Dinamika straha

Strah može toliko da se ustali u čoveku, da postane dominantniji od vere. Ima raznih strahova, ali jedan od jačih je da ne ugađamo Bogu. Mnogo ljudi živi sa tim strahom, da ne radimo dovoljno za Njega: nisam se dovoljno dugo molila, molila sam se ali nisam rekla neki stih, molila sam se ali nisam osetila Njegovo prisustvo, bojim se da nisam pomazana, čitala sam Bibliju ali se bojim da nisam pročitala pravi deo, čitala sam Bibliju ali ništa nisam razumela, sad se od straha ne sećam ni šta sam pročitala. Bojim se, bojim se da se Bog razočarao samnom.

Hajde da pogledamo pozitivne stvari: bar sam ustala da se molim, probudila sam se i nisam bila ljuta, ako sam nešto sada zaboravila, Ti ćeš me kasnije potsetiti. Mi smo tako legalistični, i puni nekih pravila, a Biblija nas uči da zakon isisiava život iz nas a da nas Duh oživljava. Koliko bi smo radosti imali da smo bar malo sličniji deci!? Moramo postati kao mala deca, da se ne ljutimo sto godina, da brzo zaboravimo loše stvari, a osim toga, deca u svemu uživaju. Prestanite da budete paralizovani zbog svega. Parališemo se jer non stop nešto analiziramo: šta smo molili, šta su drugi uradili. Uglavnom, razmišljamo o tome šta smo loše uradili, a na koncu shvatimo da stalno grešimo i tako se taj strah oslobađa takvim razmišljanjem. Uvek je nešto pogrešno s nama, ali Bog je to znao čim nas je pozvao, mi smo ljudi. Ne sedi On gore na tronu i govori:“O nisam imao pojma da će Džojs tamo da putuje. Ne znam šta ću s njom, stalno grešni!“

Bog vas voli i On ima za vas mnogo više nego što vi imate za sebe.

Matej 3: 16, 17

Duh Sveti dolazi na Isusa, a iz neba se čuje glas:“Ovo je moje dete, s kojim sam zadovoljan!“

Matej 17: 5

Ako je Isus ovo morao da čuje dva puta..... nije čuo glas sa neba:“Nisi danas dobra. Nisi se dovoljno molio, šutnula si psa, nisi bila dovoljno sa decom, s mužem si bila nikakva!“ Ma dajte. Juče je bilo juče i danas je već juče.

Uradi nešto što te čini srećnom. Nemojte stalno živeti pod prokletstvom i osudom sebe same. Neće vam Bog dati nešto pa onda čekati da budete još mizerniji jer niste uživali u tome. Umesto da živite u strahu, zašto ne bi ste uživali u životu s Bogom. Recite:“Ja sam Božije dete i On je zadovoljan samnom!“ To ponavljate, ne negativne stvari!

Neki od vas misle sada:“Da, fino je to reći, ali ti ne znaš mene!“ Mislimo da je Isusu bilo lako da primi takve reči, jer nikad nije zgrešio. Mislim, da mu je Otac govorio te stvari da bi ga ohrabrio. Isus je bio na zemlji, u telu. Ne možete doživeti blagoslov dok inventar negativnosti nosite sa sobom svaki dan i prevrćete po njemu. To je sebično, jer nas drži u idolopoklonostvu prema sebi: ja, ja, ja, ja. Mi budemo u centru pažnje, umesto Boga. Moramo priznati da nešto nije uredu sa nama, i idemo dalje. Ne možemo svaki dan kriviti sebe zbog toga. Trebamo se moliti i truditi se da budemo bolji, i verujemo da će Bog uraditi tu promenu u našem životu. Mi uradimo svoj deo, Bog uradi svoje deo. Što mu više služiš, više te menja. Što više pomažeš drugima, Bog te menja. Ne možeš pomoći sebi ako se koncentrišeš samo na ono loše što radiš. Treba biti odgovoran. Shvatite da ste na nekom polju pogrešili, ok, onda se pokajete, ispričate se sa Bogom i nastavite dalje. Ne nosite taj teret svuda gde god idete, svaki dan. To je budalasto. Ja vam sad mogu dati listu od deset stvari koje nisu uredu samnom. Ipak, uprkos tome, ja mogu da tvrdim da sam Božije dete i da me Bog voli, bez obzira na moju ljudsku prirodu. Bog zna vaše srce, zna moje srce. Možda se nisi najbolje ponašala u saobraćaju, ali si bar stigla kući. I ako nisi danas, sutra ćeš. Ne mislim da se uvek tako ponašate i mislite kako je to super, jer vi možete bolje, ali, stvarno je glupo živeti pod osudom.

