Prevažilaženje teškoća

Svi u životu iskusimo teškoće, ali nam je Isus rekao da u tim momentima moramo da zadržimo svoj mir i radost. U gostima je Helen Burns iz Kanade.

Džojs: Danas ćemo razgovarati o teškoćama u životu, i kako da se nosimo sa njima? Šta si naučila kroz takve situacije?

Helen: Najviše sam otkrila o sebi i Bogu kroz te teškoće. To su bili periodi za koje sam mislila da nikad neće proći. Imali smo vrlo težak brak u početku, ali sada je sve uredu. Moja ćerka je deset godina imala problem s ishranom, i to smo prevazišli.

Džojs: U tim momentima najviše naučimo o sebi, i zato mislim da nas Bog ne oslobađa tih problema baš odmah, jer nekad je to jedini način da se suočimo s istinom o sebi. Ne možeš ni druge da upoznaš, dok s tim nekim ne prođeš neke situacije.

Helen: U tim momentima ljudi misle da mogu sami, to sam i ja mislila. Često se vraćam na tvoje propovedi i knjige, jer želim da učim da se nosim s tim teškim momentima. Ciljano ( ne pokušavam da ih izbegnem ) prolazim kroz te teške situacije, jer tako vidim kako je Bog velik, i vidim kako me On izgrađuje. U sred tih problema biramo hoćemo gore ili dole.

Džojs: Ima različitih situacija, ali najčešća je razočarenje s ljudima. Ti si se susretala s tim. Ljudi se okrenu protiv nas, izdaju naše poverenje, ogovaraju nas, kritikuju. Koje je blago u takvim situacijama, jer znam da ga ima? Treba ostati pozitivan u takvim situacijama, a ja sam iz toga naučila da moram ostaviti Boga na prvom mestu i da to poverenje koje imam u ljude, dam samo Njemu, jer mi sebi postavljamo zamke kad se suviše uzdamo u ljude. Jovan 2: 24! Isus je znao da su učenici ljudi, bio je svestan te činjenice, i nije ih sudio zbog toga što su ljudi. Mi pre svega pripadamo Bogu, i kad previše očekujemo od ljudi, kad očekujemo da nas ljudi usrećuju, očekujemo savršenstvo, onda tražimo probleme sami. Jedino u Hristu mogu živeti bez razočarenja. Šta god ljudi uradili, Bog je i dalje Bog.

Helen: Koliko bi brakova bilo spašeno, kad bi smo uvek i samo Boga držali na prvom mestu. Ja sam, recimo, suviše vere polagala u svog supruga. Očekivala sam da uvek pazi na mene, da me nikad ne razočara, da se brine za nas, ali sam morala da shvatim da jedino bez Boga ne mogu da živim, ali bez svih ostali mogu. Moj muž nije izvor moje sreće, nego Bog. Ako imamo problem danas, ne moram da se bednjačim i padam u crnjake, jer imam Boga. Često je izvor našeg razočarenja čovek: muž, dete, prijatelji.

Džojs: Naša nesreća, naše nezadovoljstvo je često posledica onoga što drugi ne rade kako smo mi očekivali. Mi ne možemo kontrolisati ljude i Boga, ali možemo sebe, naše stavove, kako se ponašamo, šta kažemo kad smo u nevoljama, jer onda kažemo najgluplje moguće stvari. Počnemo da lupetamo: ovo će me ubiti, ne mogu više podneti, umesto da se držimo Boga i molimo se za Njegovu milost. Šta je za tebe bilo najteže u životu?

Helen: Imamo tri ćerke, prelepe cure, ali moja ćerka je s 13 godina imala poremećaj ishrane i to je bilo javno, svi su za to znali. Mi smo pastiri, i svi su prstom pokazivali na nas. Morala sam da je pustim da prođe kroz taj period, nisam mogla sama to da sredim, trajalo je deset godina, i sve vreme smo bili s njom. U jednom momentu je bilo pitanje života i smrti, shvatila sam da ja ne mogu tu ništa, ali može Bog. Uticalo je na naš brak, crkvu, na sve, ali blago je tako veliko kad On donese isceljenje. Shvatila sam da ne mogu sve sama, nego da moram Njemu da verujem.

