Bog nije ljut na tebe
Bog nije ljut na tebe, stoga ni ti ne trebaš biti ljut na sebe. Sebe treba sagledati iz pozitivnog ugla – onako kako te Bog vidi. Ovo želim svima da objavim. Znam da se samo neki slažu s ovom izjavom, jer mnogi misle drugačije. Imaju taj prazan hod sa sobom gde se u stvari nalazi strah i misio da je Bog uvek ljut na vas. Isus je došao da nam objavi dobru vest, jer Bog je spreman da nam sve oprosti kroz Hrista. Bog se ne ljuti na vas, Bog nije ljut na tebe. Bog vas voli i ne ljuti se na vas. Bog vas voli, za Njega ste bitni i On vas ceni. I Jovanova 1: 8 Mnogo se gluposti događa u svetu u Božije ime koje nisu istinite. Nervira me kad neko kaže da je istina relativna, jer to smatram izgovorom za bezvezan život koji ljudi žive bez Boga. Ja sam odlučila da ću koristiti svoj glas, ponavljajući da je ovo što oni kažu neistina, i da je jedina istina Isus, da je Božija Reč istina, i to je jedina istina. Kako je grozno živeti u toj misli da ništa nije istina, da nema standarda u životu, da nema cilja prema kom se ide. Isus – ISTINA će nas osloboditi. Ljudi idu tako daleko da govore kako je Bog i tako daleko i da ga baš briga. Neki pak od sebe prave Boga. Matej 23: 11 – 23 Moramo znati Bibliju! Moramo je poznavati. Neki kažu:“Kako znate da je Biblija istinitita jer su je toliko puta prevodili?“ a ja pitam:“Kako znate da nije? Ja verujem, pa šta bude bude, znam da idem kod Boga sigurno, a ako Boga nema bar sam lepo živela. A vi? Kako ćete vi? Govorite da nema Boga i ne verujete, a šta ako taj Bog ipak postoji? Šta ćete onda?“ Bog se ne menja, uvek je isti. Istina! I Jovanova 1: 8 Svi smo mi grešnici, Istina koju Reč prezentuje mora prebivati u našim srcima, ali pre toga moramo priznati da bez Boga nikad ne bismo bili ovo što jesmo, jer onda je Bog rad da nam oprosti grehove. Kad Ga priznamo. Bog želi da nas čisti svaki dan, što znači da nam to čišćenje treba svaki dan, zato moramo odbiti da živimo pod prokletstvom. Donesite odluku da ćete težiti kao Božijoj svetosti, da se nećete izgovarati da živite u grehu, da ćete hodati sa Bogom. Nemojte živeti sa tim osećajem da Bog više vremena provedi budući ljut na vas jer to nije istina. Bog nas voli i mi Njega ne možemo da iznenadimo. Mi možemo i trebamo da se oslobodimo krivice! Znam da mnogi tako žive, osećaju krivicu za sve i svašta, osećaju kako je Bog ljut na njih, a za njih je šok kad pričam na ovu temu. Žive u haosu zbog toga! Za tim uopšte nema potrebe, jer je to mučenje koje nas u stvari vodi u greh! Mislim da je to epidemija u svetu, to se vidi i u crkvama, jer sa propovedaonice manipulišu s ljudima, tj. nabijajući im osećaj krivice pokušavaju da ih kontrolišu. Bog nam je oprostio kad smo prihvatili Hrista, nema potrebe da kažnjavamo sami sebe zbog nečeg što smo pogrešili. U tom momentu treba stati pred Boga, tražiti oproštaj i nastaviti hod sa Njim. Kad zatražimo oproštaj, ta priča s krivicom je gotova. Zašto bi se godinama kajali zbog nečeg što je oprošteno iz prve? To je uglavnom zbog lošeg učenja, jer ko nas uči ovome? Malo se o ovome priča! Kad je David zgrešio s Bašebom, pokajao se i plakao, oprao se i vratio se svojoj ženi. David je bio Božiji čovek. Uradio je ono što je kao čovek mogao da se pokaje i više nije spominjao taj greh, a vidite li koliko ga je Bog nakon toga koristio? Godinama sam, uveče pred spavaje, mučila sebe i tako nisam mogla da spavam. Bila sam hrišćanka, verovala sam u Isusa, ali nisam uživala svoj život, ni na koga nisam uticala pozitivno. Svako veče sam se molila da mi oprosti grehe, ne samo grehe od tog dana, nego grehe iz celog života, i onda sam shvatila: zašto da se kajem za nešto za šta sam se već pokajala? Zato što nisam sebi opraštala, zato sam to reflektovala na Boga i Njega činila nekim ko meni ne prašta. Živela sam u sramoti i krivici, kao da ni ne poznajem Hrista, a Isus se pobrinuo za naše grehe! Kad se pokajemo, On nas potpuno očisti, samo onda treba nastaviti hod sa Njim. Naše je društvo obeležno time da moramo biti takvi i takvi da bi smo bili prihvaćeni, ako nismo po kroju ovoga sveta onda nas ne prihvataju. Zato je bitno da se okrenemo Bogu kako bi smo znali ko smo u Njemu! Istina je, Bog se nekad „naljuti na nas“ kad sejemo loše seme, ali On nas i dalje voli i želi da radi na nama, da nas menja. Najteže su one unutrašnje borbe naročito s krivicom. Krivica donosi sa sobom i druge grehe, koji bivaju još teži kad se nadodaju na krivicu. U to vreme nisam smela ni da izgovorim da sam Božija ćerka i da je Bog zadovoljan samnom. Kad sam jednom pred ogledalom to i izgovorila, osećala sam se tako jadno i bezvredno, jer nisam volela i prihvatala sebe, a Boga sam gledala kroz prizmu mog zemaljskog oca koji nikad nije bio zadovoljan samnom. Bog nas voli, a mi govorimo kako nismo dostojni toga, tj. odbijamo Njegovu ljubav. Istina je, bez Hrista nismo dostojni, ali kad ga prihvatimo, od kuda nam pravo da takvim ponašanjem i načinom razmišljanja pokušamo da „umanjimo“ Njegovu žrtvu? Greška je i što živimo u budućnosti ili prošlosti, a ne u sadašnjosti. Čekamo loše dane u budućnosti i patimo zbog loših dana u prošlosti. Zašto? Šta je sa ovim što se danas dešava? Zar to nije dovoljno? Ta praznina između juče i sutra je praznina gde se rađa krivica i neprihvatanje sebe. Jovan 8: 7 Bog ima divan život za sve nas. Bog zna kakvi smo bili i ipak nam daje novu šansu, pa zašto se onda vraćamo na one ružne stvari iz prošlosti? Što pre to shvatimo i prihvatimo, imaćemo bolji život. Život u krivici je brutalan i bolan. Bog nas osvesti i pokaže nam naše grehe, ali nas ne proklinje i ne maltretira nakon toga. Oprosti nam tako da možemo dalje s njim. Istina nas oslobađa! Ništa ne možemo da uradimo što može da iznenadi Boga, On samo želi da nas voli u punini! Prevela: Biljana Tasić Knežević
