Ne moraš se osećati samouvereno, da bi bila samouverena

Nije mudro živeti po onome što osećaš i što ti misliš. Mi smo pobednici i onda kad se ne osećamo tako. Razlika je velika između onoga šta si ti u Hristu, i šta osećaš, ono što Biblija kaže da si ti, i ono što đavo pokušava da ti imputira. Ako nešto osećaš tog momenta, ne znači da je to i tačno. Koliko vas zna, da, ako nešto VI mislite, ne znači da je tako? Ako to znamo, zašto i dalje živimo po onome što osećamo i mislimo? Mi moramo zasigurno znati nešto da bi smo verovali u to. Znate šta nas drži podalje od Božije volje? Ono što osećamo. Ljudi stalno govore o tome šta osećaju. Ljudi imaju dušu, duh i telo. Postoji um i telo. Duh pokušava da vam kaže nešto, a telo se protivi i govori vam sasvim suprotno. Mi moramo naučiti da razdelimo  telo i duh, ako to ne naučimo, nikad nećemo hodati u pobedi.

To što ja nešto „osećam“ ne mora da znači da sam u pravu. Moramo naučiti da imamo dublji odnos sa Bogom. Jeste li sigurni da to želite? E onda ću vam reći šta to znači. Ako to stvarno želite onda morate biti posvećeni činjenici da više nećete živeti po onome što osećate i mislite. Nećete zaustaviti đavola da vam svašta imputira, ali je dobra vest da ne morate da meditirate nad tim! Ne postoji momenat kad se nećete osećati čudno ili da hoćete da odustanete, osećanja, osećanja: život nije fer, Bog vas ne sluša, molitve neodgovorene, Bog nije sa vama... osećam!

Živite dublje. Ne morate se osećati samouvereno da bi ste bili samouvereni. Recite: ja sam samouverene, imam samopouzdanje. Ako ovo ponovite 100 puta dnevno, umesto izgovaranja negativnosti, bićete pobednici: ja nisam dobra, moj muž ne zarađuje dovoljno, dete mi je užasno, posao je fuj. Postoje činjenice u našim životima: možda vas je muž ostavio zbog druge žene, ali istina je da Bog ima dobar plan za vaš život. Istina je da ne morate vi biti odgovorni za sve. Istina je da možete prevazići te teške situacije učeći iz njih.. Đavo će vam uvek reći da ste luzerka, da ništa ne vredite, ali zato morate znati razliku između istine i laži.

Gledajte ljude u oči kad pričate s njima, ne sa strane, gore ili dole! Stojte pravo, nemojte hodati pogrbljeni. Vi ste pobednici, ne luzeri neki. Kad odete u Englesku i vidite kraljicu, videćete kako ona hoda: uspravno i uzdignute glave, ne ide pogrbljena. Kad pomislim kako Kraljevsko sveštenstvo hoda i ponaša se, sigurno nije onako kako se mi često ponašamo, a vi ste Kraljevsko sveštensvo, pa vi gledajte kako se ponašate! Morate znati ko ste u Hristu! Morate se tako ponašati. Ne, ne mislim da sam bolja od drugih, ali morate znati ko ste! Ko ste u Hristu!

Vi niste vaše emocije. Vaše emocije se mogu opisati na hiljadu načinu a sve oko jedne iste stvari. Pričajte glasno i jasno, držite se samouvereno i tako razmišljajte.

Želim da znate: ja se ne osećam uvek pomazanom za ove propovedi. Povremeno se osećam da propovedam u prazno, ali vi to nikad ne znate. Nikad ne bi ste to ni pomislili, jer sam davno, davno odlučila da ne mogu bazirati svoj život na onome što ja mislim, osećam ili ne, jer ću tako poludeti. Đavo misli da me tako može kontrolisati, zato sam izabrala drugi put. Imala sam svakakva isustva. Nekad sam propovedala po crkvama, izađem na propovedaonicu, a ljudi ustanu i odu zato što sam ja tamo. Jednom je jedna žena, nakon uvodne moje reči, pokupila svoje stvari i otišla. Nakon toga, đavo me je tokom cele propovedi maltretirao. Bila sam tako loše zbog toga!Jednom mi Bog rekao:“Ili ćeš imati poverenja u mene, ili nigde nećemo stići!“ Zato sam morala da radim na samopouzdanju! A mi smo žene: jedno jutro se probudimo, jedan hormon se probudio, jedan je ostao da spava! I šta onda? Onda se osećamo tako kako se osećamo – žene! Nekad se osećate tako da ne želite ništa da osećate!

