Postavljanje granica u odnosima – II

Da li vam se nekad čini da pomažete nekom a taj vas neko samo iskorištava, i onda budete povređeni do te mere, da više nikom nećete da pomognete?

Moramo razumeti da smo svi sebični, i ne mislim ništa loše s ovim. Moramo prestati da očekujemo da će svi biti super i uzvratiti, nego, umesto toga očekivati od Boga i na Njega se oslanjati. Uvek. Iako godinama radite pogrešne stvari, kao što sam ja, da znate, sve to može da se promeni ako prihvatite da vam Bog govori i da niste sami. Naučite da postavljate granice, iako u vama još uvek postoji deo vas koji želi da nastavi po starom. Neće biti lako kad konfrontirate ljude, neće vas voleti i neće vam reći hvala, super što ste mi rekli da vas iskorištavam. Ne, to se neće desiti. Neće vas voleti. Čak kad se Dejv i ja konfrontiramo, ja ne reagujem pozitivno, ili kad ja njega konfrontiram, oboje rečenice počinjemo sa:“Ma daj!“

Ako ljudima ne kažete šta hoćete i kako se osećate, nikad niko neće znati šta vam treba. Niko ne može da čita vaše misli. Ne očekujte to. Konfrontacija štiti vaše granice.

Drugo područje o kom želim da pričam su margine. Morate paziti koga puštate u život i na koji način. Kad neko ulazi u neku zemlju, prvo mora proći graničnu kontrolu. Neki ljudi imaju granice ali nemaju graničnu kontrolu – graničare. Svako ko hoće da vam bude prijatelj, ne znači da ima ispravne motive za to. I kad ulazite u neku zemlju, od glave do pet vas pretresu. Kad vam neko ulazi u život, zapitajte se: hoće li taj neko sve da vam uzme, ili će vam nešto i dati? Nema zdravog odnosa u kom samo jedan daje. Mora da bude dvosmerno. I kad taj neko uzima, mora da daje. Ne mogu samo oni da imaju probleme, i samo vi njih da tešite i dajete im podršku, a kad dođe do toga da podrška vama treba oni kažu:“Ne znam šta da ti kažem!“ To je iscrpljujuće. Dobro ispitajte koga puštate u život, dobro ispitajte, budite pažljivi, naročito ako ljude puštate u intimne delove svog života, a mi ovo najčešće ne radimo – ne ispitujemo dovoljno. Nemoj da govoriš:“ E neverujem kako je pokvarena!“, jer ti si sigurno videla već kakva je ona, samo si žmurila.

Ne mislm da se ponašate kao da ste bolji od svih, pa se družite samo sa „polu-kuvanim hrišćanima“ koji žive nemoralno, seksaju se pre braka, piju i rade svašta. Tek se od takvih „hrišćana“ treba čuvati, jer je greh zarazan.

I Korinćanina 5: 9, 10, 11

Ako hoćete da budete hrišćani, a da nemate dodir sa svetom, i to je greška. Vidite da ima nemoralnih hrišćana, s takvim ne trebate sesti ni za isti sto. Ne znači automatski da ste vi uboraženi i mislite da ste bezgrešni, nego da se bojite i čuvate greha.To se odnosi na one koji znaju bolje, ali ne žele da žive po tome. Recimo neko me sluša 20 godina, onda znate da me ne možete slušati toliko dugo a da i dalje ogovarate i mrzite ljude. I sad recimo, imam prijateljicu, koja i dalje, nakon svega, negativno priča o svima, ogavara itd... E sa takvom osobom, moram da postavim granice, jer me ta osoba konstantno truje ogovaranjem i negativnostima. Moram da konfrontiram tu osobu, iako ja to ne volim da radim, ali moram. Ne volim da budem oko besnih ljudi, iako je tako, opet, moram da ih konfrontiram - suočim, jer ne mogu da odmolim svetu molitvicu i pravim se da se ništa nije desilo. Prvo upozirite – konfrontirate takvu osobu i ako se ne promeni, imate prava da prekinete takav odnos, jer dragi moji, vi ste odgovorni za sebe i vi ste oni koji postavljaju granice u vašem životu. Toliko stvari radimo u ime ljubavi, ali uglavnom to nije ljubav. Isus je bio vrlo direktan.

Galaćani 2: 11 - 12

Pavle se ovde obraća ljudima koje u stvari i ne zna baš dobro. Nije se trudio da ga pošto poto prihvate, zar mi nekad ne radimo baš to? Napravimo „male“ kompromise samo da bi smo bili prihvaćeni.

