Kao i svake, i ove godine vas pozivamo na tradicionalni kamp u „Orešnjaku“.

Kamp počinje u utorak 27.07.2010. Od 16-18h prijave. Večeru ćemo imati pripremljenu. Kamp se završava u nedelju 01.08.2010. sa ručkom. Svaki za sebe organizuje prevoz za kamp. Oni koji imaju šator neka ga ponesu sa sobom, a oni koji nemaju spavaće u velikom zajedničkom. Obavezno poneti nešto za spavanje ispod sebe kao i prekrivač. Ponesite i standardne stvari: Bibliju, stvari za ličnu higijenu, za kupanje, spavanje, baterijsku lampu, ko zna da svira neka ponese instrument i slično...

Tema kampa je: A sta sada?

Biblijska osnova: Mudre izreke

Cena kampa: 1200 din. po osobi.

Porodice koje šalju troje i više kampera plaćaju samo za dvoje. Ako želite biti na kampu a niste u mogućnosti platiti punu cenu javite se organizatoru kampa.

Prijava: Danko Hovan do 20.07.2010.
na e-mail elthovan@yahoo.com ili na mob 063 8 072 532.

Svi su dobro došli

Danas nastavljamo s radom na razvijanju neobičnih stavova. Svaka mala, obična stvar može biti neobična, sve zavisi od stave: da li je običan ili neobičan. U Bibliji ima interesantnih priča, u Marku recimo piše o udovici koja je dala svoje zadnje novce umesto mnogo para kako se inače davalo. Tamo čak nema ni njenog imena. No, ona je dala sve što je imala, Bog je to jako cenio . Zato, nemojte misliti da to što dajete nije dovoljno dobro. Vi dajte i uradite ono što imate i možete, a Bog će uraditi ono što vi ne možete uraditi. Uostalom, počinje se s malim stvarima, malim koracima. Dobri Samarićanin je pomogao bolesnom čoveku kog nije ni znao. Pre njega, dva religiozna čoveka su prošla pored njega, nisu ni zastali, a on, iako je imao posla, obaveza, zastao je da pomogne. Čovek je bio pretučen i opljačkan, Samarićanin je imao vremena za njega.

Jovan 20

Interesantno je kako đavo mrzi žene, ali stvarno. Znam, možda zato što je žena rodila Spasitelja. Ako odete u Stari Zavet, videćete da je Bog stavio neprijateljstvo između žene i zmije, a ako pogledate današnjicu, žene su u stvari vrlo progonjenje. Možda ne konkretno u našem društvu, ali ima „kultura“ u kojima se ženska deca prodaju za jednu paru, toliko ne vrede. To je totalno demonski. Jedan deo društva misli da može mučiti drugi deo društva samo zato što im se razlikuju polni organi. U tim delovima sveta gde su žene pod takvim pritiskom, žene tajno gledaju TV, ne smeju da dignu glavu i ne smeju da imaju svoj glas.Ne poručujem ovim da žene treba da obuku pantalone i zauzmu mesto muškarcu, jer Biblija govori o redu u domu: muškarac je glava porodice, ali, ako on to zaista jeste, onda nek se tako i ponaša. Nije poenta da šefuje, to nije glava porodice.

Dejv i ja imamo dobru vezu. Samouveren je muškarac a meni dozvoljava ( ne pritiska me ) da budem ono što jesam u Hristu. Istina, meni je bilo jako teško da ga priznam za autoritet, ne zato što je njemu nešto falilo, nego zato što sam ja bila oštećena. Morala sam da nučim da ga poštujem, da ne mora moja da bude zadnja, da ne budem gruba i preke naravi.

Dosta mi je gluposti o tome da žene ne smeju da propovedaju.

Jovan 20: 1

Marija Magdalena je prva došla do groba gde je kamen bio pomeren. Znate li da ustajanje ranije, pre svih ukućana, da biste proveli vreme s Bogom može biti jedno od najvećih stvari koje možete uraditi u svom životu? Niko vas ne vidi kad ustanete ranije, ali Bog vidi kad ustanete zbog Njega, a da znate: Bog će vas blagosloviti i nagraditi zbog toga.

Marija je otišla kod apostola da im javi, došli su, videli prazan grob. Ostali su malo, čekali, pa se vratili kućama.

Jovan 20: 9

Da, apostoli su se vratili kućama, a Marija je ostala tamo. Ne samo što je rano ustala, nego je ostala da čeka. Tu je poruka: znate, možete biti jako blagosloveni svojim strpljenjem i upornošću, time što ćete ranije „otići u crkvu“ i ostati malo duže. Nakon što je služba završena, ostanite malo, možda vas Bog treba tamo. Čak i ako ništa ne uradite, Bog vidi vaše srce i motive. Marija je videla dva anđela. Počela je da plače i pitala za Gospoda, a onda se okrenula i videla Isusa. Znate, kad kažu da žene ne mogu da propovedaju, setim se ovog. Marija je bila prva u tome! Volim kad tako krenu da smaraju time, ali vidite šta je Isus rekao Mariji:“Idi i reci mojim učenicima da je Gospod uskrsnuo!“ Meni to liči na propovedanje.

A šta sa tim što je Pavle rekao? Na koga se to odnosilo?

Prvo, morate da proučavate Reč i istoriju iste, kontekst u kom je on to rekao. Pričao je o nekim običajima tadašnje crkve. U to vreme, žene su sedele s jedne strane, muškarci s druge strane. Tek su počeli da se manifestuju darovi Duha Svetog, pa su se međusobno dovikivale, dovikivale se sa svojim muževima želeći nešto da ih pitaju, pa je Pavle rekao:“Ženama ne dopuštam da se tako ponašaju u crkvi. Ako nešto žele da pitaju svoje muževe, nek ih pitaju kod kuće!“ Mnogo bismo više znali kad bismo proučavali, zato je suviše kasno da mi neko kaže da žena ne može da propoveda, jer to već jako dugo radim.

Male stvari – ustala je ranije, ostala do kasno. Znate, mnogi dođu u crkvu na pola slavljenja, a odu pred kraj službe. Znam da je ovo šamaranje nekima, ali zaboravljate da male stvari mogu mnogo blagoslova da donesu.

Možete običan život pretvoriti u neobičan, drugačiji život. Možete imati drugačiji stav prema sebi. Ako želite da razljutite đavola, samo poradite na stavu prema sebi. Današnjim društvom vlada epidemija nesigurnosti, malo je ljudi koji znaju ko su i šta su. Mi moramo znati da smo ništa bez Boga, nula smo, ali kroz Hrista možemo da uradimo sve. Sve što nam kaže mi možemo da uradimo. Nije bitno kako izgledamo, gde živimo, koliko para imamo, da li smo debeli ili nismo, naše je pouzdanje u Njemu, ne u tome što imamo ili nemamo, jer mi znamo da je On uvek s nama.

