo da postanemo ozbiljni studenti Božije Reči. Dok ne bude tako, bićemo emotivni, nestabilni i sebični. Mnogi ljudi vole da slušaje oni koji su proučavali Božiju Reč, ali, sami to nikad ne bi radili! Jednostavno nemaju volje da studiraju Božiju Reč. Biblija se ne čita, ona se proučava. Većinu toga ćemo brzo da zaboravimo ako ne hvatamo beleške i ako ne proučavamo. Zbog toga što nešto zaboravimo ne znači da nije u nama i ne znači da nam neće pomoći, ali treba ponavljati. Uglavnom, svako će zapamtiti ono što mu treba i ono što će uticati na njegov život. Poenta je da ne može uvek neko da vas hrani na kašikicu, moraćete da počnete sa proučavanjem sami, sami sebe da hranite kroz Njegovu Reč. To je pravi način da se hranimo.

Reč je oštra i radi u nama. Operiše nam srca. Duh i duša su bliski, u nama su, i to je za nas nekad veliki izazov da razlučimo šta je ono što mi hoćemo i šta je ono što On hoće. Kad nešto jako, jako, jako želimo, vrlo lako bivamo prevareni da je to od Boga a što je najgore, đavo će vam pomoći da napravite grešku, vadiće vam stihove iz konteksta da vas ubedi u laž.

Prirodni čovek ne razume duhovnog čoveka. Ako vi kao hrišćani pričate s nekim ko to nije, neće vas razumeti. Nemojte očekivati da vas sveta razume, jer neće. Moj mozak je moj prirodni čovek, a moj duh je duhovni čovek. Kad počnete da slušate duhovnog čoveka, ovaj prirodni u većini slučajeva ništa ne razume, jer Bog funkcioniše tako da ga mi često ne razumemo, radi „lude“ stvari. Nekad su mi se dešavale stvari koje nikako nisam mogla da razumem. Jednostavno ništa mi od toga nije imalo smisla, ali, mnogo godina kasnije sam shvatala zašto se to nešto dešavalo i zašto je to Bog dopuštao. On zna bolje od nas i ima bolji plan za naš život od nas samih. Ne oslanjajmo se na stvari koje su nepouzdane.

Stalno se pitamo: zašto se osećam ovako kako se osećam? Sinoć je sve bilo uredu, a danas sam se probudila sva živčana. Mudro je doći do korena problema, a za to nam je potrebna istina:

Jovan 8: 31

Zato je bitno znati Reč, jer ceo život mogu provesti s Bogom a u stvari živeći u laži, zato želimo da dođemo do korena problema.

Recimo osećate krivicu, i iza toga ima mnogo razloga, a u realnosti ne radite ništa pogrešno, ništa zbog čega biste trebali tako da se osećate. Međutim, možda ste u prošlosti naučeni da živite s krivicom ( krivi ste za sve ), i to vas nešto i dan danas proganja. Ako tu možete stići do korena problema, onda možete izbeći tu emociju. Hoću da znate da nikada nećemo moći da se oslobodimo svih loših emocija. Nema šanse.Zbog toga je bolje da naučimo kako da se nosimo s njima, s tim emocijama, umesto što se toliko trudimo da ih ugušimo ili sprečimo. Ili ćemo ih mi voditi, ili će one voditi nas.

Meni su ove reči bile tako osvežujuće: možete se osećati kako god, ali birate da radite ispravnu stvar jer znate šta je ispravno po Božijoj Reči. Donosimo odluku da ne hodamo u emocijama, nego u i po onome što znamo da je istina. Neki su ogorčeni i sebični i nije im jasno zašto im u životu ne ide, a Biblija govori o tome i želi da nas oslobodi. Možda ćeš reći:“Ali ti ne znaš šta mi je ta osoba uradila!“ Istina je da ne znam, ali znam šta kaže Božija Reč bez izuzetka. Nigde u Reči ne piše:“Znaš, tvoj slučaj je poseban i  ti ne moraš da oprostiš toj osobi, nego nastavi da živiš u gorčini!“ Nema specijalnih slučajeva. Toliko o tome kako se osećamo. Stalno se izvlačimo na situacije i okolnosti. Mi ne moramo da budemo van kontrole samo zato što je sve oko nas van kontrole. Sa svim emocijama me se možemo nositi.