Rekao je:“Normalno je da komunicirate sa nečistim ljudima, pa se pojave neki religiozni ljudi, pa zaboraviš totalno na one sa kojima ste bili pre toga!“ To je tako direktno rekao Petru, a ipak, nakon toga su nastavili da sarađuju vrlo blisko. Nemojte stalno strepeti za sebe, jer kad kažete:“Ne želim da te povredim!“ u stvari mislite na sebe, ne želite da vi budete povređeni, da vas kritikuju ili vas odbace.

Odrasla sam sa manipulativnim ocem pa sam naučila, ako nešto nije kako ja hoću, onda se izderem, vršim pritisak i bude kako ja hoću. Dejv nije takav čovek, ni blizu. Oženio se samnom jer mu je Bog tako rekao, jer se zaljubio i želo da mi pomogne. Prvih nekoliko godina braka, bila sam u stanju da po 3 nedelje ne pričam s njim jer nije nešto uradio kako sam ja htela, spavala sam na drugom krevetu, nisam dala da me pipne. On se nosio sa tim godinama, pa je pročitao knjigu koja se zove:“Vreme za konfrontaciju!“, a njemu se „učinilo“ da mu je ta knjiga od Boga data i da mora da me suoči sa svim tim. Kad ste u vezi sa osobom kakva sam ja bila, nije lako. On nije mogao da me promeni, ali je Bog mogao da ga koristi na svoj način da mi pomogne tim suočavanjem. Dejv mi je doneo knjigu i rekao da je vreme da se suočimo i da oboje znamo da ga ne poštujem dovoljno i da takvo ponašanje nije uredu. Ako poštujete svoje muževe, ni ne znate koliko ćete blagoslova dobiti. Ako mislite da ćete ih promeniti time što im stalno nabijat na nos da su nesposobni, da neki drugi muževi zarađuju više, bolje se ponašaju, nećete opet ništa postići. Stavite se na njihovo mesto. Kako bi vama bilo, da oni dođu i kažu vam sve te stvari? Da li bi to na vas delovalo stimulativno ili bi vas potpuno obeshrabrilo i ugradilo vam lošu sliku o vama samima?

Da me Dejv nije suočio, nikad se ne bih promenila. Pitala sam ga, nakon mnogo godina, zašto to nije uradio ranije, rekao je:“Da sam to uradio na samom početku, kad ti nisi bila spremna, ti bi se pokupila i otišla a ja sam znao da to nije rešenje. Da sam ti svaki dan trljao na nos sve loše što radiš, ne bih ti pomogao nego odmogao. Čekao sam pravi momenat, da ti Bog pripremi srce za jedno takvo suočavanje!“ Istina je da bih stvarno otišla. Postoji savršeno vreme za sve. Ne mislim da sad trebate ići okolo i seći ljudima uši, povređivati ih i iskoristiti ovo što sam pričala. Ako ste sigurni da vas Bog zove na tako nešto, ali sto posto sigurni, uradite to. U svakom slučaju morate biti poslušni Bogu. I da znate, kad je Dejv to uradio, tako kako je uradio, sve se promenilo. Volela sam Boga, ali sam takođe imala mnogo besa u sebi. Zbog svega što sam prošla kroz detinjstvo, obećala sam sebi:“Ni jedan mi muškarac neće reći šta ću ja da radim!“

To je bio momenat kad je rat počeo. Htela sam da budem poslušna Bogu, a drugi deo mene se toliko bunio, da sam ležala na podu kancelarije, plakala i vrištala. Tako sam htela da odem do Dejva i prebijem ga, počupam mu kosu i sve mu kažem šta mislim, ali gore od svega je bilo što sam znala da je Dejv sasvim u pravu.

Dobra vest je da po milosti Božijoj možemo sve, postala sam snažnija i uspela sam da uspostavim granice Božijom Rečju. Želela sam da ostanem unutar Božije Reči, ali mi je trebao neko ko će me suočiti. U slučaju da sad razmišljate o tome koga sve trebate suočiti, zapamtite, i vi to isto trebate, jer niko nije savršen.

Poštujte jedni druge, ponašajte se prema ljudima kako treba ( onako kako želite da se neko prema vama odnosi ), poštujete tuđa ograničenja i nemojte biti u vezi sa ljudima koji ne poštuju vas i vaše granice, i kad god se desi suprotno tome, morate da ih suočite. Moj otac je bio jako besna osoba, a mene je to najviše plašilo od svega, tako da, kad god sam trebala da se suočim s nekim bliskim ko će biti ljut i besan, nisam mogla da ih suočim. Ako vas neko iskorištava, zaustavite to. Vi koji iskorištavate druge ljude, trebate znati da je to nezrelo i pokvareno i da Bog mrzi na to.

Granice su Božiji način da nas zaštiti, to je zona bezbednosti za nas.

Prevela: Biljana Tasić Knežević