Karakterne crte odličnog čoveka – I

Mislim da je svako od nas, ponekad, u iskušenju da radi kompromise, ali, danas želim da pričam o karakternim osobinama odličnog čoveka, jer naš Bog je odličan Bog i radi odlične stvari.

Efežanima 3: 20

Ne radi On osrednje i mlake stvari, nego ono što radi, radi odlično. Mi želimo odlične žetve, ali ne želimo da budemo oni koji hodaju još jednu milju. Mi smo navučeni na komfor i da ugađamo samo sebi, a tako nikad nećete biti srećni. Nije uvek prijatno hodati još jednu milju, ići protiv ustaljenih normi i raditi ono što je zaista ispravno. Nije poenta da radimo nešto ispravno samo zato što ćemo dobiti nešto, ne, to radimo zato što želimo da budemo poslušni. Bitni su motivi. Ako nešto radimo samo bi smo za uzvrat dobili, onda smo sebični.

Daniel je bio odličan čovek. Dugo je opstao.

Daniel 1: 8

Ono što se zaista desilo je to, da su Daniel i još nekoliko mladih ljudi, odvedeni na trening kako bi služili kralju. Svi oni su bili na nekoj posebnoj dijeti, a on je već ima „dogovor“ sa Bogom, obavezao se na neku vrstu posta, zato mu nije ni palo na pamet da jede ono što mu nude. Bio je odlučan da će održati svoj dogovor sa Bogom, a danas ljudi baš i nisu jedni od onih koji se drže svoje reči. Nikom ne možeš verovati na reč. Kad ti neko nešto kaže, ne obraćamo pažnju na to, sve dok ne vidimo rezultat. Naravno, to je opet komfor. Uradićemo to nešto ako ne ugrožava naš komoditet. Istina je, da nam fali posvećenost. Ničemu se ne posvetimo dovoljno duboko. Samo pričamo, svašta obećavamo, ali ne držimo svoje obećanje. Smešno je kad potpisuju predbračni ugovor – ako ovo ne funkcioniše, ne dam ti pare. S tim se poručuje: ma ovo i tako neće trajati.

Daniel je bio odlučan u srcu, želeo je da ugodi Bogu. Nije hteo da se kompromituje. Problem je što mi živimo plitko, radimo ono što nam emocije govore da radimo, ne mislimo mnogo na Boga, ne kosultujemo se sa Njim: osećam, ne želim, želim. Ne zapitamo se: šta sam obećala? Šta je moja dužnost? Što je moja odgovornost, to ću i da uradim. Kad budete počeli da radite ono što znate da trebate, značiće da ste počeli da sazrevate duhovno. Nekad ćete dugo morati da trpite nekog, pre nego taj počne da se ponaša kako teba. To je test za vas.

Evo jedne priče. Propovedala sam u jednoj crkvi, i na sred službe mi je došla žena, stavila ruke na kukove i rekla:“Vrati mi moje pare! Već dve nedelje živim kako kažeš da treba i ništa se ne menja!“ Samo što nisam pukla od smeha. Ona je htela da kupi bolji život s Bogom! Koliko vas zna da stavljanje novca u dobrovoljni prilog neće kupiti bolji život s Bogom? Moramo biti posvećeni činjenici da treba živeti Reč, ne samo da je slušamo ili pričamo o njoj. Isus je pričao o pranju nogu, ne možda bukvalno, nego je hteo da nam kaže da nekad treba pomagati ljudima i onda kad nam nije do toga.

Dela 10: 38

Isus je radio dobro gde god je išao i ništa nije moglo da ga skrene s te ideje. Ništa ga nije zaustavilo. Budite dobri „perači“ nogu, što će reći, da morate biti voljni da pomažete ljudima i onda kad vam nije do toga.

Jovan 13: 17

Bićete srećni i ispunjeni ako radite šta vam kažem ( kaže Isus ). U samom slušanju nema mnogo sreće. Neki kažu: idem u crkvu svake nedelje. Pa šta? Kako živiš ostale dane? Kod kuće iza zatvorenih vrata? Šta radite u samoći kad vas niko ne gleda? To o nama više govori od onog što radimo pred drugim ljudima?  Možete oblačiti najlepšu odeću a i dalje biti truli iznutra.

Daniel je bio odlučan da se neće kompromitovati.

Daniel 1: 9

Bog mu je činio usluge, tako piše. Znate li vi kako je to bitno i veliko kad vam Bog čini usluge???? Znate li kakva su to čuda? Dobijaćete povišice, unapređenja i svašta nešto, a da nećete imati pojma zašto.