Efežanima 1: 4

Bog me ne voli iz posebnog razloga. Voli me zato što On to želi, jer me je izabrao. Nisi primila ljubav od Boga dok ne počneš da voliš sebe na izbalansiran način. Prestanite da vrednujete sebe na osnovu onoga što drugi kažu ili misle o vama. Znam da su mnogo od vas prošli zlostavljanje, emotivno, fizičko, ali trebate znati da povređeni povređuju jer ne znaju drugačije. Hvala Bogu da me je Bog našao, i istina je, nisam se iscelila u sekundi, godinama sam proučavala i radila s Njim na probelima i danas sam drugačija. Da se razumemo: daleko sam od savršene žene, grešim svaki dan, ali Bog je to znao kad me izabrao, tako zna i o vama – sve! Bog želi da radi s vama, a jedino što vi treba da uradite je da sarađujete s Njim. Pravednik sedam puta pada, ali svaki put ustane. Znate, đavo može da vas nokautira ali ne može da vas zadrži od toga da ustanete. Vi ste Božiji, tačka k'o ringla. On je uvek tu da vas prihvati. Možete pasti sto puta ali niste gubitnik sve dok ne odustanete od Boga. Morate odvojiti sebe od onoga što radite.

On nas je izabrao za sebe, mi smo Njegovi. Postajemo ono što On želi od nas, ako sarađujemo, a onda nas kroz sve to uči da budemo sličniji Njemu, tako rastemo, sazrevamo i bivamo sve bliži Njegovom licu. To se zove rast. Tako rastemo crkvo moja. Budite strpljiviji sa sobom i s ljudima oko nas. Bog nas je ciljano izabrao i nije ljut na nas, zato se nemojte ni vi na sebe ljutiti. Verujem da Bog na svakom od nas, ovog momenta radi. Nemojte pričati ružno o sebi, ni jednu, jedinu negativnu reč. Kad god to radite, činite ozbiljnu ali preozbiljnu grešku. Nikad više to nemojte raditi, jer Bog je s vama i za vas, a đavo vas mrzi i želi da vas uništi. Reči nas blagosiljaju ili osuđuju. Služe na život i smrt. Šta vi gradite svojim rečima? Naučite da govorite o sebi ono što Biblija govori o vama: čujem Boga, Duh me vodi, Bog me voli i vodi, Duh je u meni, vredna sam. Počnite da govorite ovako pa ćete videti kakve promene će se desiti u vašem životu. Razlog zašto su nam životi u takvom haosu je i taj što smo unutra haotični. Kad zauzmete dobar stav prema sebi, nebo se trese. Kroz Hrista smo ispravni, voljeni, kupljeni skupo, pomazani, imamo darove i talente i mogućnosti, sve kroz Njega.

Jevrejima 4 : 15 - 16

Ne možemo iznenaditi Boga! Isus te razume, zna sve tvoje čudne strane. Bože znam da ne zaslužujem, ali znam da si ti tu. Ne znam zašto me koristiš, ali ti hvala na svakom koraku koji napravim. Ne vrti se svet oko vas, nego oko Boga, a Bog nas je izabrao pre nego što smo i mislili o tome. Sve što niste, Bog može da pokrije. Ne morate se porediti s drugima, ne morate se takmičiti, uredu je biti drugačiji. Ja sam drugačija! Moj glas je drugačiji, nekad me nervirao, sad mi se sviđa. Drugačija. Ne moramo biti isti. Znam ljude koji su slatki, nečujni, milosni, a onda dođem ja sva k'o vojnikuša i eto nas.

Bog je stvorio 17 vrsta pingvina, on voli različitost. Ne morate biti kao neko drugi, prestanite da se poredite. Nekad sam pokušavala da budem kao oni koje sam gore opisala: staka, slatkog glasića, fina, ali to nisam bila ja.

Znate celu priču o mojoj susetki koja imala baštu, šila odeću porodici, štrikala, slikala, kuvala, svašta nešto. Ja nisam ništa od toga, pa šta? Doduše, probala sam na kratko da budem kao ona, sašila sam Dejvu šorts, džepovi su bili duži od nogavica. Usput, posadila sam paradajz. U stvari Dejv je. Imala sam svoje paradajze od kojih sam htela da pravim zimnicu, a mogla sam lepo za 1$ da kupim tri konzerve i da sve bude ok, ali ne. Đavo me je nagovorio, ja nasela na tu priču:“ Suzi je obična, normalna žena, budi i ti!“ Mrzela sam šivaću mašinu i baštu i sve. Doduše, nisam ni komšinicu volela jer sam želela da budem kao ona, bila sam zavidna. Znate, kad zavist počne da nas voza, onda ne volimo ljude koji imju ono što bismo mi voleli da imamo. Naravno, većina to neće priznati, naći će tim osobama hiljadu i jednu manu ali ako budete iskreni prema sebi, videćete zašto ih ne volite. Takva sam bila i sa pastirovom ženom: bila je plava, mala i slatka.

Iduće jutro sam ustala da pokupim paradajz, a paradajz je bio pojeden. Neke crne bube. Nazvala sam komšinicu i rekla:“Neke su nam napasti pojele paradajz!“ Ona je istrčala iz kuće da proveri svoj, ni jedan jedini paradajz u njenoj bašti nije bio oštećen, a bašte su nam bile udaljene svega desetinu koraka! O al' sam bila ljuta. Pitala sam Boga šta se dešava, molila se nad paradajzom, što su bube pojele moj a nisu njen? Bog mi je rekao:“Nikad ti nisam rekao da posadiš paradajz, nisam imao obavezu da pazim na Njega!“ Zato, eto zato je bitno biti ono što smo, jer je Bog svakog od nas stvorio da bude onakvi kakvi smo ovog momenta, ne neko drugi. Svako od nas je neobičan na svoj način. Čak i ako niko ne zna vas i svi misle da ste obični, vi to niste, jer ste vi Božiji i poznati ste Bogu, pred Njim ste slavna osoba.

Male stvari prave velike promene. Držite se ispravnog stava, verujete Bogu i u Njegovo najbolje vreme, tako nas neće izbacivati iz šina svaka sitnica, nego ćemo biti zahvalni i verovaćemo mu.

Psalm 31: 14

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Kako bi definisala uspeh? Uspeh nije ono što i kako ga svet definiše. Danas ćemo pričati o tome kako Bog, na prvi pogled obične stvari, učini vrlo neobičnim.

Svako od nas želi da uradi nešto po čemu će biti zapamćen, ili, svako od nas želi da bude najbolji u nečemu, zapažen. Nije to loše dok su nam motivi ispravni, ali ono što svet misli da je veliko i bitno, ne znači da i Bog na to isto tako gleda. Danas ćemo pričati o „malim“ stvarima koje su velike u Božijim očima.

Matej 20: 20 - 25

Želela je da joj sinovi budu na prvom mestu, da budu osigurani. Vidite šta joj je Isus rekao: nemaš pojma šta tražiš? Ljudi često žele da budu šefovi, ali da ne preuzmu odgovornost šefa! S velikim pozicijama dolazi i autoritet i obaveze, veće mesto – više obaveza. Od momenta kad postaneš šef, ljudima se više ne dopadaju tvoje ideje i pričaju onako kako si ti pričala dok nisi dobila tu poziciju. Kad ih je Isus pitao da li su u stanju da prođu ono što će On proći, rekli su, vrlo samouvereno: da, da, nema problema. Nisu imali pojma o čemu pričaju.

