Izdvajanje „JA“ iz „MENE“ - I

Da li znate da su naš najveći neprijatelj naše emocije, naročito kad preuzmu kontrolu nad našim životom? Ako ne naučite kako da umrete sebi, nikad nećete imati život u punini. Ovo je poruka koja se retko propoveda, a mnogo ljudi želi da živi za Boga, ali, isto tako, ne razumeju šta im se događa kad Bog počne da radi u njihovom životu. Zbune se,  misle da se bore protiv đavola, a bore se protiv Boga. Telo je sebično, puno sebične moći, koju đavo koristi protiv nas, kako bi smo zadržali stari način života. Moramo da znamo čemu ćemo reći da i čemu ćemo reći ne. Mi odlučujemo o tome šta će nam se desiti u životu. Obećanja Božija važe za sve, ali nije uvek lako, naročito telu, da radi ono što Bog kaže da radimo.

Jovan 12: 24, 25

Moguće je da živite sebičnim životom, postojite, radite samo ono što hoćete, očekujete da svi vama služe, i nikad ne odete izvan sebe. Sebični ljudi nisu srećni ljudi. Srećni su oni koji rade stvari na Božiji način.

Galaćanima 2: 20

Pavle kaže da umire sebi svaki dan. Božija obećanja se sastoje iz pravog života, koji se dešava nakon što umremo u sebi. Pavle takođe priča u II Korinćanima 4: 12 o tom procesu koji se dešava kad učimo o tom životu koji Bog želi za nas. O semenu koje sejemo. Kad posejemo seme, duboko u zemlju, samo seme umre, ali srž semena proklija u zemlji i vlazi, i onda se rađa biljka, kad se opna semena probije. Ista se stvar događa sa nama. Kad prihvatimo Hrista, Biblija kaže da Bog „proklija“ iz nas. Bukvalno, kad se obratite postanete „trudni“ sa svim što je Bog sam, jer je Božije seme posejano u materici vašeg Duha. Novi život buja u nama, Kraljevstvo Božije je u nama, nešto najlepše što se može desiti, zato moramo prestati da se klanjamo spoljašnjem čoveku.

Takvo ponašanje, klanjanje spolješnjem čoveku, ima svoju cenu. Bude fino neko vreme, ali cena je previsoka. Mi ne smemo živeti kockarski život, mi smo oni koji sada ulažu, rade prave stvari i onda kad boli, kako bi smo kasnije imali život pobede, koji nam je On obećao. Moramo se brinuti za kasnije.

Galaćanima 6: 9

U nama su darovi, divni darovi. Verujem da Bog sebe usadi u svakom od nas. Neko peva i to mu je dar, neko propoveda, nekog drugog nečim drugim podari, i kad bolje pogledamo, sve je pokriveno, svaka potreba, svaki dar, svaka mogućnost. Bog je deo sebe, stavio u tebe, to je dragocenost, plod Duha Svetog. Kad Isus dođe u tvoj život, moć, kreativnos, mir, sloboda, strpljenje, dolazi da prebiva u tebi. To je „embrion“ Hristov u vama. Zato moramo sarađivati s Duhom Svetim, kako bi smo bili transforimisani na Njegovu sliku i priliku. Sve su stvari moguće s Njim. Ne dopustite da vas prošlost drži podalje od Njega, zašto da dopustimo, da nas strahovi vode, neopraštanje? Zar ćete dopustiti da vas nekoliko odbačenja drži podalje od blagoslova?

Vi ste Božije dete, seme Božije je u vama. I znate kako to malo seme paradajza rodi veliku, rodnu biljku, ako se vodi računa o toj biljci. Nešto divno i veličanstvo će se roditi iz vašeg semena. Život za vas, život za druge. Pavle kaže da je umiranje sebi bitno, i da često govori ne sebi, jer želi da posluša Boga i donese prave odluke, to znači da umre sebi iako nije onako kako je telo zamislilo, a ipak je srećan. Imati dobar stav i onda kad ti nije do toga, dobro se ponašate s ljudima i onda kad se oni ne ponašaju kako treba. Biblija ne kaže da ne smemo da smejemo i budemo srećni, nije to umiranje sebi. Moramo voditi računa o sebi, moramo imati odmor, zabavu i smejati se, ali ne znači da ceo život provedemo ispred TV-a, jedući krofne.

