Religija ili živi odnos s Bogom – III

Religija nam ne donosi ništa dobro, nego duboka, živa veza s Bogom. Kad se rodite nanovo, dobijate novu prirodu, Božiju. Počinje da se događa iznutra da bi se videla i spolja. Što se događa unutra, vidi se i spolja.

Filipljanima 3: 10

Bog ima cilj, ne da započne novu denominaciju, ime crkve, nego živi Bog koji je uskrsnuo. Postoji način života koji nas uzdiže iznad svake situacije koja se može desiti u životu, a koja donosi radost i mir, spoznajući Njega. Znate li koliko ljudi ide u crkvu celog života a ne poznaju Boga? Samo znaju pravila, uradi ovo, uradi ono, a u tome nema života. Formalizam nema života. Pavle kaže da zakon ubija, a Duh nas oživljava. Zakon nas ubija, pravila, pravila, koliko god se trudiš, svestan si da grešiš, umesto da gledamo šta On radi. Možda bi smo bili srećni kad bi smo svoj fokus skinuli sa sebe i usmerili ga ka Njemu.

II Timoteju 3: 5

Kaže da se drže forme religije, ali poriču snagu iste. Godinama sam išla u crkvu. To je bila fina crkva, s dobrim osnovama o spasenju i milost. Ničemu pogrešnom me nisu učili, ali, nikad nisam čula poruku koja me je učila da ja kao vernik imam izvesnu dozu autoriteta. Nisam čak ni znala da je đavo stvaran. Znala sam da ga ima, ali nisam znala koliko je on destruktivan. Za sve sam krivila Boga. Postoje stvari koje Bog želi da imaš, a đavo hoće da ti ukrade, to je njegov posao i njegov cilj. Budite tamo gde rastete, gde se menjate, gde jedva čekate da odete, a ne da odete da odremate u crkvi i jedva čekate da se završi!

Crkva treba da nam bude udobna i da nam bude dobro u njoj, ne da jedva čekamo da odemo. Jedinstvena, jer ovde dolazimo da slavimo Božije prisustvo, ne da napunimo ljude strahom od pravila. Nije ni čudo što neka deca ne vole da idu u crkvu, kad ih učimo da žive samo s krivicom.

Matej 23: 1 – 3

To su religiozni ljudi: kažu ti šta radiš, ali se i sami ne drže toga što govore. Stavljaju velike terete na ljude, ali oni prst ne bi pomerili da tim ljudima u potrebi pomognu. Uradi ovo i ovo ali nemoj misliti da ću ti ja pomoći.

Matej 23: 23 - 25

Toliko sam bila legalistična da ako dobijem 10$ za rođendan, morala sam i od toga da dam desetak. Interesantno je kako ljudi različito reaguju na nešto kad im se daje, i kako deluju kad im kažeš da nešto moraju da daju. Ako ne želiš da daješ, to je tvoj izbor. Ne dajemo zato što Bogu treba nešto naše, nego zato što želimo da dajemo jer je i Isus davao. Nije poenta samo stiću u nebo, bitno je i to naravno, ali Bog nas poziva da uživamo i dok smo ovde na zemlji. Ne moramo davati pod pritiskom i zato što moramo, jer pre ili kasnije stignemo do tačke kad želimo da dajemo i onda ne sabiremo i oduzimamo mnogo, nego dajemo jer nas Bog na to poziva. Ima mnogo religioznih ljudi koji daju desetak od svega što imaju, a žive u svađi s najbližima, koji su u potrebi, ali o njima ne vode računa. Kaže Božija Reč da moramo voditi računa o svojoj porodici, ali zašto se osećamo bolje ako radimo ove religiozne stvari, umesto one ispravne stvari?

Bog je Bog srca. Bitno je šta mi radimo, ali ako nešto radimo s pogrešnim motivima, neće biti rezultata. Ima mnogo ljudi koji rade dobre stvari ali nemaju nikakve veze s Bogom. Bogu je bitno srce, zato svakodnevno moramo praviti inventar srca i pitati sebe zašto nešto radimo. Verujte mi, šokiraćete se. Nekad radimo stvari da druge impresioniramo, ili, zato što neko nešto očekuje od nas. Tužno je kad čujem s propovedaonice da govore ljudima: dajte novac ovde jer će vam Bog onda dati nazad ( novac ), umesto da kažu da dajemo ljudima jer želimo da im pomognemo, jer ima mnogo gladnih, jer je i Isus to radio. Nema duhovne ekonomije: dam 10$ dobijem 100$. Nema toga. Ako dajemo, dajmo zato što volimo Boga, zato što znamo da Bog voli ljude i zato što želi da mi budemo Njegova produžena ruka i pomažemo tim ljudima.

Možemo mnogo lepo da se oblačimo, nosimo skupe stvari i impresioniramo sve naše religiozne prijatelje, a šta je unutra: ljubomora, osuda, sebičnost. Molim vas, shvatite poentu: Bog vidi naša srca! Ne postoji nešto što mi možemo da uradimo da zameni ono što je bitno: ispravan stav!

Pazite šta se događa u vama. Unutrašnji život je jako bitan. Ja sam godine potrošila na to da impresioniram ljude od spolja, na unutrašnjost se nisam mnogo obazirala, tako da sam živela mizerno. Zapitajte se: šta mislite, kakvi su vam stavovi kad neko, za koga vi mislite da nije zaslužio, dobije blagoslov?

Jakov 1:  26

Šta mislite o ovome? Religiozni ljudi su strašno kritični, stalno sude nekom, jer ako ne radite kako su oni rekli, onda ne radite dobro! Pitam se koliko je ljudi na ovaj način potpuno izgubilo blagoslove, sedeći i sudeći drugima?

Jednom sam u crkvi nosila dugačke, srebrne minđuše. Gospođa pored mene se žalila kako su grozne jer puno šljašte! Rekla sam joj:“Bolje se naviknite na šljašteće, ulice u nebu su zlatne!“

Nekima se ne sviđa muzika, glasno je slavljenje, nismo u diskoteci. Mislite da je to Bogu mnogo bitno? Nije dragi moji, bitnije mu je vaše srce.

Opustite se malo, ljudi moji.

Šta vredi religioznima što su religiozni, kad stalno kukaju, kritikuju, manipulišu činjenicama pokušavajući da ljude „nateraju“ da žive i rade kako su oni zamislili.

Fariseji. Licemeri.

Prestanite s tim! Ako ne možete zaustaviti svoj jezik, živite u laži i njegova religiozna služba je besmislena! To kaže Reč! Znate zašto su reči bitne? Jer iz srca izlazi a usta ga izgovaraju!

Zašto sudima drugima? Pa da bi se mi sami bolje osećali!

Dosta mi je. Pun mi je kufer onih koji kritikuju i sude o stvarima koje ih se uopšte ne tiču! Mislim, šta njih briga? Zašto, za početak, ne gledaju svoja posla?

Jedan od način da đavo ukrade posejano seme je osuda, jer ti su ljudi spremni da osude i kritikuju sve, tako im ukrade radost i svoju fokus stave na negativne stvari. Nema šanse da im bude lepo u životu?!

Niko nije potpuno ispravan, svi grešimo, stoga, zašto brojati tuđe greške kad i sami grešite? Nema savršenog, bezgrešnog čoveka!

Želite li religiju ili intimnu vezu s Bogom? Isus je umro da bi smo kroz Njega bili bliski s Bogom.

Prevela: Biljana Tasić Knežević