Portret legaliste – I

Da li bi ste voleli da čujete kako izgleda iskren i dobrodušan hrišćanin? Svet u kom mi živimo je u očajnom stanju. Nisu baš oduševljeni našom religijom. Oni trebaju Hrista koji isijava iz nas. Njima ne treba naša osuda, nego Božija priroda sa kojom žele da stupe u kontakt. To ne znači da nešto neće potpasti pod sud. Volela bih da na to obratim  pažnju. Legalisti svima govore šta da rade, ali oni to ne sprovode u svom životu. Verujem da će ovo biti portretisanje jednog legaliste. Biblija kaže da umremo zakonu, da bi smo mogli da živimo u Hristu. Ne možemo sedeti na obe stolice.

Legalizam je veliki problem u mnogim crkvama, u mnogim denominacijama. Nekad mi sami pravimo zakone od stvari koje pišu u Bibliji. Bog je Mojsiju dao 10 zapovesti, a dok je Hrist došao, legalisti su napravili 2000 novih zakona, a sve pod kapom toga da „pomognu“ ljudima da održe tih 10 zapovesti. Nekad momak i devojka nisu smeli ni za ruku da se drže, ni da plešu, ni da slušaju muziku koju vole, pa nije ni čudo što su mnogi napustili crkvu. Naravno, ako neko pleše da zavede nekog drugog, da ga odvede u greh preljube, to je druga stvar. Ljude treba učiti da vole Boga toliko da nemaju potrebu za takvim stvarima. Umesto što postavljamo pravila, koja ljude navode na greh, treba im propovedati živog Boga!

Ja sam bila jedna od njih. Jako sam se trudila da idem ukorak sa tim pravilima. Želala sam da budem srećna a radosti nigde, svaki dan sam se razočaravala sobom. Isus nije umro ne da bi mi imali religiju, nego da bi smo sa Njim i kroz Njega imali živ odnos sa Bogom. Jako me rastuži kad čujem da neko misli, da im Bog ne može pomoći. Znaju da je on tu negde ali im ne može pomoći, jer su u nekom momentu svog života otišli u crkvu po pomoć, a tamo su dobili osudu i pravila, što je sve samo pogoršalo njihovo stanje. Zadnje što im je trebalo, bilo je:“Ošišaj se, skini nakit, nemoj da se šminkaš!“

Bolje da počnemo sa sobom, da budemo iskreni prema sebi i da se zagledamo u Hrista. Hajde da sledimo Hrista a ne hrpu pravila koje su ljudi izvukli iz Božije reči po svom nahođenju. Ima mnogo divnih crkava. Crkva je mesto gde se životi obnavljaju, gde se ljudi zaljubljuju u Hrista, gde učimo ljude da zaborave sebe i predaju se Hristu. Umorna sam od tih pravila i od tog licemerja:“Kako si sestro?“ a ona mi kaže:“Slava Gospodu, odlično sam. Baš sam blagoslovena!“ Prestanite sa tim glumatanjem. Nađite nekog kome je potrebna pomoć i volite ga. Ako ćemo biti hrišćani, hajde da budemo pravi pravcati hrišćani. Neka Bog ispita naše živote, ako smo prazni legalisti koji sude drugima, koji stalno kritikuju, koji misle da su previše dobri za neke ljude, onda Bože počni samnom. Neka se promena desi samnom. Nemojte samo upirati prstom u druge.

Počnite sa sobom.

Isus je na krstu ispunio sve zakone. Nikad nije zgrešio, ali je sve grehe uzeo na sebe. Sve što je uradio, uradio je za nas, jer mi ljudi nismo bili u stanju da se držimo zakona. Počnimo od Adama i Eve. Očas posla su zabrljali, nije im dugo trebalo. Nećete prihvatiti nekog ili nešto, ako mislite da vam ne treba. Najgore je kad ljudi misle da sve znaju i da im niko nije ni do kolena.

