Sumnja – prijatelj straha (I)

Da li dopuštate da strah vodi vaš život? Dana ćemo govoriti kako to možete prevazići, da bi ste mogli da uživate u svom životu. Strah nam toliko toga ukrade. Biblija kaže da je strah proganjač. Ako se neko ne ponaša uplašeno, ne znači da nije uplašen. Nesigurnost je strah, a svako je tu i tamo nesiguran. Zato svako od nas treba da raste u veri, jer je vera jedini način da se prevaziđe strah, jer strah neće otići tek tako. Kad Bog kaže: ne boj se, ne kaže nemojte osećati strah, kaže: kad osetite strah, nemojte pobeći, nego i dalje radite ono što sam vam rekao da radite. Reč strah znači: pobeći.

Jevrejima 10: 38

Kaže da se ne povlačimo, ne trčimo nazad u Egipat. Možda ćete biti nervozni, uplašeni, ali to ne znači da nećete uraditi ono što je Bog rekao da uradite. Napisala sam listu prestrašnih stvari u svom životu, čak i ovu službu. Svako je morao da oseti strah, pre ili kasnije. Nisi kukavica kad se plašiš, nego kad podlegneš strahu.

II Timotejeva 1: 7

Bog nam nije dao strašljivog duha, zato nam je dao Duha Svetoga da nas oslobađa straha. Strah je emocija koja nikad neće otići, ali morate naučiti da radite ono što je Bog rekao i kad smo uplašeni.

Bog nas iz nečega poziva u nešto, ali uvek postoji sredina, a to je momenat kad je najstrašnije i mnogi odustanu. Možda je drugačiji ukus tih strahova, tih sredina, ali svako kroz ovo prođe. Moramo naučiti da verujemo Bogu, potpuno, da verujemo u Njegovo savršeno vreme, da shvatimo, da, ako i nije uradio nešto što smo očekivali, to je zato što nije pravo vreme i da On nikad ne kasni.

Bog je vodio Izraelce kroz Crveno more. Mogao je da ih vodi i drugim putem, zašto onda težim putem? Uradio je to, zato što je znao da nisu spremni za rat. Bukvalno im je kupovao vreme. Imali su probleme u pustinji, a kad su ušli u pustinju, tamo su ih čekalli pravi neprijatelji.

Dok sam bila domaćica i dok sam bila zatovrena u kući, niko me nije dirao, niko nije pisao laži i gluposti o meni. To je počelo da se dešava kad sam krenula korak prema gore. Pitate Boga za nešto, ali s tim nečim dolazi više neprijatelja, novi nivo, novi đavo ( new level, new devil ). Ne želim da vas uplašim, samo govorim istinu. Dala sam otkaz na poslu, zbog ove službe. Ne kažem da svako od vas to treba da uradi, ali tako je samnom počelo. To je bila akcija. Bog zna kako sam bila uplašena. Odgojena sam da niko ne vodi računa o meni, tako da mi je bilo strašno da nemam svoj novac, a Bog je hteo da budem potpuno ovisna i samo o Njemu, jer će On voditi računa o meni.

Naša nas tvrdoglavost uvaljuje u nevolje, ali Bog će je iskoristiti da nešto naučimo. Znači, bila sam svoja, nezavisna, imala sam ušteđevinu, nikad nisam bila bez prebijene pare, ali, kad sam prestala da radim, to smo počeli da koristimo. I kako je novac nestajao, bila sam sve ljuća, nesigurnija. Dejv se prosto plašio da mi kaže da mora kupiti novu gumu za auto, jer sam počinjala da histerišem. I sećam se kad mi je Dejv rekao:“Dok god se oslanjaš na taj novac umesto na Boga, nećemo imati novca, jer Bog želi da veruješ Njemu, a ne sebi i svojoj ušteđevini!“ Htela sam da ga udarim od muke! Koliko vas zna, kako istina ume da iznervira, naročito kad ne želimo da je čujemo?

Bila sam preplašena kad sam dala otkaz, toliko, da su mi kolena klecala. Mogla sam tako provesti ceo život ili sam mogla da mu se prepustim i vidim kako On super odlično vodi računa o svojoj deci. Videli smo kako je Bog veran kroz to. Svakog meseca smo bili kratki s parama, nismo imali za račune, ali svakog meseca se Bog pobrinuo za to. Svakog svakcatog meseca. Božja su čuda čudna.