Još uvek pričamo o uživanju u životu. Imamo vizije, snove i ciljeve, želimo da budemo bolji, da imamo bolji život, ali još uvek moramo znati da uživamo tamo gde smo, inače ćemo biti frustrirani i nesrećni veći deo života. Bitno je uživati tu gde si sada, a ne čekati da se sve kockice poklope da bi uživala. To je deo verovanja Bogu. Ova majka je htela da joj sinovi budu osigurani, a Isus joj kaže: to je do Oca, koji ima plan za naše živote. Znate, ako imate plan za svoj život, a u taj plan niste uključili Boga, onda se bolje zapitajte gde stojite i šta će vam sve to? Jer znate, najgore je biti tamo gde vas Bog ne želi. Za mene bi bila noćna mora da propovedam ovde da me Bog nije poslao, jer bi me pritisak pokosio. Zapamtite: kad želite da budete negde, ili nešto, postoje odgovornosti koje idu s tim. Uvek, pre nego što bilo šta iznesete pred Boga, tražite da to bude Njegova volja i da ako to nešto nije Njegova volja, bude prekinuto. Recite mu da to i to želite, da biste to i to voleli, ali, da to bude Njegova volja. Usput, dok čekate na Boga da vas blagoslovi tim nečim, BUDITE SREĆNI I ZADOVOLJNI. Mislim da nema veće radosti za Boga od toga, da smo srećni tu gde smo sada dok čekamo da On napravi korak u našem životu. Srećni smo da je Njegovo vreme pravo i da su Njegovi putevi ispravni.

Bog nas priprema, priprema je jako bitna. Pre nego što i donese taj blagoslov u naš život, bez obzira na to koliko je to nešto dobro za nas i mi to jako želimo, On mora da nas pripremi na to. P R I P R E M I!  Istina je da mnogi žele pozicije ali ne žele da se pripreme za te pozicije, a priprema je priprema za zrelost. Jedan od dokaza zrelosti je i taj: srećni smo tu gde jesmo, s tim s čim raspolažemo, dobri smo gospodari onoga što imamo. Ako je tako, onda ste spremni da idete dalje.

Naravno, apostoli su se pobunili na  tu priču. A šta im je Isus rekao? Prvo budite sluge. Šef mora da bude i sluga, vođa mora da bude i sluga, jer svi takvi ljudi postavljaju određene primere, zato je bitno hodati u Duhu, slušati Boga i imati ljubav. Isus se rodio – prevelika stvar. Njegova smrt je velika stvar, i danas se o tome priča. Njegovo uskrsnuće je bilo velika stvar. Mislim, ljudi, umro je i uskrsnuo je, nije to mala stvar, a kad pogledamo Njegov život od rođenja do odlaska u nebo, bio je ispunjen malim stvarima. On je vodio svakodnevni život, Isus je „radio“ mnogo malih stvari ( pored svih velikih ), koje većina nije ni primećivala, do možda oni koje je tim „malim“ stvarima blagoslovio.

Kad je Isus umirao na krstu podneo je veliku bol. Zamislite čoveka koji je prikovan za krst. Koliko je to bolelo? Užasno, ali, i pored toga što je trpeo bol, pogledao je u Jovana i rekao mu da se pobrine za njegovu majku. Zar to nije slatko? Mislim, to što je rekao nije velika stvar, ali je dovoljno velika da tom nekom donese blagoslov. Isus je oprao noge apostolima. Mislim, to pranje nogu i nije toliko bitna stvar, da sam ja bila On, i da sam mogla da biram, radije bih im oprala glave. Isus je kleknuo, stavio peškir na sebe i oprao im noge. Služio im je kroz male stvari. Ne prezirite dane malih početaka, ne prezirite mala vrata koja Bog otvara za vas. I onda kad nekom podarite „samo“ osmeh, ne prezirite to i ne govorite kako to nije ništa. I onda kad nekog možete da ohrabrite na kratko, ne prezirite to, to je za Boga i tog čoveka velika stvar. Nekom tako možete promeniti život. Nemojte biti škrti na rečima, da kažete nekom nešto dobro, nešto ohrabrujuće. To su velike stvari za Boga. Bog na sve to gleda drugačije od sveta, a mi moramo paziti da ne preziremo obične stvari, jer obične stvari mogu biti neobične, sve zavisi od stava. Hajde da ovako pogledamo stvari: ja sam obična žena, živim obično... ali, ja sam Božija ćerka, Isus živi u meni. Gde god ja idem, On ide sa mnom. Zar to nije velika stvar? Kako možete misliti o sebi da ste tako obični? Da imate običan, dosadan život, kad Hrist živi u vama? Vi ste Božija deca, i da hoćete, ne možete biti obični. Sve što vi radite, bez obzira koliko to izgleda malo, može postati veliko jer je On vaš Otac. Moj život je velika avantura, vaš takođe. Nikad ne znamo šta On može da promeni i kad to može da uradi. On uvek može da nas blagoslovi i tako nam promeni život iz korena.

Ja sam bila smorena hrišćanka, a neko ko je pun Duha Svetoga ne može biti smoren, jer Bog za vas ima puno posla ako želite da radite.

Luka 19: 1 – 6

Volim Zakeja, bio je jako uporan, Gospod to voli. Želeo je da vidi Isusa, ali nije mogao. Bio je jako nizak, pa se dosetio, da se popne na drvo. Isus dolazi, i gde prvo pogleda? Gore u Zakeja koji sedi na grani i kaže mu kako će tog dana biti gost u njegovom domu! Kao da mu je rekao:“volim tvoj stav!“ Isus ga je primetio, tako Gospod zna gde si, uvek. Sve zavisi od našeg stav. Naš stav diktira blagoslov, jer mnogo blagoslova izgubimo zbog svojih smrdljivih stavova. Zakej je imao dobar stav. Nije počeo da plače i kuke, psuje i negativiše, nije govorio ljudima kako nije fer što su viši od njega pa ništa ne vidi, nije rekao Bogu kako je nefer što njega uskratio za visinu. Ne, ništa od toga. Čovek se dosetio, popeo se na drvo!

Isus je često primećivao takve ljude, Isus je tražio ljude da im pomogne. Tako je živeo svaki dan. Išao je okolo i činio dobro. Pitam se: šta bi se desilo kad bi svako od nas radio isto što i On? Ustanete ujutru, molite se, zahvalite Bogu a onda idete po „svetu“ u kom živite i činite dobro? Ne psujete gužvu, ne govorite ljudima na semaforu da su debili, ne histerišete na svoju decu i supružnika jer vas ne čine srećnim.... Isus je zastao da isceli devojčicu koja je umrla, iscelio je ženu koja je godinama krvarila, a mi? Mi ne možemo prestati da povređujemo druge a i sebe, i ne daj Bože da ne ide onako kako smo zamišljali!

Prošlog meseca mi se desilo nešto zanimljivo. Tri puta nedeljno idem istim putem u teretanu. Moram proći pored male rampe gde obično stoji čovek koji prosi. Nekad mu damo šta traži, nekad samo prođemo, jer on je tamo stalno. Pre tri nedelje, tamo je stajala žena. Osetila sam da moram da je pronađem, pa sam otišla u kancelariju i poslala nekog po nju, htela sam da budem sigurna da je neko kome stvarno treba pomoć. Naravno, niko nije mogao da je nađe, ali, javili su mi da su pored puta našli jednu drugu ženu koja je bila pred zatvorom i potpuno slomljena. Rekli su joj iz koje su službe, a ona je rekla kako zna ko smo mi, zna za našu službu. Dali su joj novac i dar koji obično daju u tim momentima, a ta žena je rekla kako sad vidi da se Bog brine o njoj i kako je neće ostaviti. Eto, to je bila sitnica. Za nas nije bila velika stvar, ali njoj je to promenilo život.

