Intimni s Bogom – I

Bog želi da budemo bliski s Njim, više nego da budemo bliski s bilo kojom drugom osobom: bračnim partnerom, decom, prijateljima. Danas ćemo pričati o tome kako da nam ta intimnost postane svakodnevnica. Istina je da svojom snagom tu intimnost ne možemo postići. Isus nije umro da bi smo imali novu religiju, nego da živimo u intimi s Bogom. No, stičem utisak da danas još uvek ima hrišćana koji žive po Starom Zavetu, po zakonu. Kad nešto pogrešite, jedini način da vam bude bolje je da spoznate grešku, zamolite Boga da vam oprosti i da onda U SLOBODI PRIMITE NJEGOVO OPROŠTENJE I NJEGOVU MILOST. Ako pokušavate da služite Boga legalistično, stalno ćete biti frustrirani. Kako možete da platite za nešto što je već plaćeno, jer onda nikad nećete imati osećaj da je dosta. Šta je onda milost? Milost nam ne daje ono što zaslužujemo, nego nam daje milost koju ne zaslužujemo, jer je Hrist umro za nas, naše grehe, pa smo otkupljeni milošću Božijom. Shvatite da se mi kroz Hrista pomirujemo s Bogom. Mi smo pravedni pred Bogom, Bog nas naziva svetima. Gledajući na naše ponašanje, mi nismo sveti, je l’, ali kroz milost mi to jesmo. Svojim delima, zakonom, ne možemo ništa postići, osim frustracija. Samo, treba tu milost i prihvatiti. To je momenat kad odulučimo i kažemo Isusu: grešan sam, sad ti se potpuno prepuštam, želim te u svom životu, evo me onakav kakav sam. Sve to dobijamo kroz Duha. Ne izgledamo mi drugačije tog momenta, ali, ako bi smo mogli na samom početku da naučimo kako da imamo pravu ljubavnu vezu i odnos s Bogom, Isusom i Duhom Svetom, i kad bi smo mogli da ostanemo van legalizma, videli bi ste mnoga čuda.

II Korinćanima 3: 13 – 15

Ako pristupimo Božijoj Reči legalistčino ( Bog će me kazniti, Bog će me kazniti ) onda ne možemo videti Hrista, možda kroz maglu, ali nikako blisko, jer nas legalizam drži daleko od intimnosti. Kad dođemo Hristu, i te koprene nema, i počinjemo da ga vidimo kroz Reč onakvim kakav je, mi se transformišemo u Njega. Onda počinjemo da se ponašamo i govorimo kao Isus, mislimo kao On i onda se to implementiramo u svakom segmentu našeg života vidi. To se ne dešava zbog zakona, nego zbog Isusa.

Galaćanima 3: 1

On ih uči milosti, i misli da oni to primaju, a onda im dođe neko i priča im o zakonu, pa zakon ima „više uticaja“ nego propovedanju o Hristu. Pazite šta slušate, čime hranite svojej srce, da znate Božiju Reč kako ne bi niko mogao lako da vas zavede. Kad počnete da studirate Božiju reč, družite se s Hristom, menjate se i to postaje vidljivo, ali, dok je zakon tu, teško ćete imati intimnost s Njim. Mi često mislimo da MI možemo promeniti sebe, a to je smešno. Nema šanse. Mi sve počinjemo i ZAVRŠAVAMO s Duhom Svetim! Da li mislite da možete promeniti svoje telo? Da li ste se umorili od te neispunjive težnje! Imate li plan svetosti? Da, taj plan traje dok ne ustanete iz kreveta! Ja sam se sa svima slagala dok se nisu pojavili ispred mene. Bila sam super duhovna dok sam bila sama sa sobom. Htela sam da radim ispravne stvari, htela sam, jako sam htela, ali u svojoj snazi, jer nisam imala ispravan stav. Živela sam u legalizmu, pojma nisam imala šta je milost. Po meni je bilo: dobiješ šta zaslužiš, ako pogrešiš Tata se ljuti zato trči i popravljaj se. Nisam razumevala milost, nisam znala kako da je primim a bome ni da je dam. Nisam bila milostiva ni sekunde, teška osoba s kojom je teško družiti se, jer nikom nisam opraštala greške. Ja sam morala od toga da napravim dramu, ubodem ih u oko, jer sam mislila: ako im to ne uradim, uradiće to opet. Biti u vezi s ljudima kao što sam ja bila, je vrlo stresno. Hvala Bogu, pa On nije takav, nego je velikodušan i strpljiv. Ljudi smo i grešimo, moramo shvatiti da ćemo biti uvređeni, povređeni, da ćemo grešiti ali to je deo naše pale prirode. Nema potrebe da šibamo sebe. Bog nije osuđivač. Ako ne znate to da primite od Boga, ne možete ni dati! Kakvo je to otkrovenje bilo za mene! Čoveče! Kakvo olakšanje ne raditi stvari u svojoj snazi. Jako sam se trudila, skoro sam umrla od truda ( zapravo izgubila život od bolesti i stresa ), ali JA sam pokušavala. Biblija kaže: znateće ti ih po plodovima. Ni jedno se drvo ne napinje do besvesti da izrodi plod! Jabuka naraste, narandža naraste ali svojim prirodnim tokom.

