Čime se hraniš?
Kad balon napunjen vodom pukne, šta iscuri/izađe iz njega? Voda! Istina je da ono čime se hraniš, pre ili kasnije izađe iz tebe. Zato vas pitam: čime se hranite? Pogledajte kako Bog transformiše naše živote kad fokus skinemo sa sebe i počnemo da pomažemo drugima. Prestanimo da želimo tuđe živote nego uživajmo u svojim životima. Bogu nije bitna vaša sposobnost, nego to koliko ste mu se dali na raspologanje. Ako je Bog od mene mogao nešto da uradi, može od svakog od vas. Ja nisam imala ništa drugo osim ovih mojih velikih usta i vidite li šta Bog može da uradi od problema? I da znate: velika je razlika između talenata i pomazanja, između obrazovanja i pomazanja. Prestantie da želite pogrešne stvari, nego želite Njegovo pomazanje. Nemojte samo tražiti, tražiti, tražiti, nego mu i dajte. Luka 15: 27 Pre ili kasnije ljudi dođu sebi, zar ne? Rimljanima 12: 3 Nemojte imati previsoko mišljenje o sebi, o važnosti samog sebe, nemojte se takmičiti s drugima i nemojte se porediti. Sve je to što vi možete BOŽIJA SLAVA, ništa nije naša slava. Kako je Petar došao sebi? Petar je stalno govorio: ja ovo nikad ne bih... a Isus mu je rekao da će ga se odreći ( Petar Isusa )! Nemojte govoriti NIKAD. Luka 22: 31, 32 Gospod kaže da se moli za njega da ne padne na iskušenjima i da kasnije svoje iskustvo može da koristi s drugima. Petar nije mislio da ima problem. Petar je mislio da svi drugi imaju problema osim njega ( sami sa sobom i s drugima ). Jovan 21: 18- 22 Kad je Petar postavio pitanje:“Šta sa Jovanom?“, Isus mu je rekao da gleda svoja posla, da Jovan nije njegova briga. Petar se odrekao Hrista. Zar nije interesantno da su od svih apostola samo Petra prepoznali? Mislim da je to zato što nije prepoznavao svoj problem nego ga uvek video u drugima. Bog ga je morao dovesti u ozbiljnu situaciju spoznaje, da bi mogao da ga koristi. Njegov problem je bio „JA“. E, ali kada je pevac zapevao, setio se Isusa i Njegovih reči. Kaže da je počeo da rida od bola. E to je momenat samospoznaje. Ako ne upoznamo sebe, Bog ne može da nas koristi. Zato moramo paziti iz čijeg oka vadimo trun, a balvan ne vidimo u svom. Matej 7: 3 – 5 Kad Bog počne da nas menja, počinjemo da volimo druge, naše srce postaje milosno. Ne kritikujemo da povredimo, nego „korigujemo“ ljude u ljubavi i strpljenju. Jeste se nekad sastali sa sobom? Pitajte sebe: šta ja radim da pomognem nekom? Da li živim samo za sebe, usput se ljutim kad nije kako sam zamislila, ili dopuštam Duhu Svetom da me vodi, da volim i pomažem drugima. Luka 15: 17, 18 Upoređujemo probleme: ti nemaš probleme kao moje! Moji su teži! Koliko nam treba od: daj mi šta mi treba do: učini od mene slugu? Svi počinjemo sa iste tačke, ali nije pitanje kako počinješ nego kako ćeš završiti. Nije problem što još nismo stigli do cilja, nego je poenta u progresu. Pogledajte se, recimo, od pre godinu dana? Kakvi ste onda bili? Ako ste dugo hrišćani a još uvek se ljutite za svaku sitnicu zapitajte se gde stojite? Nisam ono što sam htela da budem, ali hvala Bogu nisam tamo gde sam ranije bila.Ja sam stalno kukala Bogu, pretila Bogu, vukla ga za rukav. Imate li vi preteće molitve od