Džojs: E da, to nama jako teško pada kad mi nešto ne možemo. Nadam se da ljudi ovo shvataju. I kad imamo problem s detetom, mi želimo da budu srećni, ali često deo nas, ako smo iskreni, želi da nam deca budu savršena, i onda krivimo sebe, brinemo se šta će drugi reći i tako redom. Ljudi i očekuju od  dece suviše, i to je teško za decu. Ne treba imati previsoka očekivanja od dece, jer to loše utiče na njihov život. Dete mi nema super ocene, dete mi ima problem s anorexiom. Brinemo u svemu tome kako se to odnosi na nas, nekad više od toga, kako utiče na našu decu!

Helen: Svi mi prolazimo ovakve situacije, shvatila sam da nas ljudi najviše vole kad smo onakvi kakvi smo. Ljudi koje ja najviše poštujem su oni ljudi koji su iskreni o svojim problemima. Nije bio zadatak moje ćerke da se trudi, da se ništa ne vidi na njoj, nego da bude dobro, bilo me je briga šta će drugi reći.Što više pokušavamo da kontrolišemo, biva nam teže da se nosimo s problemima.

Džojs: Kako ljudi mogu imati radost u takvim momentima? Kad imaš pravi problem, nešto što nismo ni očekivali, koji su prvi principi koje trebamo primeniti da ostanemo stabilni?

Helen: U tom momentu je bitno da ne dopustimo emocijama da nas ne preplave, da se malo primirimo i sačekamo Boga da nam da snagu, da mu sve to vreme prepuštamo. Radost je doboko u nama, i nešto što biramo da vežbamo, taj mišić koji podržava radost. Ne biti koncentrisan samo na problem, nego pre svega na Boga. Moja snaga i izvor iste nije niko drug nego sam Bog.

Džojs: Ima raznih iskušenja, ima i prestrašniih stvari kao smrt onih koje volimo, gubitak posla na koji smo se oslanjali. Teške su  to stvari, ali ono što nam često krade radost  su te male stvari koje se svaki dan događaju. Te stvari prođu i ne traju doveka, te stvari su deo života. Ne možemo ih zaobići. To moramo shvatiti i prihvatiti. Filipljanima 4: 12.

Helen: To je pitanje stava i odluke. U vreme kad mi je brak bio loš, ja sam bila ljuta. Svaki dan. Gubila sam radost na svemu, videla sam samo loše stvari a ništa dobro. Na kraju sam shvatila da sam sve sama zakuvala, kriveći mog muža za sve probleme.

Džojs: Mislila sam da ne mogu da promenim svoje misli. Šta god je đavo ubacivao u moje misli, ja sam nasedala. Međutim naučila sam da ne nasedam na te misli i da mogu da kontrolišem svoje emocije. Izabrala sam da radim ispravnu stvar i onda kad se ne osećam tako.

Helen: Često, baš ništa ne možemo da uradimo u tim problematičnim situacijama, nego samo da mu verujemo i da se uzdamo u Njega.

Džojs: Ljudi misle da, ako imaju problem moraju biti zabrinuti jer inače izgledaju kao budale, koje nisu odgovorne. Radost je snaga, moramo moliti za sve i u svakom momentu. Mislim da se Bog uvredi kad podrazumevamo stvari i mislimo da možemo bez Njega. Kad prolazim kroz teška vremena, često pomislim na ljude koji imaju milion puta veće probleme od mene. Ne pitam zašto mi, jer znam odgovor. Zašto ne ja? Kako znam druge da tešim i govorim im da veruju Bogu, a i sama to moram da radim.

Helen: Izbor, mi imamo izbor i imamo kontrolu nad tim izborom. Sama biram hoću biti negatvna ili ću biti pozitivna i očekivati pozitivne rezultate.

Džojs: Mi donisimo odluku hoćemo držati Boga za ruku ili nećemo. Treba ostati stabilan, i držati fokus na Bogu.

Biblija kaže da lopov dolazi da nam ukrade radost. Nema čarobnog rešenja, jer će iskušenja dolaziti, ne možemo izbeći povrede, ali, vi ste oni koji se drže Boga. Bog kaže: samo mi verujte. To je najbitnije. Strah je tu, đavo voli kad se plašimo, voli da nas ponizi, ali Bog je jači.

Prevela: Biljana Tasić Knežević