Svako od nas treba biti u stanju da ide kroz ovaj proces iako telo boli, a boli ga, čim nije kako smo mi zamislili, naročito kad se treba izviniti nekom kom nismo ništa skrivili, ali to uradimo zato što volimo Boga. Morate svhatiti da će nas Bog navesti da budemo u takvoj situaciji. Recimo, Bog mi govori iznutra da nešto menjam, a ja se pravim blesava. E onda se desi situacija i od spolja, i onda se telo lomi i bude kako je Bog rekao. A to može da bude vrlo bolno. Koliko nam treba da se predamo Božijoj volji? Mi pevamo da mu sve predajemo, ali samo nedeljom, šta je s ostalim danima? Ja sam bila neko ko nedeljom peva najglasnije, govori Haleluja, sedela sam u prvom redu, a kod kuće sam se svađala s mužem kao neko ko Boga ni ne poznaje. Dizala sam ruke i stavljala onu svetu facu. Onda sednemo u auto, idemo kući posle službe, a ja ne prestajem da zvocam: a šta je samnom? A ja?

Znate o čemu pričam? Cele se nedelje svađam s mužem, ali nedeljom sam hrišćanka, sveta da svetije nema. Sve sam radila što treba: nosila sam hrišćanske majice, išla na konferencije, imala sam nalepnice, pitala sam Boga šta ne štima?  On je rekao:“Imaš loš stav, sebična si, kritična, promenljiva, bezobrazna prema ljudima!“ Ne da je ovo bolelo moje telo, ne mogu vam reći, ali sam tog dana odlučila da više neću ići oko iste planine. Nisu to bili problemi drugih ljudi, nego moji. Trebala sam da odrastem, sazrim i budem Božija napokon. U to vreme, nisam mogla da nađem nikog ko propoveda na ovu temu, ali me je Bog odveo do knjiga iz XVI veka. Slušala sma o prosperitetu, dobrom životu, zdravlju, ali nisam ništa znala o radu na sebi. Bila sam mizerna hrišćanka, koja je htela da se provlači.

Bog ima pravi život za nas, radost koju ćete doživeti na taj način da neće doneti blagoslov i promene samo vama, nego i drugima oko vas, ali ne možete uvek raditi kako ste vi zamislili.

Imate dva izbora pred sobom: možete biti vođeni emocijama ili Duhom. Nekad o nečemu možete razmišljati do sutra, nećete ništa promeninti. Možete i o Božijoj volji raumišljati do sutra, neće se ništa promeniti dok se ne odlučite da napravite korak. Verujte Bogu.

Nemojte biti vođeni svojom voljom i onim što vi hoćete. Nemojte pitati sebe šta želite, pitajte Boga. Nemojte stalno nešto osećati, osećam, želim, osećam, želim, mislim. Slušajte sebe, slušajte druge, mnogo ćete saznati o seb, o drugima. To nije Duh. To je telo, vaše emocije.

Dopupstite da vas Duh vodi.

Jevrejima 4: 12

Bez obzira šta ja osećam, Njegova će Reč imati prednost. Ako želite pobedu, naučite da živite po Reči. Nemojte tako biti podložni emocijama, jer onda one postaju vaš Bog. Nekad ne osećamo da je Bog sa nama, ali je činjenica da On jeste, osećali vi to ili ne. Ne možete nigde bez Njega.

Vi ste oni koji donose pravu odluku, bez obzira na to kako se osećate. I ne samo to: držite se te odluke, živite po Njegovoj volji, radije, nego po svojim emocijama.

Prevela: Biljana Tasić Knežević