Živeti na ivici

Da li znate da granice donose slobodu u životu i da vam pomažu da imate kvalitetniji život? Postoji mesto na kom možemo živeti sigurno, kao što postoji i mesto koje nije sigurno za život. Danas govorimo o granicama koje su sigurne i koje donose dobro našem životu. To se zove „Zona bezbednosti“, a ta zona pretstavlja Božiju Reč, koja postaje granica u našem životu, koja opet prestavlja sigurnost. Mnogo ljudi se iznervira kad im susedov pas dođe u dvorište i pokaki se tamo, ali, ako imate dobru ogradu, pas ne može doći. No, nemojte se ljutiti na psa, jer vaša je ograda loša. Tako se ljutimo i na ljude koji nas povrede, ali, istina je da nas ljudi često povrede zbog toga što ne postavljamo granicu, ne kažemo:“Neću ti dopustiti da se tako ponašaš prema meni!“ Ne postavimo granicu i ne znamo da kažemo ne. Ne uradimo to na vreme, često čekamo previše, čekamo da sakupimo njehove greške i tolerišemo sve to. Molimo se, pravimo se jako duhovni, a istina je da nas sve to užasno povređuje i iscrpljuje. Trebaju nam ograde na mnogim područjima našeg života. Samokontrola i disciplina, te postavljanje granica u životu, su jedne od skoro najbitnijih stvari. Život na ivici. To postaje popularn način života, ali istina je da Bog ne želi da živimo tako, jer ako tako živimo, nemamo granica u životu, ako pak živimo s granicama, imamo mnogo manje greha i stresa.

Da li često kažeš:“Ja ovo više ne mogu podneti. Ne mogu doveka ovako. Ako još godinu dana budem živela ovako, crći ću, ili, ovo je previše!“ Ako ovo izgovaraš i misliš sve što kažeš, onda postoji problem. Mnogi žive život za koji znaju da ne mogu podnositi. Znam mnogo ljudi u službi koji često kažu gore navedene stvari, a ono što zaista kažemo, kad to izgovaramo je da znamo svoje granice a da smo ih davno prešli. I često ignorišemo upozorenja koja dobijamo od ljudi oko nas ili od našeg tela. Recimo ljudi vam govore često:“Šta je sa tobom? Uvek kasniš, ne izgledaš mi srećno!“ I? Da li mi poslušamo ova upozorenja? Ne. Mi se naljutimo jer se mešaju u „naš život“. Nemojte čekati srčani udar ili nervni slom, da bi ste promenili svoje živote. Možete živeti miran i život pun snage. Isus ne želi da budemo stresirani i frustrirani grickajući nokte do živaca.

Uspostavljanje granica nas čuva od stresa.

Brojevi 11: 10 - 14

Bog je Mojsiju dao zadatak da vodi mnogo ljudi kroz pustinju. Svi znamo da su put od 11 dana prolazili 40 godina. Oni su već bili depresivni i nezadovljni, imali su neprijatelje, bili su gladni, a Mojsije je već bio jako umoran.

14. stih je bitan. Iznela sam ove stihove, jer je danas vrlo ne moderno reći:“Ja ovo više ne mogu!“ Mi, i kad se osećamo ovako, nastavljamo dalje, jer gledamo druge ljude koji su u stanju da rade mnogo više od nas, gledamo žene koje imaju petoro dece, rade osam sati dnevno, idu na sport, dobro kuvaju itd... Nismo svi isti. Vi, sami za sebe, morate naći svoju zonu komforta i uživati u tome. Vi ne morate biti kao drugi, vi trebate biti ono što jeste i ne TREBATE SE izvinjavati zbog onog što vi jeste. Uredu je da kažete:“E ovo je moja granica i više ne mogu!“ Sve mogu u Hristu, ono što mi On daje, da radim. Ljudi često izvrću ove stihove, jer kažu da možemo sve! Da, sve, ali ono što nam On daje, ne ono što mi ili neko drugi zacrta: da imamo tri posla, nikad se ne odmaramo, ne jedemo kako treba itd... a onda citiramo ove stihove. Kad god upotrebimo Božije stihove bez balansa, nastaje problem.

Naravno, ne treba ni lako odustajati, ali morate poznavati granice u svom životu. Božija moć da nas osposobi da uradimo ono što On želi da uradimo, tako da i dalje imamo radost, ne da stalno izgledamo kao prljava krpa. Ima dana kad je loše i nastavljamo dalje, ali ti dani ne traju godinama i godinama. To ubija ljude.

