Tišina

Emocije su nešto što možemo da kontrolišemo, kako bi smo živeli kvalitetan i miran život. Imamo spoljašnji i unutrašnji život. Spoljašnji je reputacija među ljudima, a unutrašnji reputacija s Bogom. Bog vidi naša srca. To su dve strane života. Jedno pokazujemo Bogu, nešto drugo ljudima. Mi možemo kontrolisati sebe i svoje emocije, ako to stvarno želimo, ako ne kontrolišemo emocije, đavo nas iskorištava. Ako želite da ga pobedite, da đavo ne može da vas podnese, onda radite ovo:

Efežanima 6: 15

Mir je jedno od oružja koje nam je Bog dao. On nam daje mir koji dolazi novim rođenjem. Zato moramo naučiti da obujemo mir, kad se dese kušnje. Odrastala sam u nervozi, stresu, i negativnim emocijama, pa sam bila ubeđena da je to normalan način života, ali, kad sam se obratila, shvatila sam da je mir normalan način života. Bila sam toliko živčana i negativna, da sam, kad sam počela da dobijam mir od Boga, bila smorena. Stvarno sam bila smorena: ju, ništa se ne događa. Šta ću sad? Nemam o čemu da brinem, ništa me ne frustrira. Šta je ovo? Moramo naučiti da uživamo u miru. Danas uživam u miru, toliko, da ne mogu podneti kad mi se neko živčan pojavi i počne da me gnjavi. Đavo nam postavi zamku da bi smo se iznervirali. On vrlo dobro zna šta nas nervira, nekad bolje od nas samih, jer on više pažnje obraća na nas nego mi sami na sebe. Recimo kad morate da žurite, koliko vas se iznervira kad žuri? E ako je tako, ustanite ranje, nemojte raditi stvari u zadnjem momentu, tako đavo neće moći da vas voza. Ja sam isterivala đavola, bolje od bilo koga, sve je bio đavo, đavo, više smo pričali o đavolu nego o Bogu, tako da sam bila „posvećena“ tom poslu da ga isteram, a u stvari, trebala sam samo da prihvatim Božiji mir, jer sam se već umorila od toga. Rekla sam Bogu da to isterivanje nikako ne funkcioniše.

Rimljanima 14: 17

Eto, to bio bio odgovor. Ako nemate radost i mir, ne živite život koji je Isus namenio da vam da. Toliko hrišćana ima koji ovako žive, a to nije Božija volja. Pokušavam da vam objasnim da je mir važniji od novca, od promocije na poslu, od toga da nađete pravog čoveka ili žena za brak, od novog auta, stana. Naučite da uživate u svakom periodu svog života. Uživajte momenat u kom ste sada, zadržite svoj mir. Recite sebi: smiri se!

Koliko je vas zapazilo kako je „normalno“ da se svađamo pre crkve ili neke važne konferencije?

Jakov 3: 18

Tako je bilo samnom i Dejvom pre nego što sam imala propoved. Znam i neke pastore koji nisu hteli da putuju sa svojom porodicom do crkve, da se ne bi svađali.

Mi smo oni koji sejemo seme mira, i želimo da to seme rodi i da plod tog semena bude mir. Seme mora biti posejano u vašem srcu, ali to srce mora biti srce mira. Đavo hoće da se svi isfrustriramo iznutra, da radimo ono što on radi, da budemo licemeri i lažovi, tako da ne bi smo bili u stanju da donosimo plodove. Nakon svega onota što je Isus uradio za mene, ne mogu da dopustim sebi da se ovde pojavim pred vama kao licemer. Danas ne dopuštam da me đavo voza, ne svađam se s Dejvom, iako problema uvek ima. Ćutim, i neću da se svađam s njim, izvinim se i onda kad nisam kriva, jer želim da zadržim svoj mir. Ako ste neko ko se za sve živcira: zato što je saobraćaj loš pa trubite svima, ako vas toliko nervira što morate malo dalje da parkirate, ako vas nervira prodavačica, čovek koji je iza vas u redu,  zaboravite na blagoslov. Samo će vas boleti celo telo od stresa. Ako nismo voljni da uradimo svoj deo, Bog neće uraditi svoj jer mu ne date priliku. Nemojte da vaša prva reakcija uvek bude negativna. Pokušajte nekad da reagujuete u miru, da se pomolite i tražite mir od Boga. Ako nemate mir, nemate snagu nad đavolom.