Cela ta propoved mi je bila posvećena ( u mislima ) toj ženi koja se pokupila i otišla! Jedva sam čekala da završim, stalno sam gledala na sat. Kasnije tog popodneva mi je rečeno da jedna žena hoće nešto da mi kaže ( upravo ta žena koja je izašla sa propovedi ):“Ta žena je morala da ode na posao, a vozila je dva sata da bi te čula samo pet minuta. Rekla je, da si joj veliki blagoslov i da te mnogo voli!“ I sad zamislite kroz kakvu sam torturu prošla dok nisam ovo čula, ali mi ni jednog momenta nije palo na pamet da je možda nešto pozitivno u pitanju.

Danas više nije tako. Ne radim onako kako osećam, nego onako kako znam da treba. Ima dana kad propovedam celim srcem, a nekad jedva čekam da siđem odavde jer se tako osećam. Ali odluka, donela sam odluku da ću živeti dublje! Moje emocije mogu da rade šta im je volja, ali ja nisam moje emocije. Jedan su dan ovakve, jedan onakve, gde bi mi bio kraj da stalno nešto osećam.

Osećam da mi treba više para, osećam da trebam u šoping, osećam da trebam pojesti kilu sladoleda. Svako ko ne radi onako kako uvek oseća, ima pobedu!

Svako malo ponavljam ovo što ću reći, i često to govorim:“Jedini način da imaš pobedu je da naučiš, da radiš prave stvaru u momentu kad se ne osećaš tako, kad sve izgleda pogrešno i kad ti se čini da treba odustati!“ Voli ljude kad bi ih najradije zadavila, zadržite ljude kad mislite da treba da ih šutnete. Emocije su konstantno protiv nas! Mi nikad ne znamo kad će telo da se povampiri protiv nas, nikad ne znamo! Zato naučite da živite po onome što znate, a ne šta osećate! Mogu ovog momenta da osećam da je ovo najgluplja poruka na svetu, i onda zaćutim i pogledam u svoje srce i kažem: znam da si samnom, znam da govorim ono što si mi ti rekao da kažem, želim da pomognem ljudima. Dobro, obnovila sam znanje, ne radim ono što osećam.

Uvek se ispitam šta znam,a ne šta osećam jer ja osećam svašta.

Đavo mi kaže: deca će ti propasti! Ja kažem: Bože  ti si pouzdan i odan, ti mi pomažeš oko moje dece i ja ih blagosiljam! Ti ih Bože vodi, ja ti verujem!!!!

To je to. Ako možete naučiti da živite prateći svoje srce a ne glavu, znaćete šta znači ne pratiti većinu, nego svoj poziv. Imali biste mnogo uzbudljivije živote. Što si to uradili? Pa to su očekivali. Što si to obukla? Pa to je sad moderno! Da, ali ovi ljudi nemau pojma ko su. Oni kažu da ne mogu, oni kažu da moram, oni kažu da je moderno, da je to ovo, da je to ono... oni, oni, oni... A oni su često samo maskirani đavo. Morate izaći iz broda ako hoćete da hodate po vodi!

Nemojte me shvatiti pogrešno: pre ili kasnije ćete morati izaći iz broda. Naravno, kad je teško, Bog će ući s vama u brod, maziti i vas paziti. Znate, smešno je ono što bebe rade, ali nije smešno kad ljudi od 40 godina rade ono što bebe rade. Da, slatko je kad su bebe od nekoliko meseci, ali kasnije već nije. Tako je i sa hrišćanskim bebama. U početku je smešno sve što rade, ali onda Bog kaže:“E sad je vreme da odrastete!“ vreme je da prestanete da pričate gluposti, i počnete da živite onako kako Bog kaže. Imamo različite ličnost, ali nam je isti Duh dat, on nije stidljiv, pasivan, negativan. S ovim Duhom ste Božije dete i možete uraditi šta god se od vas traži. Bog ovih dana mnoge zove da izađu iz brodića, da promene svoje živote. Nemojte se plašiti promena, ako ste puni Njegovog samopouzdanja nećete se plašiti promena.

Mi često služimo ljudima koji su tu 50 godina, jer smo tako navikli, a dopuštamo da mnogo mladih ljudi propadne, jer nismo u stanju da se menjamo. Religiozni ljudi stalno kritikuju: ova Džojs puno priča, nosi farmerice i nosi neke lude minđuše! Davno sam rekla da neću nositi farmerice pa sam se predomislila. Šta me briga šta će ko reći!? Pa uvek će neko nešto kritikovati. Briga me. Znam šta je u mom srcu.

Jednostavno, mislim, da je vreme da sazrimo duhovno, što znači da više nećemo živeti po onome što osećamo. Emocije neće otići, ali možemo reći ne emocijama.

Prevela: Biljana Tasić Knežević