Umesto što se mučimo pitanjem: zašto se ovako osećam, bolje da gledamo svoja posla i sledimo Boga.

Emocije su neprijatelj broj 1 svakog hrišćana. Neki misle da je đavo taj neprijelj broj 1 ali nije, nego naše emocije. On te iste emocije koristi protiv nas. Neki ljudi slave svoje emocije, klanjaju im se. Čim se nekako osećaju, odmah im se povinuju, a pobeda je mnogo iznad naših emocija. Kad radim ono što je ispravno, bez obzira na to kako se osećam, onda rastem duvhono. Nemoj da zaobilaziš teškoće: teško je biti miran, teško je ne ići po emocijama. Ti hodaj s Njim, i gledaj svoja posla, neće vam Bog pričati o drugima, nego o vama. Bog nas poziva da volimo one koji se nalaze u kategoriji „neprijatelji“. Neki ljudi se mole da oproste nekom, izmole molitvu ali i dalje ne osećaju da su oprostili pa onda idu oko iste planine još 1000 puta. Opraštanje je izbor, voljenje nekog je izbor ne emocija, ljubav je odluka o tome kako ćemo se ponašati prema drugim ljudima. Učimo da radimo ono što je ispravno i onda kad se ne osećamo tako. Ljudi često pomešaju emocije s Božijom voljom. Recimo ja sam u kupovini i vidim neku sjajnu stvarčicu koja je skupa i ja je jako želim, jako, jako i čim pomislim da je imam osećam se super i onda kažem sebi: a, ovo mora da je Bog, i nađem mnogo razloga zašto treba da kupim to nešto. Ok moguće je da je to Bog, da je to od Njega ali kako ja to da znam? Da vas pitam nekoliko pitanja:

-         ako kupite to nešto, hoćete imati finansijskih pritisaka?

-         Hoćete li posle biti gladni ili bez plaćenih računa?

Nije mudro živeti u dugovima zbog toga što nešto jako želimo. Valjda smo dovoljno odrasli da znamo i shvatamo šta možemo a šta ne? Koje su naše granice?

Moram vam reći sve ovo, jer je svet u problemima do guše, crkve i hrišćani isto, jer žive po tome šta žele, jer moraju da imaju nešto jer to imaju i drugi, pa se zaduže i onda se mole za finansijko čudo! Mislim, halo ljudi? Želim da živite u miru i da vam bude dobro, ali ako živite po emocijama, to se neće desiti. Znate, često potrošimo novac na nešto što nam ni ne koristi zapravo, a eto, šta ćemo sad sa tim? Čekamo finansijko čudo. Ako se odlučite da ne živite po emocijama i da se rešite dugova, neće biti lako, ali ćete doživeti blagoslov, samo nemojte ići oko iste planine još nekoliko puta i još nekoliko puta i još nekoliko puta.... Nemojte, molim vas.

Nije lako ne živeti po emocijama, ali je još teže živeti po njima.

Ja nemam vremena da budem ljuta na druge ljude, nemam vremena da budem ogorčena i gledam tuđa posla. Neki od vas traže od Boga da im se dese stvari za koje nisu spremni, jer još uvek živite po emocijama.

Verujem da postoji jedan, vrlo jednostavan princip, koji nas vodi do duhovne zrelosti a to je: radim ono što je ispravno i onda kad se ne osećam tako. Rastem duhovno onda kad radim ispravnu stvar jer znam da tako treba, ne radim ono što je lakše i što mi uvek prija. Rast nije uvek prijatan, sazrevanje takođe.

Prevela: Biljana Tasić Knežević