Izlazak 18

Da li poznajete nekog koga volite i poštujete, ko vam govori da morate povesti računa o sebi? Da vam treba više sna, bolja hrana, više odmora? Onda poslušajte! Bog nam govori kroz ljude, a to i ne moraju uvek biti hrišćani, Bog je govorio i kroz magarca. Bog se obratio Mojsiju kroz njegovog tasta. Mojsije bio odgovoran čovek. Ja sam discipinovana osoba i kad se prihvatim nečeg, guraću dok vidim da ide. No nije uvek bilo lako, jer sam se loše nosila sa kritikama i negativnostima od strane ljude. Trebala sam da naučim da je Bog uvek bio tu. 32 godine služim, ali prvih 20 godina sam se fizički osećala užasno, obilazila doktore, pila vitamine, zdravo se hranila, doktori su mi često govorili to je stres. Jedan doktor mi je nakon pet minuta razgovora rekao:“U al’ si ti napeta!“, a ja sam viknula na njega:“Ma ne, nisam pod stresom!“ A jesam, bila sam pod stresom i bila sam tako nesigurna, jer je moj mozak radio šta je hteo, a Bog nije hteo da bude tako. On hoće da znaš ko si i šta radiš za Njega po Njegovoj milosti, tako da možeš da uživaš. Doktori su uporno govorili da je to stres, a ja sam negirala da je to stres. Nisam shvatala šta je stres. Mislila sam da nisam pod stresom zbog toga što volim to što radim, no, nakon 20 godina misli da su doktori budale, gurala sam do te mere da sam se razbolela. 13 konferencija godišnje uradim u USA i 3 van USA. Između konferencija, propovedam po crkvama. I kad pomislim: da nije bilo Božije milosti, sad bih bila mrtva. Mi ne možemo stalno da kršimo pravila koja je On postavio, a da ne bude posledica. To što je neko propovednik ili učitelj, ne znači da može živeti preko svojih limita koje je Bog postavio. Mi smo često bez balansa. Gde god otputujem, vidim da ljudi žive mnogo sporije, mnogo se više zabavljaju, nisu svima i non stop dostupni, vikendom isključuju mobilne itd... Šta mi radimo sebi? Ako vas, u današnje vreme, ne nađu odmah, nakon pet minuta dižu frku. Svet se neće promeniti, đavo se neće promeniti, možda čak ni ljudi oko vas, tako da imate samo jedan izbor: da promenite sebe, da se vi promenite. I da znate, kad se promenite, većina to neće voleti, ali, kad budete stali pred Boga, odgovarate samo za sebe a ne za druge. Nemojte mnogo da mislite o tome šta će drugi reći i misliti o vama. Uvek će biti onih koji vas neće voleti, a kad se neko razboli, novci koje je godinama zgrtao ne mogu mu mnogo pomoći, niti će ti, koji vas nisu voleli doći da vam pomognu, eventualno da vas žale iz daleka. Ne možete imati dobar odnos s prijateljem ako ne ulažete svoje vreme u te ljude. Sve naše veze, manje više, se neguju na marginama našeg vremena. Vidimo se ako imam vremena, vidimo se kad nisam zauzeta sa sobom, vidimo se kad ne radim. Koliko često ručavate s dragim ljudima? Jedite sa svojima, s prijateljima, trudite se oko onih koje volite, iznenadite ih sitnicima, one nisu skupe. Nemojte samo trčati i trčati i trčati, a kad  smo s ljudima koji su nam dragi, počnemo da zvocamo: ovaj ručak nije dovoljno dobar, nemam lepe tanjire, nema čaša itd... Pre nekoliko godina sam odlučila da ću uživati svoj život, tako sam to jako osetila, da je naša služba promenila ime u „Uživajte u svakodnevnom životu“. Odlučila sam da ne dopuštam đavolu da me potkrada više. Ni sekunde.

Božija Reč je granica u našem životu, i ako je poštujemo, onda ćemo imati blagosloven život. Moj život je bio užasan pre ovog saznanja. Kad sam naučila da poštujem ove granice koje sam dobila od Njega, moj se život promenio. Naučila sam da živim u zoni bezbednosti. Isus je umro da bi smo imali blagoslovene živote. Granica je sloboda, a mi moramo naučiti da ostanemo u njoj.

Prevela: Biljana Tasić Knežević