Potreban vam je drugačiji stav?

Isus nije umro zbog toga da bi smo imali novu religiju, nego da nam da večni život. Ljudi koju si religiozni, reći će vam da oni to nisu. Ovde su neka pitanja i odgovori, koji se odnose i na temu propovedi a i na međuljudske odnose. Uvek me je iritiralo kad me neko pita koje sam religije? To mu dođe kao neka vrsta obeležavanja. Na takva pitanja ne odgovaram, nego kažem: Imam živog Hrista. Bog je savršen a mi ne. Godinama smo grešili, i kad to spoznamo, ne možemo dovoljno dobrog da učinimo da se otkupimo, to može samo kroz Hrista. Svako je sagrešio, ali Njegova se milost manifestovala kroz Hrista a nama je to dato. Greh je problem, ali nije veliki problem za Boga jer ona ima rešenje, a rešenje je Isus Hrist. Kroz Njega, Isusa Hrista, imamo otkupljenje, iskupljenje i oproštenje.

Veza sa Bogom je komplikovana samo zato što je mi komplikujemo.Umesto da ga pustimo da bude deo svega što u životu radimo, mi ga obično ukačimo u nedelju kad idemo u crkvu ili kad imamo problem. Ima mnogo religioznih crkava gde se živ Hrist i ne čuje, ni ne vidi. Ljudi odu u crkvu zato što to tako treba, a Bog je cele nedelje isključen iz njigovog života.

Ja sam tražila Boga, ali sam bila religiozna. Hodala sam sa Njim, samo kad mi je trebao. Slušala sam o Njegovoj milosti, ali je nisam primala. Više sam se oslanjala na emocije, nego na Njega. Htela sam da ga usmerim, Boga, da uradi ono što je meni potrebno i ono što sam želela. Mnogi prime Hrista, ali mogu provesti ceo život bez Njega, jer ga nisu pustili u sve delove svog života. Ne predaju mu sve svoje probleme, frustracije i grehove. Bog želi da budemo partneri. Bog želi da bude uključen u svaki aspekt našeg života.

Molitva nije monolog, nego dijalog. Bog nam govori kroz molitvu, situacije kroz koje prolazimo, na sve načine, samo ga mi često ne čujemo.

Ljudi žele nešto dublje od religije. Ne samo da vole Boga, nego da ih On vodi. Ljudi često ne spoznaju razliku između tih regulativa i žive veze sa Bogom?

-         Ljudi se mole, pozovu Gospoda u svoj život. Traže oproštaj. Mnogi ljudi pokušavaju da budu dobri hrišćani, a da ništa ne znaju, zato što se ne obrazuju, a to bi bilo glupo za bilo koga, da misle, da mogu postati lekari a da na završe medicinski fakultet. Ne mora svako da ide na teološki fakultet, ali može da se obrazuje sam. Sluša, čita, gleda, istražuje. Možda da se druži sa nekim, s kim može da čita zajedno i da se zajedno obrazuju i slave Boga. Ako idete u crkvu a ništa ne naučite, onda se zapitajte zašto idete? Jer, ako idete, taj odlazak treba da vas poučava i da vas menja. Znači, najpre je nedostatak znanja, i prihvatanje činjenice da Bog mora biti na prvom mestu. Ja sam mnogo padala i ustajala, ali me je uvek držao strah Gospodnji.

Bez vere ne možemo ugoditi Bogu. Verujte mu da je tu sa vama, uvek. Ništa što govorimo neće imati smisla, ako ne živimo ono što govorimo. Nema ništa pogrešno u tome da očekujemo nagradu od Njega. On vodi računa o svojim ljudima. Želim da budem posvećena Njemu.

Nema veće radosti i ljubavi od Njegove. To je konstantni rast u Njemu. Kad govorimo o razlici između religioznosti i živog odnosa sa Njim, govorimo o tome da On bude deo svakog aspekta našeg života.

Neki nanovo rođeni hrišćani postanu prilično arogantni, tuku ljude Biblijom, čak i vređaju druge koji ne mogu da shvate šta se to događa u njihovim životima, zašto je to tako?

-         To je tačno. Budu arogantni jer misle da su otkrili novu Ameriku, samo zaboravljaju da je Isus bio krotak i da se nije bahatio svojim znanjem i statusom. Takvo ponašanje vodi do pada, pre nego do stabilnosti. To je vrlo opasno, naročito ako neko ima samo znanje, jer to znaje je takođe opasno, ako nije kombinovano sa verom i ako nas ne vodi napred ka Hristu. Ako nešto želite da saznate, saznaćete. Naučićete. Ako se oslanjate samo na znanje, tu nastaje problem, a ako nam je toliko toga dostupno danas, da možemo da učimo i napredujemo, zašto bivamo sve nadobudniji i nemoralniji? Nisam razumela priču o Isusu i smokvi, dugo godina sam se pitala o čemu to govori, jer ako je smokva imala lišće, znači da je trebala da ima i roda. Isus je očekivao da će naći voće – smokvu, ali nije našao rod na njoj. Tako se odnosi i na nas. Neki glume hrišćanstvo: govore hrišćanski, idu u crkvu, vrlo su sveti, ali nema plodova. Zato je i prokleo smokvu da se osuši! Nekad mislimo da mnogo znamo, ali u stvari, mi ništa ne znamo o Njemu, a očekujemo od Njega. Svađati se sa nekimo o Bogu je dupla glupost. Kakve to veze ima sa životom? Zato se i crkve raspadaju, jer se često zaglavimo kod nebitnih stvari, ali je jako bitno da mi budemo u pravu??? Smešno i jadno. Propuštamo pravu stvar. Propuštamo Boga! Živog, istinskog, Boga. Doktrina je bitna, naravno, ali, da li će dete biti kršteno kad se rodi, ili kasnije, neće nas odvesti u nebo ili nas zaustiviti da odemo. I Korinćanima 8:1

Umesto da se sa nekim svađamo, jer mi nešto posebno znamo, mnogo će više značiti da toj osobi pokažemo ljubav i poniznost.

Biblija kaže da naša pravda njije Njegova pravda. Da li osetiš da se ljudi tako ponašaju zato što imaju loš odnos sa Bogom, jer imaju potrebu da se dokažu?

-         Nema većeg ponosa od onog koji poseduju religiozni ljudi, jer su puni znanja i stalno imaju potrebu da to dokazuju i pokazuju svetu. Nemaju ljubavi i samo osuđuju jer o svemu misle samo glavom. Samo, svako od nas treba da se zapita da li ima plodova? Ja sam bila religiozna, vrlo dobro znam kako to izgleda. Dejv se molio s otvorenim očima, pa sam mislila:“Kakva ti je to molitva dok ti gledaš kroz prozor!?“ Bez Njega, sve što znamo nema smisla, i bez poniznog srca.

Mi hrišćani smo nekad kao kaktus – bodemo sve oko nas, naročito kad nam nešto nije jasno, a nekad je dovoljno samo voleti i to pokazivati. Hrišćanstvo je više od liste „ovako treba da se radi“, to je živ odnos sa Bogom.

Prevela: Biljana Tasić Knežević