Postavljanje granica u odnosima – I

Da li izbegavaš konfrontaciju s ljudima zbog straha da ćeš biti povređena ili da ćeš ti njih povrediti? Možda si uplašena i od toga da će biti ljuti na tebe? Danas ćemo pričati o zdravim odnosima sa ljudima i granicama u tim odnosima.

Znači: svako od nasa ima sigurnu zonu, imamo granice i margine.

Psalm 91: 1, 2

Znate da ovaj psalm počinje obećanjima, da ne budemo uplašeni propadanja. Verujem da je tajno mesto sigurnosti granica. Bog nikad od nas ne traži ono što nije za naše dobro. Ne treba Bogu vaš novac, ali ako niste disciplinovani, kuburićete sa novcem. Ako stalno imate potrebu da kupite ovo, kupite ono, znači da niste u svojoj sigurnoj zoni i da trošite ono što u stvari nije vaše, a tražite još i krivite druge i Boga ako nemate onoliko koliko vi mislite da trebate imati. Nismo u zatvoru kako mi mislimo, imamo slobodnu volju, ali, ako izaberemo svojom slobodnom voljom da ostanemo u granicama Božije Reči, biće dobro, ako ne, onda ćemo se nervirati. Dovoljno dugo živim da sam sve ovo istestirala. Poštedećete sebe frustracija ako ovo poštujete.

Bog kaže da oprostimo neprijateljima, svima onima koji nas frustriraju, zadirkuju, ponižavaju i loše se ponašaju. Bog nam sve to kaže zbog toga što želi da nama bude dobro. Ne radimo to za naše neprijatelje, nego sebi činimo uslugu. Ako oprostimo, nema više emotivnog mučenja, nema više ljutnje. Ne provodite vreme ljuteći se na nekog kog baš briga za to, ko se i dalje dobro zabavlja. Ovde je sloboda. Mrzela sam svog oca zbog seksualnog zlostavljanja, ali kad sam počela da prebivam u Božijoj Reči i da je zaista živim, mržnja je otpala s mene, pomagala sam mu do kraja njegovog života, prihvatio je Hrisat i spasao se. Nemojte odlaziti u crkve a kasnije kod kuće ne sprovoditi u delo ono što tamo čujete. Bog je naša zona bezbednosti. Đavo može da dođe, ali mi ne može ništa. Može da me laže i muči, ali ne može da uradi ništa mom životu sve dok prebivam u Njegovoj Reči. Mnogo vremena provodimo govoreći o ljudima koji nas nerviraju, ali njima ništa ne kažemo. Konfrontacija je granica, i nekad je neophodna. Ta granica kaže: DALJE OD OVOG NE MOŽEŠ. Recimo, moja ćerka je odlučila da kod nje može da dođe kad ko hoće i kako hoće. Druga ćerka mi je rekla:“Nemoj mi dolaziti ako se ne najaviš.“ Moja prva reakcija je bila:“Ma da, pa ja sam ti majka“, nije ona bila gruba, nego je postavila granice. Različiti ljudi, imaju različite granice, i ne samo to, mi moramo da ih poštujemo, jer smo svi različiti. Ja sam dobra domaćica kad se potrudim i ne volim da mi ljudi dođu ako se ne najave, znači moja ćerka je kao ja, ali me je ljutilo kad mi je to rekla. Često imamo dvostruke standarde: jedni važe za nas same, a drugi za druge ljude, a ti drugi standardi su mnogo strožiji. Ljudi imaju prava na svoja ograničenja, i mi moramo paziti na to. Ako susedov pas kaki u vaše dvorište, nije on kriv, nego vi. Znači da nemate ogradu, a to je opet vaš problem što dopuštate da živite bez granica!

Granice i ograde. To nam treba! Nemojte se ljutiti na one koji ih prelaze, jer ih niste postavili. Ako ste ljuti zbog toga što vas neko iskorištava, nemojte biti, tako upadate u neopraštanje. Ta vam ljutnja menja stav, postajete kruti i povređujete sve oko sebe. Postajete suviše osetljivi na te ljude koji vas nerviraju. Menja vaš stav. Deo razloga zašto su ljudi depresivni, zašto imaju težinu, je odbijanje činjenice da prihvate stvarnost. Ja nikad nisam bila dete zapravo, morala sam biti odgovorna i radila sam od kako se sećam za sebe. Umesto da budem ljata, trebala sam ranije da prihvatim da Bog hoće da mi nadoknadi sve to.Možda nisi imala početak kakav si htela, ali ćeš zato kraj imati kakav treba da bude.

Možda nisi imala granice, ali ćeš ih napraviti. Nemojte kažnjavati decu ako se posle ne držite toga, i nemojte se ljutiti na njih ako nisu „poslušni“ a sami ste krivi zbog toga što vas ne shvataju ozbiljno.