kojih se Bog „prepadne“? Ja sam imala. Bog me je učio kako da se molim, kako da prestanem da cvilim i kukam pred Njim. Umesto da se molimo da imamo više snage u problemima, mi se molimo da problemi odu, pa kako onda se menjamo? Pavle se nikad nije molio da svi problemi ljudi odu, nego da se menjaju, imaju više snage, da mogu da razluče šta je dobro i šta je loše, da rastu u ljubavi. Naš prvi korak u molitvi je da Bog oslobodi ljude, da im da proboj, da im da šta im treba, ali sad sam se molim da se ljudi zaljube u Boga, da sve kroz šta prolaze nije big deal za njih, da imaju snage, da ostanu stabilni i da ništa ne može da ih poljulja. Pola stvari u životu nam je otežano jer se molimo pogrešno. Nije Bog Aladin, ne ispunjava želje čim ga protrljate. Treba nam više Boga. Jovan 6: 35 Ako su ljudi žedni i gladni, dovedite ih meni. Tu je naše zadovoljenje. Kad ste srećni s Bogom, ništa vam više ne treba! Na sve gledamo drugačije, stabilnije i zrelije. Efežanima 3: 16 – 21 Pavle se moli za crkvu, da „ličnost“ crkve bude Božija. Ljudi se toliko izgovaraju na svoju ličnost:“Takva sam, tako sam se rodila!“ Ma da, tako bi smi mogli da se izgovaramo. Rodimo se s određenim temperamentom a u skladu s temperamentom se razvija naša lličnost, ali je bitno da se molimo da Bog ispuni naše ličnosti. Ja sam pričalica i to će uvek biti tako, ali, kako Bog ispunjava moju ličnost, ova „mana“ se uputila na pravi put pa je Bog koristi. Zašto se Pavle toliko molio da spoznaju Boga? Zato što je u Bogu naša sloboda i naša sigurnost. Koliko mi samo patimo zbog toga što se brinemo šta drugi misle o nama, radeći stvari koje ne želimo samo da bi impresionirali druge, da budemo prihvaćeni, da lepo misle o nama, i tako napravimo neviđenu zbrku u svom životu jer ne znamo da kažemo ne! Kad treba da kažete Božije ne, ne morate nikome da objašnjavate zašto. Vi trebate biti poslušni i onda kad ne znate zašto i kad vam nije jasno zašto, jer mi Njega moramo i trebamo da pratiimo slepo. Zato nam treba Njegova ljubav, ta isceljujuća ljubav za povređene duše. To naš čini samopouzdanim ali ne sebičnim. Mi volimo Njega jer On prvo voleo nas, a kad mi volimo Njega onda počinjemo da volimo ljude. Kako možete voleti Boga a mrzite svog brata i stalno ga kritikujete? To je nije naš cilj: primimo Hrista dok smo još prepuni sebe ( uradi mi ovo, daj mi ono ), a to nas vodi u pustinju ili da jedemo sa svinjama. Naš cilj je drugačiji: da budemo srećni, prevaziđemo sebe, jer ne vrti se svet oko nas nego oko Njega. Kad mi je Bog rekao da uporedim svoje molitve sa Pavlovim, bila sam tako izblamirana. Satima sam znala da se molim samo za sebe i da mu kukam! Sram da me bude! Ne možemo mi iznenaditi Boga, On vrlo dobro zna s kim ima posla kad nas sretne, ali ne želi da ostanemo takvi! Sva slava Njemu koji je u stanju da uradi sve što ljudski razum ne može ni da zamisli. Slava je Njegova! Sva! Ne može krv proticati ako već u veni ima krvi, a ako ste puni sebe, gde je tu mesto za Boga? Zato mu moramo napraviti mesto u našim životima, moramo naučiti mnogo o milosti, jer nas ona oprema da mu služimo bez frustracija i straha. Prevela: Biljana Tasić Knežević