Bila sam uplašena i kad sam izašla iz crkve u koju sam u to vreme išla. Prvi put, kad sam imala ovakvu propoved, takođe sam bila preplašena. Osećala sam se kao najmanji crv u zgradi. To je bio „work shop“ pa sam se predstavila, tako da su ljudi moglli da izaberu koga će slušati. Ljudi su prolazili pored stola gde smo se mi predstavljali i pitali: ma ko je ona? Jesi čula za nju? A ja sam bila ispod stola! Osećala sam se kao luzer! Najveći luzer. Nakon toga, bila sam pozvana u Džeksonvil, jer je jedan poznati predavač otkazao. Tamo je bilo ko 900 ljudi, a meni se činilo kao da je 900 miliona ljudi. Bila sam užasno uplašena. Otvorila sam usta da im kažem o čemu ću pričati, a iz mojih je ustao izlazio samo neki čudan glas. Đavo mi je seo na rame i pričao:“Vidi kakva si budala. Pogledaj lekare i te poznate ljude, nemoj biti smešna. Praviš budalu od sebe!“

Moraš napred i kad se plašiš. Đavo će vam reći najgore stvari o vama, ali nemojte stati jer on laže. Mogla sam da odustanem ili da pokušam još jednom. Da sam  uradila ono što sam osećala, pobegla bih. Umesto toga, rekla sam o čemu ću pričati tog dana. Idućeg dana, ljudi su se gurali da uđu kod nas, a da ne pričam da su nam pokupovali sve knjige i kasete u ono vreme. Samo sam videla Dejva kako maše rukom i prodaje! Hteli su da kupe i stolnjak koji je pokrivao sto.

Nemojte kukati kako se ništa ne događa, nego idite napred makar s poslednjim promilima snage, da znate, onda se dešava proboj. Kad pomislimo da ne možemo dalje, možemo. Bitno mi je da shvatite, da znam šta je strah. Ja izgledam vrlo stabilno kad je moj dar u pitanju, ali kad nisam ovde, kad ne propovedam, ja moram da se borim rukama i nogama, da radim ono što je ispravno, makar bila uplašena.

Davno, došao je momenat kad me je Bog suočio s činjenicom, da se moram suočiti sa svojim ocem, koji me je seksualno zlostavljao. Mogla sam da ignorišem to i pravim se da se ništa nije desilo, ali nisam mogla to da izbegnem. Tresla sam se dok sam pričala s njim. Ne možemo stalno bežati od suočavanja, uradite ono što vam On kaže, makar se tresli i nemojte se izgovarati strahom, jer svako je uplašen. Morate iskoračiti i uraditi šta vam Bog kaže.

Sumnja je prijatelj straha. Najjača je sumnja u sebe. Znate priču o malom pastiru koji je skupio snagu da uradi ono što je Bog rekao i postao kralj!?

Rimljanima 8: 32

Ako je Bog samnom, od koga da se plašim.

I Samuilova 16 – 17

Kad je Samuel otišao, a Jišaj je doveo svoje sinove, doveo je najbolje, najzgodnije, a Samuel je osećao da ni jedan nije onaj pravi. Jednog jedino nije doveo, jer mu je bio beznačajan. Da vam neko tako kaže, kako bi ste se osećali? Taj mali sin je bio pastir, nikad kod kuće, ali Bog je imao svoje oko na Davidu. Nije bitno ko je protiv tebe, Bog je za tebe, i nije bitno šta ljudi misle o tebi, Bog ima dobar plan za vaš život, ima bolje mišljenje od tebe samog, jer te Njegove oči prate svuda. On brine o tebi! Bog bira one, koje bi svet odbacio. Bog bira one koje svet zlostavlja i ne voli.

Bog ne dopušta da naša bol bude uzaludna. Đavo ne voli ovo što govorim. Znači, tamo pred svom tom zgodnom braćom, Bog je pomazao malog pastira. Svi su ga kritikovali, podsmevali mu se, ali Bog je izabrao njega.

Kad sam počela ovo da radim što radim danas, ljudi su prestali da mi se javljaju. Kad sam počela ovu službu, nije bilo emisije u kojoj me nisu ispljuvali.

Bog je onaj koji nas iskupljuje, onaj ko nagrađuje. Vi sami, ne morate da se branite, samo radite ono što vam On kaže da radite, prestanite da brinete šta drugi kažu o vama, i šta drugi misle o vama. Idite korak po korak, odbijte da odustanete i Bog će vas blagosloviti.

Da znate, dan za platu dolazi! Bez vere je nemoguće ugoditi Bogu. On je onaj koji nagrađuje. On nagrađuje one koji ga traže i slušaju. Možda ćete ići kroz blato i vatru, ali On daje platu i nagrađuje za našu upornost i veru. On vidi u tajanosti i nagrađuje javno.

David je bio dvadeset godina pomazan, pre nego što je postao kralj. To je za nas ljude frustrirajuće, kad nam da dar a mi čekamo da ga koristimo, možda ste baš vi danas u tim cipelama. Vidite dar, vidite poziv, vidite sve, ali su sva vrata zatvorena, zaključana do gore, ali Bog ima plan, zato ga pustite da radi u vama.

Verujem da su sumnja i strah lopovi, ne znamo ni kako nas to okrada. Moramo se suočiti s njima i ne dozvoliti im da vode naše živote. Strah će krenuti protiv vas, ali vam Bog daje štit vere. Koristite veru koju vam Bog daje.

Prevela: Biljana Tasić Knežević