Ljudi su tako puno straha. Niko ne razume ljubav. Čak i onda kad ne uspete da prođete dan super, Isus vas i dalje voli, Isus nije došao zbog zdravih, nego onih kojima je pomoć potrebna. Samo, treba biti ponizan i prihvatiti Božiju pomoć. Stanite pred ogledalo i recite:“Ja sam Božija ćerka i on je zadovoljan samnom!“ Prvih nekoliko puta ćete se osetiti kao potpuni moron. Đavo će doći da vam kaže:“Joj bre, pa šta ti misliš? Koja si ti veličina?“ To je naravno greška, kad dozvolimo sebi da upadnemo u tu zamku. U nečemu smo dobri, u nečemu smo loši. Bog nam nikad ne zvoca:“ Zaspala si čitajući Bibliju, nisi se ni molila posle!“
Kakav je pristup vašem životu: da li uživate ili živite toliko oprezno da ni u čemu ne uživate i plašite se da uradite bilo šta ( ili kažete )? Bojimo se da nam molitve nisu adekvatne, da se nismo dosta dugo molili, da smo danas razočarali Boga, da tražimo previše, da tražimo pogrešne stvari.

Jakov 5: 16 - 18

Ljudi se takođe plaše da priznaju grešku, da nisu rekli istinu, da nisu srećni, da su zavidni i slično. Ono što krijemo u mraku je ono što ima snagu nad našim životima. Kad iznesete to nešto na svetlo, više ne može da ima snagu u našem životu. Pustite da te loše stvari izađu iz vas.

Jednom sam bila mučena ljubomorom na drugu osobu, izjedalo me je, iako nisam htela da bude tako. Kad god je bila blagoslovena, ja sam se izjedala. Kad sam bila u njenoj blizini, stručno sam je ignorisala i gledala da je „nagazim“. Da budem iskrena, nisam znala kako ona može da bude tako blagoslovena a ja sam duhovnija od nje? Dajem desetak, molim se svako jutro, dobra sam, fina sam, a ona daje desetak od sitnica, ništa posebno. Zato što sam je sudila, postala sam ljubomorna na nju. Često smo ljubomorni jer mislimo da smo mi bolji od drugih: mi zaslužujemo, a oni ne. Ja sam hrišćanka dvadeset godina a ona šest meseci. Recite Bogu:“Verujem ti. Ti znaš kad je pravo vreme, ako nije sada, doći će!“ Nikad nećete dobiti ono što vam treba ili želite, dok god ste ljubomorni na druge. To je emocija koja provocira pogrešne misli, i nekad bude toliko jaka da je to zastrašujuće. Kad mi se to dešava, ja odem i ispovedim se mužu. A meni je to bilo teško, jer sam htela da budem super duhovna pred svojim mužem, a ne da mu priznam da sam ljubomorna!

Otišla sam Dejvu i rekla mu da nešto imam da mu ispovedim. Uradila sam to. Ne možete biti uplašeni od toga šta će drugi misliti o vama? Pa svi kuburimo sa sličnim stvarima. Bilo bi nam lakše kad bi smo dopustili sebi da budemo ono što jesmo, umesto da fasciniramo jedni druge. Ljudi ne vole kad ste iskreni kad im kažete nešto. Naravno, treba paziti kad i kako, ali nekad treba reći. Smešno je kad neko traži vaše mišljenje, a posle se naljutia! Naši odnosi trebaju biti iskreni, tako će se razvijati.

Tražila sam od Dejva da se moli za mene, rekla sam mu ime žene. Nije mi sudio, nije rekao štaaaaaaa? Pa pre neku nedelju si propovedala o tome!? Jesam, ali očigledno nisam sebi propovedala. Molio se za mene i ja sam doživela oslobođenje.

Ispovedajte se jedni drugima, tako ćete biti isceljeni! Svi Božiji izabranici su ljudska bića. Vi ste ljudsko biće, prestanite da pokušavate da budete super duhovna, super sestra! Mi možemo živeti super duhovni život ali samo sa Bogom u Njegovoj snazi. On će nam pomoći sa tim, ali mi prvo moramo priznati svoju ljudsku prirodu!

Nismo ništa drugačiji od Ilije, a znate ko je bio Ilija?!

Bitno je da imate iskren odnos sa Bogom. I kad nije sasvim zadovoljan s onim što radimo, On nas ipak voli, daje nam nove šanse da budemo bolji i prođemo „ispit“!