Oduševljeni Bogom

Da li shvatate koliko je Bog velik i dobar? Da li znate da taj žar koji se rodi u nama kad se obratimo, ne mora da se ugasi? Uvek postoje „začini“ koji nam nedostaju u tom odnosu. Želite li da znate koji su to začini? Oduševljeni Bogom:

Psalm 2: 11

Bog je divan i velik, to mnogi kažu, ali ne smemo se razbacivati rečima jer one onda gube na značaju. Hoću da kažem da nije uredu govoriti ono što ne mislimo. Imala sam razne periode s Njim, jedan od onih je kad sam sumnjala da mi Gospod govori, kad sam sumnjala u sve, pa sam ga pitala šta se dešava i zašto je sve stalo, On mi je rekao:“Sve se još uvek dešava, ništa nije stalo, samo si se ti navikla na to!“ Kako sam se navikla? Postala sam skoro imuna na sve to, ne u bukvalnom smislu, tako da je moje oduševljenje Bogom i svim tim splasnulo. Nedavno sam se molila da Bog uradi takva čuda, tako da se nevernici oduševe i požele da prime Hrista. Ljudi se toliko bave religijom ali se malo bave Bogom, i, ako imaju problem onda traže crkvu jer misle da tamo ima pomoći, a često ih tamo dočeka religioznost i pravila. Želim da ljudi saznaju kako je Bog velik i dobar, kako je divan prijatelj i Otac. Molila sam da Bog uradi nešto, da spusti ta čuda na zemlju i da im pokaže ko je On. Nakon toga sam čitala Reč, čitala sam svašta i evo šta mi je zapalo za srce:

Jovan 12: 37

Tako mi je Bog dao dogovor na molitvu. Koliko su samo čuda izraelci videli u pustinji a većina je umrla tamo, zašto? Jer nisu verovali! Tako je i danas s ljudima. Želim da se odmorim s Bogom, ne želim da brinem, ne želim da živim u grču, jer naš proboj, naše mesto s Njim nas čeka, tu je naš odmor, a to mesto odmora ne možemo doseći jer mu ne verujemo. Srca otvrdnu i onda se sve menja. Ljudi su gluvi, slepi i srca su im tvrda. Isus je govorio:“Imate uši i ne čujete, imate oči i ne vidite!“ Ne govori o fizičkim ušima i očima, nego o duhovnoj osetljivosti.

Šta nas dovede do toga da budemo neosetljivi?

Ezekiel 11: 19

Šta se desi da naša srca, srca ljudi koji ga poznaju, postanu tvrda? Za mene je ovo vrlo bitan stih! Ovde kaže da će naše grešno srce, tvrdo srce, zameniti novim srcem. Bog želi da budemo osetljivi na Njegovu Reč, na Njegov dodir, na Duha Svetog koji nas stalno podseća na Njega. On je taj koji nas u sred naše frke potseća da moramo i možemo biti mirni, da se smirimo i povučemo od toga. Verujem da ljudi trebaju da treniraju sebe u tome: ako bi smo ciljano prepoznavali i priznavali čuda u našem životu, bilo bi mnogo bolje, opet bi smo bili uzbuđeni kad vidimo tako nešto. Samo znate, mi više pažnje poklanjamo onome što ne štima, nego onome što je dobro. Dobro često podrazumevamo, a to nije dobro. Bog u nas stavlja seme, i nekad ni ne osetimo, a to seme poraste. Šta znači biti nanovo rođen?

I Jovanova 3: 9

Božije seme bude posejano u nama, pa zatrudnimo s Njim, i onda prolazi vreme dok se ne rodimo. Tako On dođe u naše živote, jer je On sebe, sve što je ON ( Isus ) posejao u nas: dobrota, poniznost , ljubav. Plodovi duha su u nama, ali mnogo vremena možemo funkcionisati bez njih, jer ne „polivamo“ seme, a kako ga polivamo? Tako što čitamo Božiju Reč. Ali pazite i tu postoji zamka: ljudi čitaju Božiju Reč ali zaborave koliko je ta Reč jaka. Prosto je čitaju kao svaku drugu knjigu. Volim da učim iz Reči jer učim iz onog u vezi čega sam dobila otkrovenje i o tome ne mogu da ćutim. Mi trebamo voleti, poštovati i imati strahopoštovanje prema Božijoj Reči. Moramo biti osetljivi na sve oko nas, ne možemo misliti samo i isključivo na sebe.