Ponovo idem u teretanu, tamo stoji jedna druga žena na istom mestu. Izgledala je jako tužno i jadno. Otišla sam u teretanu, nazvala jednu blisku osobu i opet je poslala kod te rampe i rekla:“Proveri da nije urađena ili pijana, ako nije sve to, pitaj je zašto radi to što radi i plati joj hotel za noćas, a ujutru je dovedi kod nas pa ćemo videti šta će biti dalje!“ Vratila se i rekla kako nije našla tu ženu. Baš sam bila besna, drugi put – ista stvar. I znate čega sam se setila? Biblija kaže da činimo dobro, jer nekad možemo da „propustimo“ anđela ako ne činimo dobro. Ne bi me čudilo da je to bio „ispit scra Džojs Mejer“. Da li se Džojs zaista brine za ljude? Da li radi ono što drugima govori? Da li samo šefuje ili je i sluga. Iskreno se nadam da su te žene anđeli i da sam prošla test! Uzmite vreme, zastanite, nemojte žuriti toliko. Mi često ne primetimo te ljude oko nas jer žurimo, imamo svoj put, svoj cilj, nemamo vremena za druge. Isus je zastajao pored takvih ljudi.

Jovan 2

Njegovo prvo čudo je bilo da vodu pretvori u vino. Poenta je da ovi stihovi jako nerviraju religiozne ljude, osim toga, oni ne vole žurke, ne vole opuštenost, vole da kritikuju i osuđuju, jer i ja sam bila takva. Ja sam bila farisej kakvog svet nije video. Dejv je voleo da se zabljava jer je imao dobar stav, ja nisam mogla tako nešto, jer sam u svemu videla nešto loše. Ako imaš dobar stav, u svemu ćeš moći da nađeš malo zabave. Sećam se kad su nam deca bila jako mala, a Dejv i ja smo bili prilično siromašni: imali smo 70$ za dve sedmice za 5 ljudi. Za mene je to bilo jako teško i stresno, jer sam odlazila svake sedmice s 35$ dolara u šoping za petoro ljudi, plus kuponi, spisak za kupovinu i digitron. Za mene je to bio posao, veliki posao. Dejv je hteo da se zabavlja sa svim tim, a ja sam bila živča. Dejv je voleo da se sprda s decom. Deca trče a Dejv ih juri kolicima. Joj kako me je nervirao dok su  se deca davila od smela. Brinulo me je šta će drugi reći o nama. Često sam im govorila:“Zaćutite više bre, blamirate me! Šta će ljudi misliti o nama?“

I uglavnom, bili smo u tom marketu i nakon što sam se izvikala na njih i rekla im kako su neozbiljni i svakakvi, Dejv mi je rekao:“Alo ženo, ja samo hoću malo da se zabavim s decom!“ Rekla sam mu:“Nisam ovde došla da se zabavljam, nego da obavim ovu dosadnu kupovinu, potrpam sve u auto, odvezem tu glasnu decu kući i strpam ih u krevet a ti se ponašaj kao odrasla osoba!“ Ja sam bila jedna od religioznih koji ne vole žurke.

No eto, prvo čudo je Isus je napravio na žurci, a? Prestanite da budete dosadni i preozbiljni oko svega, prestanite da zvocate, smarate i ponašate se kao da ste proguati nekoliko kamiona štirka. Dopustite sebi da budete nesavršeni.

Još jedna stvar u vezi Isusa: on je plakao nad nevernicima u svetu. Ljudi plaču kad vide nešto tužno i onda se izvinjavaju što plaču. Nemojte se izvinjavati što plačete, suze su potrebne i lepe.

Isus je ujahao u Jerusalem na magarcu. To možda nekima nije bitno, ali to je mnogo govorilo o njegovom poniznom srcu.

Jovan 21: 8 – 14

Isus uskrsli, Gospod, Bogočovek, najveći nad svima, sprema doručak učenicima?Nije mu bio problem da momcima spremi doručak?! Hej, Gospod im sprema doručak.

Treba nam bolji stav prema malim stvarima, jer sve male, obične stvari mogu biti neobične, kad bismo imali neobičan stav prema njima.

Jedan od načina da imate neobičan život je da shvatite da su Bogu sitnice bitne i da te sitnice upotpunjuju živote. Verujte Bogu i dopustite mu da vas blagosilja. Nas sitnice jako nerviraju, umesto da se opustimo i uživamo svoje živote.

Psalm 31: 14

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Jedan od razloga zašto ljudi bivaju nesrećni je taj što izgube svoj fokus, svoj cilj. Cilj? Svako od nas želi da ima ( zna ) razlog zašto je ovde. Nismo na zemlji da budemo prvi u svemu, da imamo najviše para, da nas svi znaju, da budemo najzgodniji, ovde smo da pokupimo plodove i dajemo iste, budemo poslušni Bogu, da ga volimo, da volimo ljude i uživamo putovanje. Isus je umro da bismo mogli da uživamo ovaj život. Ako je Isus umro i patio na krstu da bismo uživali svoj život, onda bismo makar mogli na svom stavu da poradimo, da ga ne razapinjemo svako malo. Svaki korak koji napravimo je pod Njegovim vodstvom, naše je vreme u Njegovim rukama.

Znate, ljudi se mole:“Koristi me Bože!“ A onda očekuju da ih Bog koristi kako su oni zamislili, i onda mi dođu i kažu:“Džojs, moli se za mene, jedina sam hrišćanka na poslu!“ Wow, pa šta? Ti si onda tamo jedino svetlo, jedini Isus kog će možda ti ljudi videti, zašto bi onda da odeš odatle? Teško je? Jeste, Isus nije obećao da će nam sve biti super lako, ali je obećao da nas nikad neće ostaviti. Tražiš službu, Bog ti je da, a onda kukaš na tu službu. Navučeni smo na komfor. Sve bi u životu namincali samo da nama bude dobro. Pomoćićemo prijateljici da joj pričuvamo dete ali ako nismo umorni, ako nismo imali tešku nedelju i ako nam ne ide omiljena serija! Da, dobra vam je ta!