Biblija kaže da nam je Bog dao zakon ne da nam pokaže kako je On opak, nego da nam pokaže kako ne možemo da ga držimo i kako nam treba Spasitelj. Isus je doveo Duha i taj „zakon“ je zapisan na našem srcu. Što više voliš Boga, sve više spoznaješ šta je ispravno i šta je dobro. Nekima je potrebno duže vreme, nekima kraće. Mislim da bi mlade hrišćane trebalo podučavati Božijoj ljubavi. Kad počnete nove hrišćane da punite zakonom, šta drugo da urade nego da odu? Pa već su puni svakakvog smeća, još ima trebaju vaša pravila!

Jednom se desilo da je dva dana obraćena žena došla kod mene na razgovor. Uz svu priču, rekla mi je da već dve godine živi s muškarcem, nevenčano. Kad je otišla, pomisliila sam:“Sad ću da ja da je sredim, pokazaću joj kako je to greh!“ U tom mi je Bog rekao:“Nemoj ti draga ništa! Ja ću joj reći, kad dođe vreme za to. Ja ću joj pripremiti srce!“

Isus je o tome i govorio, rekao je da ima mnogo istina da nam kaže, ali mi još nismo spremni da ih čujemo.

Shvatila sam tada šta Bog govori. Naravno da je bilo pogrešno to što je radila, ali tek se obratila, osetila Njegovu ljubav, zar trebam da je zbunim i prospem punu kofu vode na nju da se ohladi? Bog je obećao da će poslati Duha istine. Neće nas prebiti tim duhom istine, nego će nas VODITI u istinu i kroz istinu, i tu istu istinu će nama dati da je dajemo drugima. Na koncu, kakav je to odnos sa Bogom ako idete okolo i ljudima govorite šta nije dobro sa njima? Dobro, postoji vreme kad ćemo sa ljudima pričati i tome šta nije uredu sa njima, ali većinu vremena trebamo provesti sa Bogom na kolenima. Mi smo toliko zauzeti da postignemo uspeh, zaradimo, imamo kuću i auto, živimo u nekom impresivnom kraju da ljudi ne pomisle kakvi smo luzeri pa živimo negde gde nije moderno.

Najveći izazov je pred nama: ćutati i voleti.

Najveća odgovornost predamnom je da naučim ljude da žive svet i posvećen život, a da ne budu legalisti. To se lako desi. Zaboravimo da je Bog svet i da mi trebamo biti sveti jer je On svet.

Vi pripadate Bogu. Niko nema prava  da vam govori šta vi trebate da radite. Vi ste ovde da služite i slavite Boga, da budenje Njegovi predstavnici na zemlji. Niko nema prava da vam sudi i da vas osuđuje. Svako malo neko postavi standarde koje treba ispuniti. Zašto to? Pa ljudi moji, Bog je postavio standarde, Njemu ih ispunjavajte, ne drugima.

Nekada je postojao „Pokret Svetih“. Bili su tako legalistični. Niko ništa nije smeo da uživa. Niko. Ništa. Napokon, posle toliko vremena legalizma su se raspali. Saznali smo da imamo slobodu u Hristu, da On ima toliko lepih stvari za nas, no i to neke odvede u krajnost, pa su ljudi suviše slobodni, pa misle da je njihovo pravo da kad god požele nešto, šta god da je to, urade. I misle, da ako odu u crkvu nedeljom, ispunjavaju sve što treba.

Uradite nešto u svom životu i prestanite da zvečite. Volite. Nemojte biti mlaki jer će vas ispljunuti iz usta.

Neću da vas plašim. Nije to poenta.

Bog vas mnogo voli, Biblija kaže da je svetost proces. Kad počnete da živite ispravno, ne zato što ćete dobiti nešto od Njega, nego zato što znate da je to uredu pred Njim, onda ste na dobrom putu.

Neki kažu:“Dajem desetak, ne pušim, ne pijem, svake nedelje idem u crkvu, dižem ruke, pevam, slavim, čitam hrišćanske knjige, govorim hrišćanskim jezikom i opet nisam srećna i blagoslova nema, zašto?“

Možda zato što imaš problem u srcu. Možda imaš srce puno osude i ponosa.

Svaki se dan moramo preispitivati da li Boga svaki dan puštamo u naše životu? Da li mu prilazimo na pravi način i ne religiozno, nego, da li cenimo Njegovu milost i ljubav? Ne da ga volimo zato što ćemo nešto dobiti od Njega.

Prevela: Biljana Tasić Knežević