Možda pokušavaš da pomogneš nekom da se menja, a oni to baš i ne žele. Ja često to radim, imam tendenciju da „spašavam“ ljude. Morala sam da naučim teške lekcije u živiotu. Ne znači da moramo uvek i svakom da pomažem. Ne pomažem drugima ako uništavam svoj život, jer mnogi ljudi ne rade svoj deo posla. Isus je pomagao onima koji su mu dolazili po pomoć. Ljudi nekad traže pomoć a u stvari je ne traže, samo žele da se žale i kukaju. Pomozite onima koji su determinisani da će se promeniti ili da zaista trebaju pomoć. Nemojte „popravljati“ ljude, poštujte razlike i nemojte trošiti vreme na one, kojima godinama pričate, a oni i dalje rade isto.

Član naše porodice je bila narkomanka. Htela je pomoć, pa smo 4 godine proveli pomažući: doktori, savetovanje, novac, rehabilitacija. Ona je već bila bolje, ali ja sam se osećala loše. Bila sam iscrpljena, pa sam odlučila da ću se malo povući jer više nisam mogla. Kako sam napravila taj korak, vratila se na isto. Mogla sm da kažem:“Eto toliko para, ulaganja i ništa.!“ Umesto toga, odučila sam da ću verovati Njemu. Dobila je šansu, pružili smo joj, čula je za Boga i to je to. I dalje sam stajala po strani. Svakom treba pružiti šansu, a taj se neko kroz tu šansu pokaže kakav je.

Bog vas nije pozvao da vas ljudi iskorištavaju. Ljubav nije iskorištavanje. Ljubav je od Duha Svetoga koji vas pouči šta da im damo a šta ne. Mi se nekad tako zbunimo, da više ne razmišljamo, pa nas ljudi muzu. Da, mi se žrtvujemo za ljude, ali, ako vam neko uništava život i u stvari ne želi pomoć, onda stanite i zapitajte se!

Ljudi nas nekad ucenjuju ako vide da smo suviše meki. Biblija kaže da ne smemo skinuti oči sa cilja koji nam je Bog postavio. Đavo će Njegovu reč pokušati da okrene protiv nas. Moja porodica je vrlo zaštitnički nastrojena prema meni, jer ja u tom momentu hoću nekog da spasem. I onda mi je najmlađi sin rekao:“Evo šta nećeš uraditi! Ako želiš da daš malo novca, daj, ali neću dopustiti da tu osobu vratiš u svoj život, i dopustiš joj da ti uništava život, kradući tvoju sreću i mir, jer ona u biti ne želi pomoć!“

Pomagati drugima ne znači da trebate sve da uradite za nekog. Taj neko, kome pomažete, mora pokazati interes za to što radite za njega. Ja sam odavno odlučila da neću više samo da dajem a neko samo da uzima. To nije od Boga. Ako pomažete nekom, radite to korak po korak. Pomozite malo, pa posmatrajte kako se taj neko ponaša. Ako ide po Božijem planu, uredu. Ako ne, ostavite se toga.

Ponekad toliko pomažemo ljudima da počnemo suviše da očekujemo od njih. Bog kaže da moramo paziti kako započinjemo veze s drugima. Bolje da naučimo ljude da budu odgovorni, a ne da sve radimo za njih. Ako to radite, bolje da se povučete i zapitate se da li Bog stvarno želi da radite tako nešto ili pravite grešku?

Luka 10: 30 - 35

Ovaj mladić je pitao Isusa kako da dobije večni život, pa je nakon odgovora pokuša da uđe u raspravu sa Isusom, pa onda Isus počinje da mu daje primere. Šta vidimo u ovom? Ovaj mladić „navodno“ želi odgovor od Isusa, a istina je da samo želi da se raspravlja.

Ovde je čovek ( Samarićanin ) uradio šta je mogao za nekog, ali, nije pokušao da ode tako daleko, da zapostavi svoj život i svoje obaveze. On je pomogao ovom čoveku, ali je rekao:“Moram da idem, moram da radim!“ Nije mogao da ostane. Svako od nas ima obaveze. Svaki put kad sretnemo nekog ko ima problem mi imamo nešto da ima ponudimo, ali mi ili hoćemo da uradimo sve ili ništa. Uvek postoji još neko, ko tom nekom može da ponudi još. Ne samo mi. Vi uradite jedan deo, a onda, ako je to potrebno, prepustite nekom drugom da nastavi to što ste vi započeli.

Granice su Božiji način da nas sačuva. Granice u životu su sigurna zona za nas.

Prevela: Biljana Tasić Knežević