Zato moramo raditi na tome DA RAZVIJEMO OSETLJIVOST NA TO KAKO UTIČEMO NA DRUGE LJUDE, I KAKO NA DRUGE UTIČE ONO ŠTO KAŽEMO. To mora da nas se tiče, jer mi smo možda jedini Isus kog će oni videti. Moramo poštovati Božiju Reč!Volim ono što je Reč uradila za mene, kako me je promenila. Ako sam nestrpljiva a znam da u sebi imam plod strpljenja, moram nešto da naučim: da zalivam seme strpljenja u sebi tako što ću proučavati iz Reči sve što govori o strpljenju, pa ću kasnije na tome meditirati i moliti se, kako bi to seme izraslo. Ništa se ne događa automatski. Možda će neko večeras predati život Isusu, stoga trebate znati da počinje jedno divno putovanje. Bog dolazi kao seme u vašem životu, tako da postajete trudni s Bogom, s vizijama, plodovima koje želi da vam da, ali, mi moramo biti partneri s Bogom. On nam je dao priliku, dao svog Sina za nas, ali moramo sarađivati s Njim. Moramo učiti o Njemu. Ne mogu da budem hirurg ako ne odem u školu i ne naučim. Zašto onda hrišćani očekuju da budu dobri hrišćani a ne čitaju Reč i ne žive je? Bog nam kroz Reč daje mogućnost da naučimo kako da budemo osetljivi na Njegovu Reč. Osim toga i mi moramo želeti, imati volju da uradimo korake prema tim promenama. Bog će vam pokazati šta trebate da uradite, ako želite da vam pokaže. Vi uradite svoj deo, Bog će uraditi svoj deo. Bog me je vaspitavao: ne mogu da se živciram svaki put kad nešto ne ide kako sam zamislila a da želim mir?! Naravno da ne mogu. Ostanite oduševljeni Bogom!

Ja zapisujem i „najsitnija“ čuda s Bogom. Ne želim da zaboravim Njegova dela, jer ih je u svemu. Nedavno smo suprug i ja bili na jednom ostrvu, tj. prolazili tuda na putu do ovamo, pa smo ostali jedan dan. Njihovo more puno kitova, ali ih se retko može videti. Kad smo ušli na brod, kapetan je rekao da će nas sprovesti tuda i da ćemo videti nekog kita ako imamo sreće. Onda sam se pomilila, jer sam jako želela da ih vidi:“Bože kitovi su pod tobom, ti upravljaš njima, dovedi nam nekog!“ Nakon deset minuta, pet kitova se pojavila. Ne samo ja i kapetan je bio oduševljen jer je rekao da ovako nešto nikad nije video. Pet kitova u redu! E sad, nekom možda ovo nije ništa posebno, meni jeste, jer sam odavno shvatila da je sve to Njegov dar – poklon i da se brine čak i za najmanje sitnice koje mi, na žalost, podrazumevamo! Zato zapisujem ovakve stvari, jer čovek vrlo lako zaboravi te lepe stvari i počne da se koncentriše da negativnosti, pa te negativnosti prevagnu. Šta mislite: šta bi bilo da On zaboravlja naša dobra dela a pamti samo naše greške???? Vodite dnevnik Božije dobrote! Ne želim da prestanem da se oduševljam Bogom i Njegovom dobrotom.

Svi mi imamo stvari koje volimo i koje ne volimo, stvari koje imamo i stvari koje bi smo voleli da imamo. Na žalost, mnogi se koncentrišu na ono što nemaju i na ono što ne vole, pre nego da se koncetrišu na ono pozitivno. I znate šta? I te „negativne stvari“ moraju da se događaju kako bi nas držale u balansu, jer bi smo lako postali puni sebe i zaboravili bismo koliko je Bog velik.

Recimo, nedavno smo na putovanju doživeli i to da su nam iz hotela u kom smo trebali da odsednemo izgubili prtljag, tačnije suprugov. Naravno, već sam bila ljuta, međutim,k ad smo ušli unutra oni su nam rekli da su nam dali veću sobu i lepšu sobu nego što smo bukirali ( koja bi objektivno bila užasno skupa za nas ), sobu s pogledom na okean. Sve su to uradili bez ikakve nadoknade. I šta onda? Odlučila sam da se ne koncentrišem na izgubljen prtaljg, nego na najelepšu moguću sobu s pogledom na okean.

Zato se moramo trenirati da vidimo i najsitnije blagoslove koje nam Bog daje, kako naše oduševljenje s Bogom nikad ne bi splasnulo. To nikad ne možemo svojom snagom da uradimo, samo Njegovom ljubavlju. Ja svakog dana želim da budem oduševljena Bogom, ne želim da ga uzimam zdravo za gotovo. Želim da primim Božiju milost i tu istu milost dam drugima!

Prevela: Biljana Tasić Knežević