Snaga vaših reči – I
Reči su kontejneri blagoslova, ako pazite šta govorite. Ako ne pazite, možete izazvati mnoge nevolje u svom životu, kao i u životima drugih. Na glavi imamo 7 rupica: dva oka, dva nosa, dve nosnice i jedna usta. Zar ne mislite da nam Bog daje poruku ovim? Zamislite da imamo dvoje usta? Možda treba više slušati a manje pričati. Većina problema je povezana sa ustima i rečima. Usta utiču na međuljudske odnose, isceljuju ili povređuju, zato moramo paziti šta pričamo inače ćemo stvarati probleme. Bog nam daje velika obećanja u vezi molitve. Kaže: šta god zatražite u moje Ime. Svi tražimo odgovore na molitvu, i treba, ali pre svega treba poraditi na sebi. Mnogo je bitno šta kažeš posle molitve, jer se obično trudimo da molitva bude blaga i fina, ali, ako ostatak vremena provedemo kukajući, kritikujući, ogovarajući, to bukvalno spere snage molitve. Jakov 3: 10 Ako želite da imate efektivne molitve, onda pazite šta pričate. Recimo: molite se za svoju decu i blagosiljate ih, a onda, sutradan odete na ručak s drugaricom pa pričate kako ste zabrinuti za svoju decu, kako vam je teško, kako su deca već sad loša itd... Svaka reč koju izgovorite utiče na vas, ljude oko vas, budućnost. Utiče na neprijatelja: ili mu otvara ili zatvara vrata. Moramo shvatiti opasnost reči koje izgovaramo. Svaka reč ima snagu. Veliku snagu. Naša ljudska priroda je takva, da od svega očekujemo korist. Nemoguće je naterati nekog da uradi nešto ako nema koristi iz toga. Recimo opraštanje. Godinama sam izlazila iz neopraštanja. Znala da to moram da uradim iz poslušnosti prema Bogu. Nakon svega što sam prošla na ovu temu, uvek kažem ljudima ovako:“Učinite sebi uslugu – oprostite!“ Kad Bog kaže da oprostimo neprijateljima, ne kaže da to uradite zbog njih, nego zbog vas. Opraštanje vama donosi dobro, ne vašim neprijateljima. Sve što nam Bog kaže da uradimo je zbog toga da bi nam život bio bolji. Sve što vam danas kažem da ne radite, je zbog toga što Biblija piše o tome a sa ciljem da nama bude bolje. Prva stvar koju ne trebamo raditi svojim ustima je da: zvocamo, nalazimo krivicu u drugima, kukamo i žalimo se. Ljudi pokušavaju da podignu kuknjavu na neki čudan nivo, pa neko ne sme ni da kaže kad ima problem. Postoji razlika između kuknjave i potrebe da se problem podeli sa ljudima koji će se moliti za vas. Kuknjava je stav srca. Ako pitate: zašto se nešto dešava vama, da vas pitam, zašto da ne? Zašto da se to događa drugima? Zar nije sebično da želite da se to radije događa drugima nego vama. Gledajte na blago koje se krije u svakom iskušenju. Najviše sam porasla kroz te kušnje i teška vremena, jer sam se držala Boga kao pijan plota. Ako kukaš, ostaješ u tome gde si sada, ako želiš iz pustinje, naučićeš kako da ne kukaš dok si u pustinji. Lako je pevati kad si na vrhu planine, teško je kad se nalaziš na dnu ili na drugoj strani mora. Bogu je bitan naš stav. Nije teško biti srećan kad dobiješ šta hoćeš, nije teško da budeš pozitivan onda, ali hajde budi pozitivna kad nije tako. Mi smo tako blagosloveni, ali uvek nađemo nešto u vezi čega ćemo kukati. Kuknjava je najteži problem naših usta. Mi smo razmaženi. Ne volimo da se žrtvujemo, nećemo da čekamo, nećemo da ništa bude teško, ne možemo podneti kad neko narušava naš komfor. Zato je potrebna velika disciplina i samokontrola. Mi moramo razmišljati šta ćemo reći, a kad se držimo toga, onda ćemo paziti šta pričamo. Kad razmišljamo, reči ne izlaze olako iz naših usta. Ne želim nikoga da