Pre mnogo godina sam upoznala novu frizerku, jer se moja odselila. Ova frizerka koju sam upoznala je bila jako zauzeta i jedva sam stigla na red. Kad sam napokon sela i objasnila joj kakva mi frizerka i frizura treba, rekla mi je da će me sređivati kad god treba a da će dolaziti kod mene kad ja ne mogu da dođem. Kasnije mi je rekla:“Nisam imala pojma šta mi se događa dok sam ti to pričala. Pitala sam sebe šta ti je ženo, kako ćeš to izvesti?“ To je bilo zato što je Bog meni činio uslugu kroz nju a ona čak i nije bila hrišćanka. Nisam je ni nagovarala na to. Bog mi je činio uslugu. Znate li kako je to bitno kad vam Bog čini usluge? Bog može otvoriti vrata koja nisi ni mislila da mogu da se otvore i da zatvari ona vrata koja niko ne može da zatvori. Danas ne želim da radim nešto samo da bih ugodila sebi, želim da to bude Njegova volja. Moramo sejati seme odlučnosti i posvećenosti, da ćemo raditi ono što je ispravno, da nećemo biti mlaki, osrednji i jadni. Vreme je da zauzmete novi položaj i krenete uzvodno. To mi radimo danas u ovom društvu, plivamo uzvodno. Bolje ćemo se osećati svaki dan, to će nam pomoći da imamo više entuzijazma i volje da ugodimo Bogu u svemu što radimo.

Daniel 5: 12

„Odličan duh“!!!!!!! Ako radimo s ovakvim stavom, nećemo biti zbunjeni, znaćemo svoj put i radićemno ono što je ispravno. To znači da ćemo paziti šta pričamo, kako se ponašamo prema drugima. Bitno je da se ne radi kompromis koji je ispod onog što nam Bog nalaže. Ako donesete odluku da ćete živeti ispravno, imaćete mir i uživaćete svoj život. Moja briga je da ne radimo nešto samo zato da bi smo dobili nešto. Često ne završavamo ono što započnemo jer očekujemo da nam se nešto desi u vreme kad smo mi to zamislili. Bog treba da pročisti naša srca, tako da svoj život živimo s razlogom, za Njega, a ne da bi smo dobili ono što smo mi zamislili.

Kad me je Bog pozvao u službu, imala sam dobar posao, visok  položaj, odličnu platu, dobru kući, ali, bila sam vrlo nesrećna žena. Imala sam odnos sa Bogom, ali ne baš živ. Kad sam davnih sedamdesetih shvatila da me Bog poziva, nisam mogla da odolim pozivu Duha. Da bih mu se posvetila, morala sam ostaviti tadašnji posao. Morala sam mnogo da učim, jer ništa nisam znala. Bila sam sigurna da sam napravila dovoljno veliku žrtvu i da će Bog sad dramatično da sredi naše finansije, da ih bude mnogo više. Šest godina sam kupovala na rasprodajama, kupovala uz digitron, bojala se da nećemo imati šta da jedemo, a oni koji su dolazili kod nas na biblijski čas, trideset njih, nije imalo nameru da da dobrovoljni prilog ili donese wc papir, a bome su ga koristili. Kad nemaš para, razmišljaš o takvim stvarima. Prvih godina sam morala da radim tako za „džabe“ jer sam imala pogrešna očekivanja. Imala sam želju da gostujem po crkvama,ali me niko nije zvao. Moj tadašnji pastir je imao svoju crkvu, auto i kuću. Jedan dan je došao kod nas i pričao mi o tome kako je bio u jednoj crkvi, kako su dali ogroman desetak njemu, kako je bio srećan zbog toga, a ja sam iznutra bukvalno umirala. Govorila sam: slava Bogu, amen... I onda je u jednom momentu pitao da li je ok što mi to proča, a ja sam slagala i rekla kako je to ok. Onda je otišao, a ja sam legla na krevet moje ćerka i plakala toliko dugo da su mi se oči osušile. Osećala sam da sam toliko uradila a ni od kuda proboj. Tog sam dana odlučila:“Bože davaću desetak i priloge, makar mi nikad ne dao novac!“ E od tog dana do danas, naša se finansijska situacije mnogo promenila. Na bolje. Mogla sam da odustanem i vratim se na posao, ali nisam. Otišla sam malo dublje i uradila ono što sam znala da je ispravno!

Nemojte odustajati od pravih stvari samo zato što vam se nije odmah desilo kako ste vi zamislili da treba. Budite oni koji guraju napred i čekaju svoju nagradu u Njegovo vreme.

Prevela: Biljana Tasić Knežević