Isus je loza, mi smo plod, ako ste na meni,kaže Isus, davaćete plodove. Šta znači prebivati u Njemu: Isuse ja sam jedna velika zbrka, ali ti mi pomozi da ti služim, da se menjam, da pazim šta pričam, šta mislim, da priznam svoje probleme.

Telo je ekstremno: ide iz krajnosti u krajnost. Ja sam htela da se menjam, pa sam odlučila da neću pričati! Smešno, zar ne? Neću pričati da ne pogrešim, a do tada nisam sklapala? Svaki put kad sam to pokušavala, do kraja dana sam bila depresivna. Užas kako se to završavalo, a nije mi bilo jasno zašto se tako osećam jer sam imala „uspešan i tih“ dan“ Ljudi bi me pitali nešto, ja sam slegala ramenima i govorila da i ne.

Mislite da možete dostići perfektno po telesnim delima? NE, naravno da ne. Vremenom sam naučila da ono što treba da uradim, je da kažem:“Bože u pravu si. Pričam kad ne treba, trudim se svojom snagom, ali Bože ja ovo ne mogu da uradim svojom snagom. Trebaš mi ti da bih postigla ovo!“ Ako je ispravna stvar to što sam radila, zašto mi se dan završavao depresivno, a onda mi je Bog pokazao:“Ništa se unutra nije promenilo! Nisam to govorila, ali sam mislila. Nisam govorila ali sam i dalje mislila o tome. Stari način razmišljanja je bio tu, unutar mene, samo ga nisam otpuštala napolje. Tako je i sa religijom. Neće vam promeniti srce, a dok vam se srce ne promeni, pogrešno ponašanje će se pojavljivati tu ili tamo!“

To je kao kad držite vezanog psa koji sve redom ujeda. Dok je vezan, želi duplo više da ujeda jer mu susprežete želju. To je tako i sa nama. Ne možete svojom snagom. Ako to ne uradiš ne možeš biti deo crkve, ako si to uradio ne možeš biti deo crkve, ako ne pročitaš celu Bibliju tokom godine, nisi dobar hrišćanin, i tako sve postaje legalistično: molitva, život i uskoro sagorimo. Doživimo duhovno sagorevanje, pa se od one divne osobe zaljubljene u Hrista pretvaramo u religiozne smarače s kojima niko ne želi da bude. Kad mi nismo srećni, ni ljudi oko nas neće biti srećni. Jeste li milostivi ili legalistični?

To je kao kad vam neko kaže:“Oprostila sam ti, ali neću pričati s tobom!“ Bog nije takav s nama. Kad je bludni sin došao kući, još nije ni imao priliku da se izvini, otac mu je već spremao žurku, pravio veliku večeru i pozvao prijatelje. Njegova religiozna braća su bila ljuta jer je on bio grešan. Religiozni ljudi ne vole žurke, a Bog svako malo sprema žurke J.

Mene su legalistlični ljudi puno osuđivali, kritikovali me, govorili kako sam poremećena, kako grešim. Pokušali su da me demantuju na svim mogućim poljima, naročito oni koji su imali Mr i Dr ispred svog imena. Za njih, ja nisam bila „kvalifikona“ da radim ovo što radim. Nisam kapirala šta žele od mene, a ja sam bila rođena slepa pa sam progledala. Mogu li da ćutim o tome? Nema šanse! Zašto bi Bog iscelio slepog? On to nije zaslužio? Tako nisu mogli da shvate zašto Bog mene koristi: žena sam, nisam mnogo bila obrazovana, ali ljudi moji, nisam ja samu sebe pozvala. Nije mi ni padalo na pamet. Možda me Bog pozvao da naljutim sve te ljude J. Bog pokazuje svoju snagu kroz slabe!

Svi želimo da ugodimo Bogu, ali ne možemo da mu ugodimo svojom snagom. Moramo naučiti da ne možemo Bogu ugoditi svojm super savršenim ponašanjem, nego intimnošću sa Njim. On vas voli, On vas zna i ne postoji nešto čime ga vi kao čovek možete iznenaditi.

Prevela: Biljana Tasić Knežević