Solomon je pokušao da uradi sve da bude srećan: bio je bogat, imao je mnogo žena ( ne znam kako je dan preživeo bez nervnog sloma, meni je trebalo 40 godina da naučim kako da živim s ovim jednim čovekom ). Solomon u jednom stihu kaže:“Bojite se Boga, jer On Jeste!“ Znate šta to znači On jeste? Gde god se okreneš, On je tu. Držite se Njegove Reči, jer tamo je originalna ideja čovečijeg postojanja, i temelj svake sreće. Cilj života je poslušnost Bogu. Kad biste odlučili da ćete raditi ono što Reč kaže, znajući da tako rastemo, da idemo ka Njemu i zrelosti, bili bismo srećni. Poenta je raditi ono što piše u Reči, a kad to radimo, sve što je u neredu, biće uredu. Božija Reč sve popravlja: isceljuje emocije, popravlja brakove, popravlja odnose, tela, ljude, sve što je slomljeno i protraćeno, troduplo i više od toga vraća blagoslovom. Isceljuje razume. Sve bi bilo drugačije kad bi ljudi čitali Božiju Reč i kad bi bili poslušni toj Reči. Ljudi troše bilione dolara na eksperte koji treba da saznaju šta se dešava u društvu, a jedina pogrešna stvar je ta što ljudi pokušavaju da žive bez Boga, pokušavajući da izbegnu poslušnost. Pitam se: koliko bi ateista ostalo ateista kad bi mogli da žive s Bogom a i dalje rade ono što se njima sviđa? Ljudi kažu da ne veruju u Boga, to je izgovor da se živi bez autorite.Ljudi žele da rade šta im se sviđa, jer ako nema pravila super im je, ali vidimo rezultate toga: samoubistva, kriminal, bolesti. Ne trebaju nam eksperti da ovo shvatimo. Ja sam obična žena iz Mizurija, nisam ekspert ali znam šta je problem. Ponizite se pred Bogom, slušajte Boga i vaš će život biti drugačiji.

Imate li plodove u životu ili nemate? Plodovi su ono što mi živimo, rezultat našeg života. Mi smo oni koji donose dobre plodove, plodove Duha: ljubav, poniznost, poslušnost, služenje. Služenje Boga, biti svetlo u svetu, radost i mir su dobri plodovi. Depresija, sebičnost, strah, zavist, ljubomora, strah, to nisu dobri plodovi a jesu posledica neposlušnosti. Biti u dugovima preko glave zato što smo nekontrolisano trošili ( govorim za amerikance, ne znam kakva je finansijska situacija drugih država ) nisu dobri plodovi.

Luka 13: 6 – 9

Ovo je parabola: čovek je posadio smokvu ali ona nije rađala pa je posekao, jer zašto bi ta smokva zauzimala mesto nekoj smokvi koja će rađati? Čovek mu je rekao da je ne seče, jer će možda pomoći ako stavi đubrivo na tu zemlju, pa ako onda ne rodi, onda neka je poseče.

Šta sad to znači?

Đubrivo služi da oplemeni zemlju, evo šta Bog koristi da oplemeni naše živote: Đubrive momente u životu! Moj posao smrdi neko će reći, pa dobro! Moje komšije su užasne – zar nisi molila da voliš one koji su teški za voljenje? Bog koristi takve momente u našem životu kako bismo sazreli, kako bismo odrasli. Šta će nam vera ako nam se sve sviđa u našem životu, ako nema ničega što će nas protresti? Rastemo u ljubavi? Onda se družimo s ljudima koje je teško voleti! Rastemo? Nalazimo se u situaciji kad shvatamo da ništa više ne možemo da uradimo ili promenimo, i shvatamo da je Bog jedini koji može da nam pomogne. Čak i da se oslobodite situacije u kojoj ste, desiće se druga, samo u drugom pakovanju. Dolazi još đubriva u vaše živote, sviđalo vam se ili ne. Nisam ja to izmislila, to piše u Reči.

Mi smo biljke koje donose plodove Božije da se On može proslaviti. Morate imati plodove na svojim granama.

Jovan 15: 2

Bog odseče svaku suvu granu, orezuje to drvo kako bi donosilo sve bolje plodove. E sad pazite ovako: ako ne donosimo plodove – Bog će nas odseći, ali, ako donosimo plodove i dalje će boleti, jer će nas Bog orezivati, kako bismo se obnavljali, jačali, i kako bismo donosili što bolje plodove!

Nema poente svađati se s Bogom: secka ako ne donosiš plodove, secka ako donosiš da bi donosila još bolje, tako da nema poente opirati mu se. Bolje da se odlučimo da ćemo biti srećni!

Jeste li srećni? Volite li svoj život? Možda trenutno ležite u svom životu, ali i to je početak! Pronađite ono u čemu ste najbolji i počnite to da radite, i naravno, nemojte brinuti o tome šta će drugi misliti niti pokušavajte da ih impresionirate! Biblija govori o apostolima, propovednicima, učiteljima, evangelizatorima. Čini mi se da većina ljudi stremi ka tim javnim poslovima za Boga. Svi bi da budu propovednici, vođe, da pevaju u slavljenju. Ok, ali prvo se ispitajte: zašto želite to da radite? Ispitajte svoje motive, jer znam mnogo onih koji su frustrirani svojim službama, pa se onda pitam da li je to to? Žele duhovne pozicije, ali, ako ste „duhovna“ osoba nije vam nije bitno na kojoj ste poziciji, bitno vam je da radite za Njega. Na koncu, znate li kakva bi gužva bila kad bi se svi sjatili oko propovedaonice aman? Ako ste duhovni, u pravom smislu te reči, sve što radite, sve postaje Božije i duhovno.

Luka je bio doktor, Matej carinik... Isus je bio okružen običnim, sasvim običnim ljudima a učio ih je da budu „ribari ljudi“. Petar je bio ribar... Koliko je to posebno zanimanje? Obično, ništa posebno. Mi imamo medicinski tim koji ide s nama u zemlje trećeg sveta. Imamo zubare, lekare, sestre, divne ljude, koji cele godine rade svoje poslove, a onda uzmu godišnji odmor, potroše svoj novac i idu s nama u misiju. Idu iza ničega s nama, žive u vrućini, prljavštini, provodeći 12 sati dnevno u službi za ljude koji su jako bolesni, i oni mi kažu kako to sve menja njihove živote iako je teško. Šta su oni uradili? Oni su „produhovili“ svoje poslove, svoja zvanja, jer to rade za Boga, nije ih briga da neko čuje za njih i da ih neko hvali.

Mi se mnogo trudimo da razdvojim sekularno od duhovnog, jer nam je važno da se zna kako mi radimo nešto duhovno! Sve treba da radi se radi na Božiju slavu. Sve!

Rimljanima 12: 4 – 8

Evo tu piše: neki su pomagači, a recimo da nije njih, mnogo toga ne bih mogla, administratori. Svi su skoro čuli za Džojs Mejer, kako? Dejv je administator, ne stoji ovde sa mnom, ali on je taj koji je radio sve moguće da sklopi ugovor s radio i TV stanicama, verovao je u dar koji mi je Bog dao. Nikad se nije pozajmljivao, nikad nismo upali u dugove, on je onaj koji se brinuo o novcu na mudar i Božiji način, jer dobro radi svoj posao. Njegov deo u priči u kojoj se nalazimo je podjednako važan koliko i moj, ali svet na stvari gleda drugačije! Svako od nas je stvoren od Boga, a sve što imamo: talente, sposobnosti, šta god, jeste od Njega, On je to usadio u nas, nema žene i muškarca, sluge i slobodnog, nekog bitnog i nekog nebitnog, toga nema, Isus je doneo slobodu i jednakost, zato nema potrebe da se poredimo s drugima. Dođi onakav kakav si i daj svoj život Bogu, prestani da gledaš u druge ljude i pitaš se kako oni imaju ono što ti nemaš? Naježim se kad čujem:“Jao, baš bih volela da izgleda kao ti. Jao, baš bih volela da imam kuću i auto kao ti! Jao, baš bih volela da moja deca budu tako fina i dobra kao tvoja!“ Nije problem moliti se da imamo bolji auto ili veći dom, ali nemojte se uloviti za to toliko da bez toga ne možete biti srećni! Ako toliko gledate u druge, želići da imate ono što oni imaju, uskoro će se javiti zavist i više nećete moći da budete srećni zbog drugih. Zavist izjeda život, ne dopušta vam da budete srećni, u Bibliji piše da je to greh, greh je želeti tuđe. Nemojte sedeti na službi besni jer je neko drugi izabran da peva u slavljenju, i onda kažete:“Slava Bogu što su nju izabrali, ja svakako pevam bolje!“ Da, to je vrlo moguće da pevaš bolje, ali možda nemaš dovoljno karaktera da izneseš svoj dar, jer da bismo baratali svojim darovima moramo imati karakter, moramo biti utemeljeni u Bogu, kako se ne bi desilo na da prvom zelenom svetlu zglajzamo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Možda vam treba još jedna sezona sazrevanja, pa ćete onda ući u tim za slavljenje. Bog ima bolje planove za vas.

