Jedan život
Da li ste se nekad zapitali koji je vaš cilj u životu? Pretpostavljam da jeste. Želela bih da započnem s citatmo Helen Kelor: - Ja nisam jedina, ali sam jedinka. Ne mogu da uradim sve, ali mogu da uradim nešto. Zato što ne mogu da uradim sve, neću odbiti da uradim ono nešto, što mogu da uradim. Imamo jedan život da živimo i jedan život da damo. Pitanje je: šta ćeš ti dati? Može da zvuči religiozno, ali moramo pogledati praktičnu stranu ove izjave. Kako se ovo odnosi na moj svakodnevni život? Ne mogu podneti religioznost. Pre nekoliko dana sam imala tihi čas ujutru, razmišljala sam o potrebama u svetu. Rekla sam mu, onako kako dete iskreno kaže svom roditelju, bez optuživanja ili osude u glasu:“Bože Oče, kako možeš da gledaš svo to gladovanje u svetu a da ništa ne uradiš?“ Genocidi, nepravda, degradacija, bol, siromaštvo. Pitala sam to Boga ne očekujući odgovor. Istog momenta je odgovor došao:“Radim kroz ljude. Od mojih ljudi očekujem da urade nešto!“ Bog je uradio šta je bilo do Njega. Često se mi molimo pogrešno. Očekujemo od Boga da nešto popravi ili uradi, a to nešto možemo i trebamo mi da uradimo. Čak i ja to radim. Umesto da molimo, da nam pokaže, šta mi možemo da uradimo, mi tražimo od Njega da On uradi to umesto nas. Prestanimo da sedimo pasivno i tražimo od Njega da On radi umesto nas. Zašto se ne bi molili da nam pokaže šta mi trebamo da uradimo? Ta snaga za rad, za Njega, dolazi kroz naša dela u svakodnevnom životu. Rimljani 12: 1 Nakon onog pitanja Bogu, ovo je prvi stih koji mi je stigao u srce. Dajte svoje telo na živu žrtvu. Njemu trebaju naše oči, naše uši, naše ruke, naše finansije, naše sve na živu žrtvu. Nije poenta samo da pročitamo Bibliju, nego da je učimo i živimo. Šta znači da svoje celo biće posvetimo Njemu kao živu žrtvu? Ne treba mu mrtva životinja kao u Starom Zavetu, Njemu trebaju živi ljudi, ljudi koji u sebi imaju žeravicu koja im ne da, da budu pasivni. Efežanima 5: 1 Biblija kaže da budemo „imitatori“ Boga. Razmišljala sam o slavljenju. Jako je bitno, a mi se u slavljenj prepuštamo telesno, emocijama. Slavljenje ne treba samo da nam se sviđa, da nas emotivno uzbudi, poenta je da ga slavimo, i da to slavljenje donese nekakav proboj u našem životu, da nas motiviše da predajemo stvari, da mu se prepuštamo, da se duhovno pripremamo za rad. Da dobijemo želju da sve to što osećamo prenesemo drugima. Često, pomaganje ljudima ne podrazumeva reći im nešto. To znači pokazati im! Jedan evangelizator mi je ispričao priču. Pre mnogo godina je bio u Rusiji. Tamo je delio traktate i propovedao. Jedna žena mu je prišla:“Tvoje propovedanje i tvoji traktati me ne čine sitom. Moj stomak je i dalje prazan!“ Moramo pokazati i dela, a manje pričati. Pomoći im da im srca omekšaju, a to se radi svojim životom. Da znate, svako od nas ima svoju propovedaonicu: na poslu, školi, ulici, prodavnici, kod komšije. Mi smo oni koji trebaju doneti pomirenje s Bogom. Moramo im pokazati ljubav Božiju. Posvetite se! Posvetite svoje telo, um, usta, oči, ruke, noge. Neka to bude vaše ljubazno ponašanje, da dopustite Bogu da radi kroz vas, da nekog zagrlite ili blagoslovite svojim rečima. Pitajte Boga ujutru, čim otvorite oči:“Šta mogu danas da uradim za tebe!“ Dosta smo tražli od Njega da On radi za nas! Uradite vi nešto za Njega. Često kad propovedam budem smešna, volim da se smejem, ali danas neću biti tako. Ovo mi je jako važna tema. Ovo je poruka koja mora da promeni živote i pozove iz pasivnosti. Jaka Reč. II Korinćanima 8: 5 Pavle se ovde obraća korinćanima po pitanju davanja. O njihovom odnosu prema hrišćaniima iz Makedonije. Nisu davali samo svoje novce, davali su se sebe na živu žrtvu. Dajmo sebe Bogu. Znate šta ja verujem? Nemoguće je primiti Hrista u svoje srce, a da mu se ne preda potpuno. Kad bi smo sebe potpuno davali Bogu i zaista to i mislili, bili bi mnogo srećniji, a mnogi problemi u svetu bi bili rešeni. Mi dajemo sebe Bogu parcijalno, i znate šta? Lako je davati Bogu pare. Damo prilog i rešili smo svoju dužnost? Ma da! Novac dođe i ode. Nemojte praviti veliku stvar od davanja priloga! Ono što je potrebno smo mi. Dajmo dobrovoljni prilog, ali dajte i sebe. Celog. Poptuno. Ne znam još koliko mi je ostalo do kraja života, ali ma koliko da je ostalo, ja to dajem u ime Božije, da se ljudska patnja umanji. To je moja odluka, da svoj život potpuno dam Bogu. Kako ćete provesti svoj život? Hoćete provesti život praveći novac? Kad budete bili na samrti neće vas biti briga za vaš račun u banci. Želećete svoju porodicu oko vas, a ako želite da neko vodi računa o vama, morate i vi to raditi s drugim ljudima. Tužno je kako se ljudi posvećuju nebitnim stvarima. Hrišćani, o njima govorimo. Rimljanima 5: 19 Kroz jednog! Adam je zgrešio, i mnogi su postali grešni. Kroz Isusa je došla pravda, i mnogi su opravdani. Jedna osoba, potpuno posvećena Bogu, menja svet. Ja molim da, kad ustanem ujutru iz kreveta demoni vrište:“Ne, ova je opet ustala iz kreveta!“ Moramo biti opasni po đavola. Pitajte Boga svaki dan:“Šta danas mogu da uradim za tebe?“ Marko 8: 34, 35 Krst koji mi nosimo nije bolest, nevolje, propadanje, kako religiozni misle. Krst znači skinuti fokus sa sebe, i raditi za Boga. Uzeti svoj krst svaki dan i pitati ga:“Šta danas mogu da uradim za tebe!“ Trebamo živeti život koji ima cilj i za cilj da se svet oko nas menja. Nemojte živeti samo za sebe sebično. Živite za druge ljude. E sad, jedan uzbudljiv stih: II Korinćanima 5: 15 Eto zašto je Isus umro. Da, da opere naše grehe, da nam da novi život, ali ovaj stih je odgovor: umro je da više ne bi živeli sebične živote, za sebe, nego da bi smo živeli za Njega. Da živite život u kom niste samo vi. Kad ponudimo sebe Bogu, to nam daje priliku za pravu sreću i zadovoljstvo, zato verujemo da je bitno da pokažemo ljubav ljudima. Prevela: Biljana Tasić Knežević