uvredim ovim što ću reći, ali da znate, kad kukamo i kukamo i kukamo, to znači da smo nezahvalni. Potreban je stav zahvalnosti i poniznosti. Ja znam da ništa ne zaslužujem i srećna što imam ovo što imam, jer sam sve dobila po milosti. Izraelci su izašli iz Egipta, Gospod im je poslao osobu da ih izbavi. Otišli su iz Egipta gledajući čuda koja Bog čini. Otišli su u obećanu zemlju. Biblija kaže da je to putovanje od 11 dana, a njima je trebalo 40 godina. Samo dvoje je od pola miliona ljudi došlo u obećanu zemlju. Bog je očekivao mnogo od tih ljudi, jer su videli sva ta čuda, videli su kako ih je Bog zaštitio, znali su Boga, videli Njegova dela, ali ipak, kukali su sve vreme puta. Svi smo mi na putu, ali moramo prestati da se žalimo na svoje putovanje. Ako želite da stignete na cilj, nemojte kukati. Nemojte se porediti s drugima. Možda neko stigne ranije, to nema veze s vama, Bog ima individualni plan za svakog od nas. Sve što radi, radi za naše dobro. Potraži blago u kušnjama. Izlazak 15: 24 Izlazak 16: 2, 3 Nisu imali šta da piju. Oni su kukali, Mojsije se molio. Svi su kukali osim Mojsija i Arona. Bog kaže da ne brinemo za sutra ni mislima, ni rečima. Reči imaju kreativnu snagu. Bog je rekao: neka bude svetlo i bi svetlo. Bog je samo jednom rekao neka bude svetlo, a mi o tom svetlu živimo i danas. Sve što kažemo, odlazi u duhovnu sferu koja oblikuje mnogo toga. Kad negativno govorimo, otvaramo vrata đavolu za loše stvari. Slava je Božiji govor, kuknjava je govor đavola. Moramo paziti na svaku reč. Učite stihove i molite se agresivno na ovu temu, da vaše reči budu ugodne Njemu. Nemojte samo ustati ujutru sa sveetim planom, za svete reči! Ja moram non stop da se molim da pazim šta pričam, da mu moje reči i misli budu ugodne. Kralj David je govorio stalno da će pozitivno govoriti i da će svojim rečima blagosiljati druge. Izraelci su kukali i mrmljali. Pročitajte opet treći stih, 16. glave. Opet kukaju, opet se žale. Radije bi se vratili u greh, u Egipat, nego da veruju Bogu da će ih nahraniti hrleći ka slobodi i obećanoj zemlji. Više su razmišljali o tome da su tog momenta gladni. Duhovna zrelost boli, potrebne su žrtve. Bog će nekad tražiti da uradite nešto što fizički boli, mislićete da vi to ne možete, ali poslušajte. To je izbor. Progres se događa onda kad radite ono što je ispravno i onda kad sve izgleda pogrešno, ali vi znate šta je ispravno. Dok telo umire i ne može da vas kontroliše i manipuliše. To što osećate u telu je ono što vaš gura prema obećanoj zemlji. Prava sloboda vam govori da možete biti srećni i onda kad nije onako kako ste vi zamislili. Ako vam se kušnje ponavljaju, znači da niste prošli test. Mi sa sobom nosimo naše sijalice, ukoliko nema svetla u hotelu. Dešavalo se i to. Naravno. Godinama ranije sam kukala: ne mogu da verujem, ovo ništa ne valja, pa ovo je bezveze, za šta ja plaćam? Kad sam to prestala da radim, onda smo počeli da se snalazimo, pa nosimo sijalice sa sobom, prekrivače, ogledala... jer, dešavalo se da nema ogledala. Sinoć smo se vraćali u sobu. Imali smo 6 ključeva, od tih 6 ključeva, 5 nije htelo u bravu. Da se ovo desilo pre mnogo godina, ja bih počela da kukam i očajavam, da se nerviram. Sinoć sam sela na pod hotela i čekala. Ko sam ja da se sad tu nerviram i bahatim? Bog nas uvek postavi na svoje mesto. Bog me stalno podseća da sam niko bez Njega. Na dan suda ćemo morati da damo račun za svaku reč koju smo izgovorili. Svaki dan trebamo sarađivati s Duhom Svetim na ovu temu.
