Snaga vaših reči – III

Za mene je ovo više nego poruka. Ovo je vitalna poruka za sve nas, govor ljubavi, način na koji mi, kao hrišćani živimo, posvećen život. Ako možete da kontrolišete svoja usta, odgovor na molitvu će biti efektivniji.

O ovome se govori i u Starom i u Novom Zavetu. Pod hodom u ljubavi se misli na hrišćanski život u globalu: i to kako i koliko pomažemo onima kojima je pomoć potrebna, i na to kako i šta izgovaramo. Ljubav menja živote, Isus je rekao da je to najbitnija stavka. Sve uključuje ljubav. Kad kažemo da volimo Boga, onda pazimo šta govorimo o sebi i drugima, ne kukamo, nismo sitničavi i negativni, i naravno, vodimo računa kako razgovaramo s drugima.

U Mateju 12 kaže da dobro drvo donosi dobre plodove, a ovo ima veze s ustima. Ono što vam je u srcu, izaćiće na vaša usa. Ono što mislite, to ste. Reči su pune snage, mogu da govore smrt ili život, blagoslov ili proklestvo, ljudi gube posao ili imaju manjak samopouzdanja zbog reči koje im se upute. Za sve to nam je potrebna Božija pomoć.

Matej 12: 34, 36

Ne možete da povredite nekog i kažete mu: izvini zezao sam se. Često pričamo u prazno, izgovaramo gluposti koje nikome ne donose dobro, naročito kad smo u kušnji: ovo me ubija, muka mi je od ovog vremena, umorna i bolesna sam od svega i onda se pitamo što smo umorni i bolesni. Nadam se da shvatate o čemu govorim.

Šest stvari koje ne smete raditi svojim ustima:

1.     Ne smete kukati, žaliti se, mrmljati, zvocati, kritikovati. Kad se žalimo gubimo blagoslov. Uvek se setite Izraelaca koji su se stalno žalili i kukali, a shvatili su da su u grehu onda kad je mnogo ljudi umrlo od zmija. U Novom Zavetu nas opominju da ne radimo isto što i Izraelci. Najlakše je žaliti se na nešto. To bi bilo veliko čudo kad bi smo svi prestali da se žalimo. Kroz kuknjavu otvaramo vrata neprijatelju, a Gospod nam je dao usta da ga slavimo.

2.     Ogovaranje, kritikovanje ( Rimljanima 14: 1 - 13 ). Znamo da je greh ogovarati, ali ipak to radimo. Bićete blagosloveni ako prestanete da idete unaokolo i svima pričate sve ( ogovaranje se razlikuje od toga da sa nekim bliskim, s kim to uvek radite , podelite ). No, uvek pazite, proverite sa svojim srcem. Nekad tražimo molitvu kao izgovor da prenosimo tračeve. Bitno je da shvatimo da je razlika između osude greha i osude srca čoveka. Ljudi imaju taj osuđivački stav. Odmah otpišu tog grešnika i taj je završio hrišćanski život u njihovim očima. Mnogo osude dolazi iz običnog mišljenja, koje nije bazirano na Božijoj reči. Treba ukazati na greh, ali ne kopati mu oko zbog toga. Nekada je bila velika stvar ko šta jede. Tako su se u beskonačno svađali ko šta sme da jede i ko šta ne sme i čija je vera jaka, čija nije. Danas imamo mnogo ozbiljnije rasprave o tome ko je i koliko duhovan. Na koncu, svaki je greh između Boga i tog čoveka, nekad se prosto ne treba mešati. Kad ne volimo ono što drugi rade, to nema veze sa nama i nije naša stvar. To je između Boga i te osobe, nemojte vi izigravati duha svetog pomoćnika! Gledajte svoja posla. Uvek moram da pazim šta učim ljude, da ne učim ono što mislim da treba, nego ono na šta me On poziva. Ja sam volela stalno da opominjem Dejva i da ga „podučavam“ a Bog mi je rekao: ne slatka, to nije tvoj posao. Moj ego je bio tako povređen. I znate šta? Nemojte iskoristiti svaku moguću priliku da nekog na nešto opomente ili ga nečemu „naučite“. Nekad treba ćutati, treba osetiti momenat. Ozbiljna sam, molite se, ako imate dar učiteljstva, kad treba da podučavate, a kad ćete nekom uništiti dan svojim „učenjem“. Ja nisam uvek učitelj. Učitelj sam kad sam ovde gde me je Bog pozvao, kad nisam ovde, ja sam supruga Dejva Mejera, mama i baka. Svako od nas će, sam za sebe, dati račun Bogu.

3.     Nemojte davati svoje mišljenje ako vas neko ne pita za isto. Naučite da ne dajete svoje mišljenje kad ga ljudi ne žele. Nemojte da pomažete na taj način, ako neko to ne želi. Znam ženu koja je izluđivala decu, jer ih je smarala. Nije mogla da prestane da im govori šta da rade, a njima to nije bilo potrebno i stalno je ponavljala: samo želim da pomognem. Ljudi žele slobodu, da sami mogu doneti odluku. Ne mislim da treba otići u ekstrem pa gledati brata kako tone u greh, dok vi skrštenih ruku gledate. Često, kad neko ne radi nešto kako bi mi to uradili, imamo potrebu da ih ispravljamo. Nekad i kad pitate ljude za mišljenje, samo želite da se oni slažu sa vama, a kad se to ne desi, onda vam nije dobro. Dajte svoje mišljenje onda kad ste sigurni da je njima to potrebno. Da vam kažem, ovo je simptom ponosa, kad stalno dajete svoje mišljenje. I Solunjanima 4: 9, 11. Biblija nas uči šta nas sve vodi u svađu. Često, svađe počinju nečijim mišljenjem. Znate kad vam neko kaže svoje „bitno“ mišljenje, to vas uvredi i onda počne svađa. Bog ceni osobu koja ima duh koji nije zadovoljen sa osrednošću. Pavle ovde govori o tome da se u ljubavi treba napredovati. To je svima rekao: dobri ste, ali želim da napredujete u ljubavi i veri. Uvek možemo biti bolji. Pitajte Boga da li je to što radite zaista od Boga? Možemo izbeći mnoge svađe i nepotrebne situacije ako pazimo na to. Ne možemo se isključiti sasvim i ni sa kim ne komunicirati i ni o čemu ne reći svoje mišljenje, ali, pazite na koga i šta se to odnosi. Najčešće se to odnosi na to kako je neko obučen, kako izgleda, koliko i kako je debeo ili kakve su nekom noge, uši, oči. Ja sam bila osoba sa takvim stavom, svima sam rekla sve što mislim, umesto da gledam svoja posla. Danas je drugačije. Imam mir i gledam svoja posla. I znate šta još? Kad vam neko stalno daje svoje mišljenje, a vi ga ne želite, vremenom vas više neće ni slušati. Ljudi će nas više poštovati ako ne zvocamo stalno.

Gledaje svoja posla, Biblija kaže.

I Petrova 3: 10

Ja želim da uživam svoj život, a mislim da to i vi želite. Reči koje govorim utiču na nivo moje radosti, a i na nivo radosti drugih. Donesite radost i blagoslov u životima ljudi, ne osudu, kritiku, krivicu.