Znate čega se sećam? Kad sam počela da radim ovo što radim, propovedala sam utorkom uveče u svojoj kući ispred 25 ljudi. Hm... nije to bilo dovoljno. Gledala sam druge propovednike na TV-u i govorila:“Brate mogla bih da te natpričam za tren oka!“ ali nisam shvatala zašto sam nakon pet godina zaglavljena s tih 25 istih ljudi? Šta vi mislite? Pitala sam Boga:“Alo Tata, zašto mi služba nikako ne raste!“ Da, sad znam, trebalo mi je još đubriva. Zašto još nisam na TV-u? Pa trebalo mi je još đubriva. Uskoro sam imala dovoljno đubriva da sam počela da vidim plodove: počela sam da se ponašam drugačije, imala sam više ljubavi i strpljenja, počela sam da zaista volim i poštujem ljude, nisam više bila ogorčena i cinična, sebična i bezobrazna. Oprostila sam neprijateljima i više sam volela Božiju volju od moje, i paf! Stvari su počele da se menjaju.

Mi smo predestinirani da budemo Hristoliki i neće nas ostaviti na miru dok se posao ne završi!

Donesite odluku da ćete živeti Bogu ugodan život, da će vam On biti na prvom mestu. Verujem da će onda sve stvari u vašem životu doći na svoje mesto. Zadovoljstvo svojim životim je mnogo jaka i bitna stvar.

Psalm 84: 10

Prevela: Biljana Tasić Knežević

Pokušaću da vam objasnim kako možete ostaviti svoje nesigurnosti iza sebe, i kako možete uživati u životu koji je Bog osmislio za vas.

 Danas govorimo o tome kako treba voleti sebe i svoj život. Bog je ljubav i sve oko Njega je ljubav. U Bibliji kaže da treba voleti Boga svim srcem, i suseda kao same sebe. Bog želi da volimo svoje živote, a ja sam prošla kroz fazu kad ništa nisam volela ili bar većinu toga. Pretpostavljam da je većina vas prošla isto, ili ovog momenta nešto ne voli.

Možda ne volite svoj posao? Mnogo ljudi ne voli svoje poslove, svoje kuće, susede, kuću, kola, prijatelje, mnogo toga ne vole u vezi sebe i svog života. Bitno je da budeš u miru sa sobom, jer ti si sve što imaš i od sebe ne možeš pobeći. Meni je vrlo neugodno da provedem 2 sata s nekim koga ne volim, a zamislite kako je nekom ko ne voli sebe: ceo svoj život provesti s nekim koga ne voliš. Gde god se okreneš – tu si. Religija je ljudima dala ideju da na sebe treba  gledaju kao da su ništa, a to dovodi do mnogih problema. Bila sam na putu u drugu državu, nacija koja ima 14 različitih religija, zajedno s crnom magijom. Pokušala sam da i tim ljudima prenesem ovo što pričam vama, nije lako, jer kako ćeš voleti nekog drugog ako ne voliš samog sebe? Kako možeš dati ono što nemaš? Nikako. Postanemo hrišćani, uče nas da volimo ljude, a ne da volimo sebe, da budemo fini s drugima, a nismo prema sebi. Trudimo se da budemo dobri, a često padamo jer imamo neki problem iznutra, tj. nemamo dobar odnos sa sobom. Ljudi često ni ne razmišljaju o tome. Biblija priča o odnosima mnogo: odnos s Bogom, odnos sa sobom i odnos s drugima. Tim ljudima tamo sam pričala o pravednosti i milosti, pa sam im rekla: morate voleti sebe! To je izgledalo kao da sam se zakucala u betonski zid pa sam pokušala još jednom: ja volim sebe! Opet taj zid! Svi koji su došli sa mnom su to osetili. Ljudi nisu imali otvoreno srce za tu poruku, jer naša su srca kao plodna zemlja, samo je pitanje da li smo otvoreni ili ne. Shvatila sam da je ova poruka o tome da trebaju voleti sebi, potpuno inostrana za njih, jer je religija okupirala čitav njihov razum i srce da nisu mogli da shvate. Ti ljudi imaju tako lošu sliku o sebi, tako se malo cene, da ta poruka ne ulazi u njih. Verujem da Božija Reč može da slomi taj zid i da će naučiti ko su oni u Hristu. Ljudi ne shvataju milost. Da, mi grešimo i to stalno, ali moramo gledati sebe kroz Hrista, morate znati ko ste u Hristu. Nigde u Bibliji ne piše da mislite ružno o sebi. Istina je da piše, da nije uredu gledati na druge s visine, ali nigde, ali baš nigde ne piše da ne volite sebe, da se stidite sebe. Ljudi su bolesni od nesigurnosti, epidemija je ove bolesti. Ljudi pokušavaju na sve moguće načine da to kompenzuju: da imam završenu neku drugu školu bila bih bolja, kad bih imala drugačiji posao bila bih bolja, da imam više novca bolje bih se osećala u vezi sebe, da sam udata za nekog drugog... i tako dalje. Vrlo smo zauzeti činjenicom da impresioniramo jedni drugi. Treba nam dobar odnos sa sobom, treba biti siguran. Đavo mrzi kad propovedam o milosti, jer iako si hrišćanin, želi da se udaraš po glavi od muke, da ti nedostaje samopouzdanje, da mrziš sebe, da se prezireš, da živiš u krivici i strahu.  Ako nemaš sapomouzdanja ništa nećeš raditi za Boga. Počnite da volite svoj život, imate samo ovaj jedan, ponavljanja nema.

Ja sam veći deo svog života provela u takvom stanju, nisam bila srećna ko sam i gde sam, jer sam htela da budem neko drugi i negde drugo. Istina, moramo imati snove i želje, jer nismo kreirani da živimo monotono, ali je velika razlika između toga da nešto želimo ili stremimo ka nečemu od toga da mrzimo sebe, da mrzimo svoj život i sve ono što mi jesmo ili nismo. Moramo raditi na sebi, ali se u sred svega toga izgubimo, tako da se toliko fokusiramo na ono što će doći da ne možemo uživati ono što se dešava danas. Ljudi rade kao ludi, ubijaju se od posla a ne uživaju. Ulove se na sve to da ništa više ne vide kako treba.