Kad je naša služba počinjala, Gospod mi je rekao:“Blagosloviću vašu službu ako budete ljudi integriteta, ako radite ono što govorite drugima da rade i da nikada, ali nikada ne zloupotrebljavate novac drugih i držite se podalje od svađe sa svima i među sobom.“ U ovako velikoj službi, držati se podalje od svađe je malo teško. Shvatila sam ne moram uvek biti u pravu, da moram da se izvinim kad nisam u pravu. Ljudima je suviše bitno da moraju biti u pravu. Pa šta? Ne moram uvek biti u pravu.

Matej 5: 9

Blago onima koji prave mir, jer će biti nazvani sinovima Božijim. Mir je jako bitan, ali ne znači da trebate dopustati da vas ljudi gaze i da svima podilazite da vas ne diraju, ali narano, isto tako nemojmo se svađati zbog gluposti, kao Dejv i ja. Mi smo se svađali oko toga koji je put kraći, on krene na jednu stranu, ja tvrdim da je drugi put kraći, i pre nego što sam i trepnula, svađali smo se kao zadnji uličari u kolima. Kao da je bitno da li ćemo stići tri minuta pre ili kasnije. Bog me je dugo učio i trenirao na ovu temu. Đavo me je svako malo gazio, dok nisam shvatila i prihvatila da je mir jako bitan. Mene je ubijalo kad je Dejv bio u pravu, to je bilo kao da me ponižava.

Bože kako sam bila glupa! Za kakve sam se gluposti svađala s mužem. Recimo, svađali smo se oko toga ko je koji glumac u filmu. To je Fonda, nije, jeste, nije, ti uvek moraš biti u pravu. Nas dvoje smo bili smešni. Morali smo ustati u 6 ujutru, ali smo do 1 ostali budni, da bi smo pogledali odjavnu špicu na kojoj pišu imena glumaca. To jutro mi je Duh Sveti rekao:“Džojs, ljudi umiru i odlaze u pakao. Zar je bitno ko je koji glumac? Dejv će otići u nebo svakako, makar za svakog glumca mislio da je Fonda!“ Da li je vredno svađe ovako nešto? Neke stvari koje podređujemo svojim emocijama, su mnogo, mnogo manje bitne u odnosu na one stvari koje nam Bog daje. Mi smo Božiji emisari, moramo prestati da dopuštamo da nas đavo gazi.

Nije ovo lako, da znate. Lakše je slušati i govoriti Amin na sve ovo, nego zaista uraditi. Videćete kakvi ste kad se vratite kući i vidite kako su vam deca urnisala kuću i kako vam je muž napunio sudoperu.

Takvi smo mi ljudi: jedno slušamo, drugo radimo, ali nemojte tako. Ne želite da živite bez mira zbog toga što neko nije koristio podmetač. Dajte ljudi, zar je to toliko bitno? Nije. Mir je bitniji. Bitno je da idemo u crkvu, naravno da jeste, ali, ako se i pored toga loše ponašate, u čemu je onda poenta? Počnite da živite crkvu od ponedeljka do nedelje, ne samo nedeljom.

Ne kažem da trebate živeti u smeću, neredu, da sve i svašta dopuštate. Ne, ali reakcija i emocije, to je ono što je bitno. Samokontrola i mir. To ide zajedno. Nemojte praviti problem tamo gde ga nema. Mi smo odgovorni za nivo mira u našem životu.

Rekla sam vam kako sam ja odrastala, nisam imala pojma šta je mir, a kad se prvi put desio, smorila sam. No, ono što mi je zaista bilo zadivljujuće je činjenica da je meni Bog dao Dejva, čoveka koji je miran i stabilan, sve ono što ja nisam bila. Dejv je miran čovek koji voli izazove, a verujem da sam mu najveći izazov bila ja.

Ono što me je najviše isprovociralo da razmišljam o miru je bio on. Šta god da sam radila, on je zadržavao svoj mir. Stvarno je bio i ostao stabilan čovek, ali mi je rekao i ovo:“Najviše me je nerviralo kad dođeš do mene i zvocaš, zvocaš, zvocaš, zvocaš, odeš po kafu, i taman mislim gotovo je, a ti sedneš i nastaviš da zvocaš. U nedogled. „

Nije mi bilo jasno, u to vreme, što prevrće očima kad krenem da pričam. Moja mlađa ćerka je bila neuredna, više je stvari imala no podu nego ormaru, i njoj sam stalno zvocala:“Dok živiš u mojoj kući, pod mojim krovom, i jedeš moj hleb, biće kako ja kažem ili te neće biti!“ I tako svaki dan, a ona je bila jednostavno neuredna tinejdžerka.

Nek vam se emocije slegnu, pa onda odlučujte. Moje emocije se brzo dignu, ali brzo i spuste, zato je bolje sve odluke donositi kad se emocije slegnu.

Prevela: Biljana Tasić Knežević