Religija ili živi odnos s Bogom – I

U gostima je pastir i evangelizator:  Niki Gambol

Stalno slušamo o veri, ali šta je vera zapravo? Prava vera? Svuda čujemo o toj reči. Neki misle da je vera sve u šta verujemo, naravno, postoje i pogrešna verovanja koja nas vode na pogrešan put.

Da li je istina jedinstvena? I šta je prava vera? Šta je hrišćanstvo?

-         Iz mog iskustva, Isus je, u vreme kad nisam znao za njega, bio neko iz istorije. Nije me ni zanimao, čak sam pisao rad na temu nepostojanja Boga. Kad sam bio na fakultetu, moj pjatelj s kojim sa živeo, jedno veče je došao i rekao: postao sam hrišćanin. Bio sam jako zabrinut za njega, jer je bio fin momak, pa sam odlučio da to malo istražim. Sve što sam mogao da pročitam sam pročitao, uključujući i staru Bibliju koju smo imali tamo. Do tri ujutru sam pročitao pola Matejevog jevanđelja, a ujutru sam nastavio. Cele nedelje sam čitao Bibliju. Negde do kraja Novog Zaveta sam znao da je to istina, ali nisam hteo da priznam to. Nisam hteo da postanem dosadni, mizerni hrišćanin. Na kraju sam se predao, i tog momenta sam osetio odnos s Bogom. Osetio sam kako Duh Sveti ulazi u moj život. Znao sam: to je ta istina. U tvreme me nije ništa zadovoljavalo, ali od tog momenta sam našao puninu kroz odnos s Hristom. Kroz dalji život sam se zaljubljivao u Hrista svaki dan.

Ljudi se često pitaju ko je taj Isus? Šta je Isus? Da li je on sve ono što volimo da bude ili šta? Zašto ljudi traže Hrista u pogrešnim stvarima?

-         Upoznao sam devojku koja je dolazila na Alfa kurs u našu crkvu. Ona mi je rekla, da za svoje 32 godine nije upoznala ni jednog hrišćanina. Jedna druga žena mi je isto to rekla. Rekla mi je da nikad nije spustila nogu u crkvu. To je i pitanje kulture a i pitanje intertnosti hrišćana. Svi žele da rade nešto pompezno, da ceo svet sazna za njih, a prvi komšija ne zna da su hrišćani.

Mnogi koji su odrasli u hrišćanskim familijama, često nisu sigurni da li zaista veruju u Hrista,ili su to jednostavno stekli kroz život? Nekad su te jednostavne stvari, koje su nam dostupne, u stvari zbunjujuće, naročito za one koji su u tome. Svako treba da nađe svoj put s Bogom, ne možemo naterati našu decu da budu hrišćani. Oni moraju lično da dožive Boga, a na nama je da se molimo. Osim toga, u našoj zemlji ima mnogo religija, ima ih na sve strane, puno se priča o tome, a onda se ljudi zbune. Neki misle da su hrišćani zato što idu u crkvu. Koja ja razlika između relgije i živog odnosa s Bogom?

-         To je lični odnos s Hristom, život kroz Hrista. Svi smo mi, koji verujemo u Hrista, deca Božija. Duh Sveti radi u nama i sa nama i mi sa njim.

Naučene molitve napamet, bez Duha Svetog, nam neće ništa doneti. Bitno je imati živi odnos s Bogom. Moja prijateljica ide u jednu ogromnu crkvu. Pitala sam je što ide tamo, rekla je:“Osećam se bolje kad idem!“ Kad sam je pitala zašto, rekla je da radi dobru stvar i to joj je religiozni zadatak, bez obzira što tamo ne dobija nikakvu hranu. Pričala sam i s njenim ćerkama, koje su mi rekle da se tamo jako smaraju i da mrze nedelju.

Razgovarali smo se ljudima na ulici i evo šta su nam rekli:“ Rekli su da ne veruju u Boga ni u sina Božijeg, ne veruju da postoji greh i da ne postoji pakao. Jedna cura nam je rekla da joj Bog ne treba jer je njen život dobar i ovako, da nema problema, da su svi zdravi, da nikom ne želi zlo, pa šta će joj Bog? Jedan momak nam je rekao da su mu ljudi koji veruju u Boga dosadni jer stalno govore da znaju u srcu da Bog postoji, ali on u to ne veruje!“

-         To je upravo to što govorim. Ljudi su samopravedni. Ne treba im Bog jer nemaju problema.

Najteže je evangelizirati ljude kojima „Bog ne treba“. Nije lako objasniti kako Bog u stvari želi da bude intiman s njima, sa svakim ponaosob.

-         Ljudi kod nas dolaze na Alfa kurs i druže se. Pričamo o Isusu i o osnovama hrišćansva, a onad ih podelimo na manje grupice pa pričaju na istu temu. To je nekako intimnije i brže nauče bitne stvari. Ljudi na isti način odgovaraju, kao ovi mladi govore, na pitanja o Bogu. I baš ta cura koja je rekla da nikad nije ušla u crkvu, nakon prvog časa je rekla da joj je super i pitala da li može doći u crkvu? Kasnije, nakon prve službe je rekla kako joj je slavljenje super, kako je Biblija super jer je tamo našla mnogo odgovara. To su uglavnom mladi ljudi između 25 i 40 godina. Alfa je kao most, premošćavanja između stanja u kom su do novog stanja s Bogom.

Ono što je meni najtužnije je kad ljudi idu u crkvu jer misle da je Bog samo tamo, a onda dožive ružne stvari u crkvi, što je na koncu i neizbežno zbog religioznih ljudi i onda više nikad ne odu tamo. Bog se protivi religioznosti.

Matej 23: 27

Bog želi živ odnos. Koja su pitanja koja ljudi postavljaju na Alfi?

-         Zašto ljudi pate? Zar ne vode sve religije do Boga? Sex pre braka? Uvek prvo ljudima dozovolimo da sami diskutuju, međusobno, na ove teme. Interesantne sam stvari čuo.

Hrišćani se stalno brane, zašto? Ti dopuštaš ljudima da kažu svoje mišljenje i nemaš potrebu da se braniš?

-         Zato što imam identitet u Hristu. Kad imate identitet u Hristu, ne morate da se branite, jer nemate potrebu za tim. Ne svađam se s ljudima, ne prepucavam i ne pokušavam da ih ubedim. Bog će ih presvodičiti. Ne moraju oni meni da priznaju Hrista, svako od njih ima svoj put i ja to moram da ispoštujem. Imaju slobodu izbora. To je proces i divan je, iako nije lak. Isus menja živote ljudi.

Neke stvari koje si danas rekao su vrlo bitne. Ljudi ne slušaju o Bogu dok ne budu povređeni. Hrišćani pokušavaju da svedoče, ti radiš na alfa kursu. Ja nisam dobra u evangelizaciji. Jako sam želela to da radim, ali mi nije išlo. Nisam se dobro osećala, nikog nisam dovela Hristu, ali je Gospod na drugi način otvorio vrata da svedočim ljudima, a to je jedan na jedan. Godine sam ulagala u neke ljude jer sam znala da to Gospod želi. Manje sam pričala, a više živela i davala primer. Nije mi uvek bilo lako, ali je to tako išlo.

-         Mi često hoćemo da ubeđujemo ljude, ali ubeđivanja nema. Mi živimo pred njima, a oni trebaju da požele takvog Hrista kakvog imamo i mi!

Prevela: Biljana Tasić Knežević