Snaga reči – II
Želite lepši život? Možda je vreme da naučite snagu koja leži tačno ispod vašeg nosa.
Jakov 1: 26, 27
Ovo se odnosi na samokontrulu. Moramo imati mnogo pomoći od Boga i moramo se držati za samokontrolu i disciplinu. Bog nam je svima dao ove plodove duha, samo je pitanje da li ih koristimo? Mi možemo da radimo šta god hoćemo. Ako baš hoćete da vežbate, vežbaćete, ako hoćete da vam stan bude čist, očistićete ga, ako hoćete da budete u dugovima onda ćete se zadužiti. Mi nećemo da prihvatimo odgovnorst, nego stalno tražimo izgovor tako da nekog možemo da okrivimo. To sa prebacivanjem krivice je počelo još u Edemskom vrtu i eto, traje do danas! Pokušavam da vam objasnim, da sam veći deo svog života provela hodajući oko iste planine, a vi budite dovoljno pametni i nemojte raditi isto što i ja. Ako neko kaže: ja sam hrišćanin, onda se drži svoje reči! Nek stižu na vreme, nek poštuju tuđe i svoje vreme, nek se sete svojih obećanja. Ne znači da nikad, niko od nas neće napraviti grešku, dok smo ovde grešimo, ne tražimo perfekcionizam, nego tražimo da idemo napred, da stremimo ka boljem. Nemojte nikad biti zadovoljni sa: ok sam, nisam gore od drugih. Težite ka boljem. Nisu vam ljudi primer, nego Isus, Isus postavlja standarde a mi želimo da budemo kao On. Nemojte biti prevareni!
Ovako Isus želi da živimo, kao u 27. Stihu. Pomažite drugima, brinite za druge, ne samo za njihove fizičke, nego i emotivne potrebe. Nije bitno kako podvlačite stihove i da li ih sve znate, dokaz vašeg unutrašnjeg života je u vašim delima. Možda me sad neki mrze, ali kasnije ćete me zavoleti, kad vam đavo pokuca na vrata pa shvatite da je bitno izaći iz tog stanja: ja pa ja! Mi nemam pojma šta sve ljudi prolaze. Moramo da se probudimo, možda da se provozamo uveče kroz grad pa vidimo u čemu su ljudi. Nemojte mi reći: mislim da to nije moj poziv, čekam da mi Bog pokaže koja je moja služba. U stvari, takvi ljudi čekaju da im Bog pokaže gde su im tronovi a ne koja im je službe! Za svega nekoliko sati pronaći ćete ljude kojima treba pomoći. Biblija svuda govori o ljubavi. Ako imate veru, a nemate ljubav, sve je džabe. Sve je u vezi ljubavi. Isus je ostavio tu zapovest: volite jedni druge, a dokaz ljubavi je vaš odnos sa ljudima.
Usta! Ako zaista verujete, kontrolisaćete svoj jezik. Prestaćete da ogovarate i pljujete druge, prestaćete da ih kritikujete, počećete da ih volite.
Jakov 3: 2 - 9
Što više slušate na ovu temu, više ćete shvatiti kako treba da se menjamo. Nije pitanje toga da želim da se svi osećate krivima, ne. Želim da shvatite da možete da promenite te stvari, ako priznate i pokajete se, tako počinje progres. Bog nam pokazuje kako malo po malo, svi rastemo. Nemojte misliti da ćete živeti na zemlji i da nikad ništa loše nećete reći! O ne! Pre 30 godina kad sam počela da propovedam o ovome, bila sam glupa da pomislim da od sutra JA nikad više ništa ružno neću reći. Bože kako sam bila glupa. Ustala sam jedno jutro i odlučila da neću reći ni reč, e onda su mi rekli šta ćutiš stalno? Zaboravite vaš plan duhovnosti, nego se spustite na svoja kolena i zatražite Božiju pomoć. Ovde nam kaže da svako ko može da kontroliše usta, može da kontroliše svaki drugi aspekt svog života, naravno, sve uz Božiju pomoć. Ni ne znamo koliko snage imamo. Nisam najbolja osoba na svetu, ali razumem ove stihove.
Zamislite, ceo naš život je u stvari vođen našim jezikom. Čitam knjigu o doktoru koji se nalazi u eri kuge. Doktor svako jutro ide od kreveta do kreveta, od pacijenta do pacijenta, pita ga kako je i traži da mu pacijent pokaže jezik. Zašto? Zato što vaš/naš jezik govori mnogo o našem zdravlju, e tu je poruka i za nas hrišćane: pokažite mi svoj jezik dragi moji? Koliko ste mudri i zreli? Pokažite svoje jezik! Koliko ste duhovno zdravi?
Jezik je vatra, jezik podmeće vatre. Na dan pentekosta, kad je Bog hteo da donese novu snagu, spustio je vatru na svakog od apostola, pa su dobili nove jezike. Nove jezike. Ne mislim ovde samo na dar govora u jezicima, nego NOVE JEZIKE! Zašto je Bog počeo sa jezicima? Kad Duh Sveti dođe u naše živote, mi se menjamo! Ne, ne mislim samo na darove govora u jezicima, mislim na jezike, fizičke jezike, da vode računa šta govore! Da se obnove. Koliko vas je spremno da dopusti Bogu da vam menja jezik, kako bi ste dobili sasvim novo biće, novu snagu?
Ovo je deo koji moramo shvatiti. Evo šta smrdi kod nas: slavimo Boga, blagosiljamo Boga, sastanemo se ovde i budemo super duhovni u crkvi, a onda se posle crkve pokupi nekoliko hrišćana, odu na ručak pa ogovaraju pastira i njegovu ženu. Ljudi se stalno nešto žale. Znate kakvi nam mailovi stižu? Ne sviđa mi se tvoj glas, smetaju mi svetla sa pozornice idu mi u oči, preglasna mi je muzika, čudna su sedišta a ja? Ja bih takve najradije istresla iz gaća! No, isti ti su stajali ovde, slavili Boga i dizali ruke. Nema moći u ovako dvoličnom ponašanju, moramo se otarasiti ovog lošeg mixa: „duhovni“ i kritični. Isus nam daje snagu, a mi je nekako razvodnjavamo svojim kriticizmom i ogovaranjem, samosažaljenjem i kuknjavom. Da počnemo od kuknjave, od toga da se neko stalno žali na nešto. Večeras sam se smejala, nemate pojma kroz šta sam morala da prođem. Odsela sam u lepom hotelu, vrlo lepom. Htela sam da se okupam, da se opustim, ali šipak, nije bilo tople vode u mom lepom hotelu. Pozvali smo nekog čiku a on je rekao:“Niko se ne žali osim Vas.“ Ja se nisam žalila nego sam objasnila šta se dešava. Poenta je: od dvadeset spratova, naš sprat nema vode. I rekla sam sebi: e ovde je blago, u ovom događaju. Prestanite da se žalite i kukate. Nek se crkva ponaša kao crkva!
Isaija je bio čovek Božiji, ali je bio svestan svojih usta, priznao je Bogu to i Bog mu je dao novi početak. Nije važno koliko si do sada pogrešila, sad je vreme da staneš pred Njega i kažeš mu sve, tražiš pomoć od Njega i On će ti dati novi početak. Nek vas Gospod blagoslovi.
Izreke 18: 21
Život i smrt su u našim rečima. Zvuči vrlo ozbiljno, a bilo bi vrlo mudro da pazimo šta pričamo, jer mi izgovaramo život i smrt.
