Matej 25
Misija je vrlo bitna a odvija se na više polja. Ne morate ići daleko, da biste se bavili misionarskim poslom. U gostima je Ešli, koja je po struci medicinski radnik, koja ide po svetu čest i pomaže ljudima. Joyce: Ešlii, šta te je navelo – motivisalo, da se baviš ovakvim poslom? Znam da si medicisnki radnik godinama, ali ovakav poziv, putujući, nije nimalo lak, jer znači mnogo odricanja? Ešli: Sedam godina se bavim medicinskim pozivom. To je moja strast, od malih nogu imam tu potrebu da pomažem ljudima. Ono što mi je najdraže u vezi ovog poziva je to što mogu da pomažem onima kojima je pomoć zaista potrebna, a usput radim za Boga. Da bi se neko bavio ovim poslom, mora da voli ljude, a takvu ljubav daje samo Bog. Kroz ovaj poziv mogu ljudima da pokažem ne samo ljubav, nego i poštovanje i da im pokažem da još uvek postoje ljudi kojima je stalo. Joyce: Medicinski tim je tim ljudi sa svih strana sveta, koji sami sebe finansiraju da bi pomagali ljudima, koji svoje godišnje odmore koriste da bi otišli negde, daleko od svog doma, i pomagali drugima. Nije lako služiti ljudima iz drugačije kulture. Ešli: Jedan naš kolega radi na tri radna mesta kako bi mogao da finansira sebe. Ljudi s kojima radimo su zaista zahvalni za pomoć. Bog otvara vrata da odemo, i otvara vrata da nam ljudi dođu, kojima pružamo medicinsku pomoć, a isto tako možemo da podelimo Hrista. Jevanđelje se brzo širi kad pokažemo zanimanje za njihove probleme, i ne samo zanimanje, nego i odgovore na njihove probleme. Upoznala sam dečaka, Dominika, kog su roditelji ostavili na ulici da brine o svom mlađem bratu. Bolovao je od lepre. U našem medicinskom centru je našao pomoć, našao je Hrista. Etiopija je zemlja u koju sam zaljubljena. Prelepa zemlja, ali izuzetno siromašna. Tamo sam dugo radila i tamo bih se uvek vratila. Tamo se desilo čudo koje sam svojim očima videla. Naime, jedan otac je doveo dečaka tj. doneo dečaka na rukama. Dečak je izgledao teško bolestan. Otac nam je rekao da dečak ne može da hoda i da niko ne zna zašto. Pre nego što smo bilo šta uradili s medicinske strane, sakupili smo se oko dečaka i molili se za njega. Nakon molitve, koju ni otac ni dečak nisu razumeli, dečak je ustao i hodao. To je bilo veliko čudo za oca, tako se Hrist osvedočio u životu ovih ljudi. Mnogo je čuda Gospod uradio tamo. Joyce: Naglašavamo da su medicinske misije otvorena vrata, velika, otvorena vrata da ljudi čuju za Hrista. Jedan naš zubar se izgubio u Papui, svi smo mislili da je gotovo. Međutim, on je naišao na pleme, s kojima je ostao neko vreme i vadio im zube i pomagao koliko je mogao. Tamo ljudi često umiru od infekcija koje budu izazvane pokvarenim zubima. Ešli: U Kambodži smo videli sve i svašta. Jednom nas je posetila žena koja ja imala 90 godina kojoj smo pomogli pre toga. Došla je da nas pozdravi i blagoslovi. Joyce: Svesna sam žrtve koju podnosite svi vi zbog misije u koju ste pozvani. Osim ovog vida službe ( medicinske pomoći ), mi radimo i sa ljudima u zatvoru. Posećujemo ljude u zatvoru i propovedamo tamo, i ovde u Americi i u svetu. Kako nam nisu dali da im odnesemo samo knjige, svakome smo spakovali knjigu, Bibliju, šampon i sapun. Podelili smo oko milion takvih paketa. *** U gostima je Mark, koji je bivši zatvorenik, koji se obratio u zatvoru i sad radi u našoj službi već nekoliko godina. Mark je bio seksualno zlostavljan kao dete, od 13. godine se bavio dilovanjem droge, a od 19. godine je bio u zatvoru. 1996. godine se obratio u zatvoru. Mark: Te stvari koje smo dobijali su bile velike za nas. Živeći u prljavštini i svemu što prati zatvorenički život, nisam znao da mogu tamo da sretnem Boga. Bog je na taj način posejao seme u mom srcu. Čim sam izašao, znao sam čime želim da se bavim. Želeo sam da služim Bogu. 12 godina kasnije, moj život ima smisla, osećam se osveženo i korisno. I dan danas mogu da napravim paralelu između tog života onda i ovog života danas, jer danas znam svoj cilj. Joyce: Ti danas služiš zatvorenicima? Mark: Da, to je najsvetlija tačka mog života. Oduvek sam znao, nakon izlaska, da ću se pre ili kasnije vratiti tamo, ali sam želeo da se vratim tamo kako bih služio Hrista. Tamo sam ponovo sreo momke s kojima sam služio kaznu, sreo sam čuvare. Kad sam izlazio, Gospođa koja mi je davala stvari rekla je:“Nemoj se više vraćati ovde!“ Rekao sam da hoću, samo ne kao zatvorenik. Joyce: Velika je stvar što nas Gospod ovako spoji, na samo Njemu pojmljive načine. Mnogo je ovakvih svedočanstava. *** Mnogo mladih ljudi i dece je stradalo u trgovini robljem, najčešće za seksualno zlostavljanje. Strašno je koliko se to često događa, nama pred nosom. Još je strašnije koliko ljudi je uključeno u tako nešto. Tim ženama, deci, ljudima je potrebna pomoć, nakon što uspeju da se izvuku iz kandži te opasnosti. To su žene koje su se bavile prostitucijom, igrale po striptiz barovima, devojke koje su bile prodate od strane svojih roditelja. To su tako traumatična i bolna iskustva, da je Hrist jedino moguće rešenje i pomoć. Imamo socijalne radnike, psihologe i mnoge druge ljude, koji pomažu žrtvama da ponovo vide svetlo. Pravo isceljenje dolazi kroz Hrista. Nudima im obrazovanje, resocijalizaciju i sve ostalo što je potrebno za normalan život. Trudimo se da ih oslobodimo straha i ponudimo slobodu, jer su zaboravile kako je živeti u slobodi. Matej 25: 32 - 45 Jednog dana ćemo stati pred Boga i dati račun za svoj život. Bog lično shvata način na koji se mi ponašamo prema drugim ljudima. Njemu je bitno da pomažemo ljudima. Možemo biti u službi a da nikad nikom zapravo ne pomognem. Ne mislim da svako treba da ide u Kambodžu ili negde dalje da bi pomagao ljudima. Postoje takvi problemi i u vašoj okolini, ali zato svako od nas može da pomogne na svoj način. Ne želim da stanem pred Boga jednog dana i da nemam odgovor na pitanja koja će mi postaviti. Ne želim da se neko oseća krivim niti da budete pod pritiskam. Ono što tražim od vas, ako je to moguće, jeste, da uradite svoj deo, da bi Bog mogao da uradi svoje deo. Prevela: Biljana Tasić Knežević