Jednom sam propovedala na konferenciji za lidere, pa sam pozvala sve njih koji ne uživaju u svojoj službi ( to su bili propovednici, vrlo poznati ), da se molimo za njih. Bio je kraj službe pa sam mislila da ću se pomoliti za „nekoliko“ njih i otići kući. Ostala sam satima tamo, stotine tih vođa je izašlo da se molimo za njih. Nisam mogla da verujem. Pitala sam: što radite to što radite ako ne uživate u tome? Promenite posao.

Naučite da volite svoj život tamo gde ste, jer ako to ne uradite trošite ovaj dan uzalud.

Jovan 5: 40

Često čujemo da nekom ko je smoren od života i obaveza, i ko izgleda kao da su mu sve lađe potonule kažu:“Daj bre, nađi si život!“ To je fraza, ljudi to često ponavljaju, ali znate ljudi mogu imati život ali ne i pravi život. Isus je došao da bismo imali puninu života – život kakav ima i Bog, a Bog gore na nebu baš i nema loših dana i srećan je.

Moramo naučiti kako da živimo s Duhom pre nego s telom, jer je nedostatak radosti u stvari pogled na život i kako razmišljaš. Ako razmisljaš telesno, bićeš mizerna, a ako razmišljaš Duhom, bićeš puna života.

Rimljanima 8: 6

To je preispitivanje bez Duha, nemojte provoditi vreme razmišljajući, pokušavajući da nađete krivca, odgovor, jer to je smrt. Tako kaže ovde. Razmišljanje telesno je smrt. Donosi mizeriju. Razmišljanje Duhom je mir i radost, tako da ja odlučujem da li ću bit isrećna zavisno od toga s čim razmišljam: ili ću biti nesrećna zbog onog čega nemam, ili ću biti srećna zbog onog što imam?! Mogu da gledam na to šta drugi imaju, a ja nemam, i mogu biti mizerna, ili mogu reći:“Bože ono što nemam ti ćeš mi dodati ako je to dobro za mene. Nema potrebe da se pored s drugima!“

Sve zavisi s koje strane gledamo na stvari.

Ma koliko misliš da ti je loše u životu, nije ni blizu loše kako je moglo da bude! Šta god da ti se trenutno događa u životu nije ni upola strašno u poređenju s onim što se nekom događa. Istina je da mi u stvari vidimo samo dobre strane nečijeg života: koliko puta idu na godišnji, kako izgledaju u javnosti, kako im je predivno dete... ali, mi ne znamo šta se zapravo odigrava iza zatvorenih vrata u životu tih ljudi, nemamo pravu sliku, samo onu koji smo sami, iz svojih kompleksa najčešće, kreirali. Svako ima nešto svoje oko čega se bori, nešto što im je teško, neki problem. Danas popodne sam dobila mail od osobe koja je imala malu žurku samosažaljenja kroz mail, ništa nije valjalo, sve je bilo loše, ništa nije štimalo. Nazvala sam ja i rekla joj:“Da si išla tamo gde sam ja bila prošle nedelje, volela bi svoj život i uživala u njemu. Provela asm dane s ljudima koji kopaju po smeću, piju prljavu vodu, nemaju struju, obuću prave od starih, plastičnih flaša!“ Nakon svega toga sam bila zahvalna za kupatilo koje imam, za tekuću i čistu vodu koju mogu da koristim. Ne volimo to što imamo, a ne razmišljamo o tome da bismo mogli biti na gorem mestu. Umorna sam od kukača. Koliko se vas stalno žali na svoju decu? Ne sviđa vam se to što ste dobili, a u stvari imate ono što ste sami izgradili. Propovedamo toj deci kako treba i kako ne treba, a prvi se ne držimo svoje reči, neuredni smo, nedosledni i ne dajemo im dobar primer. Nemojte se žaliti na svoju decu. Molite se za njih, manje ih kritikujte a više ih volite. Ne znate koliko ste dobri, i nemojte se više žaliti na sve oko sebe jer nema smisla. Sve to kukanje je u stvari gubljenje vremena. Boga vaše tužbaljke te vrste ne dotiču. Jedan od razloga zašto su ljudi nesrećni sa svim je igubljeni fokus. Ne znaju šta im je cilj.

Pogledajte stvari iz drugog ugla.

Nismo na zemlji da zaradimo što više novca, da budemo prvi u svemu, da budemo najuspešniji i najpoznatiji, da izgledamo najbolje, ovde smo da uberemo plodove, budemo poslušni Bogu, da volimo Boga, volimo ljude i uživamo putovanje. Isus je umro da bismo uživali svoje živote. Greh je, ozbiljan greh da kukate i žalite se a Isus je umro da uživate svoj život. Živite u konstantnom grehu, pa kad se pitate:“Gde ja to grešim? Kako nikako da se stvari pomere!?“ Eto vam odgovara.

On je patio na krstu da bismo uživali svoj život, pa makar zbog toga ( „makar“) uživajte svoje živote.

Želim da vas ohrabrim da živite svoje živote u poslušnosti, tako da će vam On biti na prvom mestu u svemu, a sve ostalo će doći na svoje mesto. Tako ćemo biti zadovoljni svojim životima.

Psalm 84: 10

Emocionalno zdravlje je bitno. Na ovo pitanje postoje odgovori koji su vrlo jednostavni a opet, vrlo bitni za nas.

Ljudima se svašta događa kroz život. Znam priču mladog čoveka, koji je odrastao s agresivnim ocem, tako da je većinu života proveo u strahu. Njegovi su se razveli kad je imao 8. Otac mu je nedostajao mnogo, tako da je izrastao u nesigurnog čoveka, koji očekuje potvrdu za svoju ličnost od drugih. Isus je postao našom zamenom. Ne samo da je uzeo sve naše grehe, nego nadopunjuje sve što se desilo i pre njega. On nas je usvojio, jer smo mi njegova deca, ako smo usamljeni, On će nam naći duhovnu porodicu. Njemu je bitan svaki aspekt našeg života. Ovaj mladi čovek je bio vorkoholik, pokušavajući da impresionira njegovog oca. I ja sam bila takva, jako sam želela da moji roditelji budu ponosni na mene, ali to nisam dobila od njih, dok nisam prestala to da želim. Nekad želimo nešto što Bog želi da nam da,ali, moramo biti ovisni samo o Njemu, naročito naša sigurnost.

Ovaj mladić je bio uspešan, tražeći da bude potvrđen, međutim nikad se nije suočavao sa svojim problemima, a to znači da će nas ti problemi boleti i boleti. Postao je policajac, najbolji. Bio je uspešan na poslu, ali se njegov život raspadao. Neko vreme možemo skrivati svoje probleme, ali ne možemo doveka. Pre ili kasnije, to izađe na videlo. Ako u sebi nosite gorčinu, neopraštanje, sebičnost, povrede, pre ili kasnije to se pojavi, eksplodira i onda se ti problemi vide. Ne vredi skrivati probleme, a ako ih skrivamo, nikad ih nećemo prevazići. Isus je zato tu da bi nas potpuno obnovio, potpuno. Osim toga, on nas blagoslovi toliko, da budemo bolji, od onog što smo mislili da mi možemo da nije bilo tih povreda.

Mladi policajac je na kraju bio u zatvoru deset godina a tamo je upoznao Hrista, no kao i svi hrišćani, duhovno se promenio, ali je morao raditi i na svojoj duši. Gospod nam da svog Duha Svetog, ali i naša duša treba da se obnovi. Ako se to ne desi, problemi se nastavljaju. Tu se onda stvori hrišćanin koji ima sve oznake hrišćanstva ali nema plodova, zbog svojih duševnih problema. Loše razmišljaju, žive po svojim emocijama i onda nema plodova, onda smo telesni hrišćani. Ne znači da nećete otići u nebo, ali će vam biti jako teško u ovom životu, i možda nikog nećete odvesti sa sobom. Na žalost, mislim da ima mnogo takvih hršćana, ne zato što žele da budu takvi, nego zato što ih niko ne uči ovim stvarima. Nekad mislimo: ako boli, nije od Boga. Nije tačno. Isceljnje nije bezbolno.

Čovek je i dalje tražio Boga kad je izašao iz zatvora. Počeo je da čita propovedi i da ih primenjuje u svom životu. Nakon nekog vremena, bio je u stanju da oprosti ocu, suoči se s njim, i ne samo to: njegov se otac obratio, proveo je s njim poslednju godinu životu i čuvao ga.

Ima mnogo načina na koje nas boli. Jedna od najbolnih stvari je ne voleti sebe, biti nesiguran u sebe i stalno sebi nalaziti mane. No, pre nego što možete nekog drugog da volite, morate sebe izbalansirano voleti.

Rimljanima 5: 5

Prva stvar nakon što primite Boga je primanje Njegove ljubavi. Budite zahvalni za to. Pošto je primite, onda pustite toj ljubavi da radi u vama, pa tako počnete da volite i poštujete sebe, i tako možete voleti i druge ljude. Verujem da Bog želi da isceli bolesne ljude, želi da im pomogne, ali misli da ne želi tamo da stane, nego želi da ih vodi dalje da drugima pomognu, tako da mislim da to ide ovako: isceli, da im ljubav i opremi ih da i drugima pomognu!

Tako naša bol postaje dobitak.

Svi znate moju priču iz detinjstva. Bila sam sekusalno zlostavljana. Znam da se mnogima to dešavalo i dešava se, na žalost. To je uvek neko kome verujute, i to vas tako poremeti, da je to strašno. Kako onda da verujemo Bogu nakon toliko povreda? Moja mama je o tome ćutala jer u to vreme se o tome ćutalo. Imala je 17. godina kad se udala za njega, tako da smo svi ovisili o njemu. Mlada sam upoznala Hrista, imala sam 9 godina, tako da sam znala da mi Hrist treba. Iskradala sam se da bih s rođacima odlazila u crkvu. Godinama sam i posle odlazila u crkvu, ali se nisam menjala.

I kad ne osećamo da je Bog s nama, On to jeste. Bog ima dobar plan za naš život, a najbolji način da „zeznemo tako dobar plan je“ da se kockamo. Znamo da je teško menjati se, pa se ni ne menjamo. Kad nam je teško, otežavamo i drugima. Jako je teško imati vezu, bilo koje vrste, s ljudima koji imaju dugogodišnje probleme. Naročito ako je to neko iz porodice ili vaši prijatelji.

Kad mi je Bog rekao da roditelje preselim bliže nama, rekla sam: to ne može biti od Boga, ali sam znala da jeste i da to moram da uradim. Pokupi izgovore i baci u smeće, uradi šta ti Bog kaže. Tri godine, nakon njihovog doseljenja se ništa nije događalo. Ništa. Već sam bila sva nikakva i mislila da će tako ostati, kad se proboj desio. Koliko vas zna taj osećaj? Probudite se, jedn običan petak, i paf! Desi se proboj, a vi niste ni nazirali da je to taj dan!

Zato treba biti uporan i uporan, raditi dok se ne desi ono što je Bog obećao, jer najgore je odustati. Bog nas želi uporne i poslušne. Mi često radimo brzo stvari da bi smo videli rezultate, a ne zato što je Bog tako rekao i mi znamo da mu trebamo biti poslušni. Mnogo ljudi radi samo zbog rezultata: daju desetak da bi imali više para, urade to i to da bi dobili ono što su tražili. Naravno da postoji nagrada od Boga, ali ako radimo samo zbog nagrade onda mašimo poentu. Hajde da budemo poslušni Bogu zato što ga volimo i zato što je On tako rekao.

Budite pažljivi, pazite na svoje motive, da radimo za Boga s pravim motivima, a ako radimo zato da bi smo dobili od Boga ono što smo mi zamisilili, imamo pogrešne motive.

Jedan dan me je otac pozvao i tražio oproštenje od mene. Toliko je godina ćutao i negirao da me je tako povredio. Moj otac se obratio i umro gledajući moju službu. U to vreme me je gledao svaki svakcati dan i govorio mi kako je ponosan na mene.

Isaija 61: 1, 2

Isus je pomazan da pomaže ljudima u potrebi. Došao je da isceli slomljena srca. Nisam ovo znala. Nisam znala da je Njemu stalo do mojih emocija, mislila sam da je sve u vezi greha. Oprosti mi grehe i zdravo. E nije tako. Njemu je stalo do svakog aspekta našeg života, doneo je slobodu i fizičke i emotivne boli. Otvara naše duhovne oči. Bog je naš OTKUPITELJ! Zato je i osveta Njegova. On se nosi s našim neprijateljima, ali zato moramo da oprostimo svojim neprijateljima, molimo se za njih i blagosiljamo ih, a to znači da ih nećemo ogovarati na svakom koraku, ne reklamiramo njihove probleme.

Ljudi su često ljubomorni na ljude koji su uspešni, tako je Josif prošao kroz mnoge nevolje, ali je uvek imao dobar stav i verovao je Bogu. U snu koji mu je Bog dao, video je da su braća i otac došli da mu se poklone. Nakon toga je otišao u Egipt, da se nauči mudrosti.

Neki od nas znaju svoj poziv i pokušavaju na sve načine da služe, ali gde god da krenete, vraat su zatvorena pa ne shvatate šta se dešava. Dešava se to da vas Bog priprema, polira, macka, vaše oštre ivice zaobljava. Služba će početi u Njegovo savršeno vreme, tako da niko neće moći da vam zatvori vrata pred nosom.
Divan deo o Josifu je kad su mu braća došla po hranu, a nisu znali ko je on. On je njih prepoznao, ali ne i oni njega. Odveo ih je u sobu, koju je prethodno ispraznio, nije hteo da ih povredi i kompromituje pred svima, pa je to uradio privatno. To je bitno, to mnogo govori o njegovom karakteru.

Kad vas ljudi povređuju, znači da su i sami povređeni, zato trebamo da se molimo za takve. Kad se molite, ne samo da njih oslobađate, oslobađate i sebe od boli, i Boga jer tako može da vas blagoslovi.

Kad se Jov molio za prijatelje koji su ga izdali, piše, da ga je Bog duplo blagoslovio. Ne morate živeti težak emotivni život, možete živeti blagosloveno. Molite se! I odlučite da ćete slušati Boga.

Isus je tu da nas emotivno isceli, On sve isceljuje.

Prevela: Biljana Tasić Knežević