Pojedi kolač, kupi cipele – II

Da li zaista uživate u životu, ili se bukvalno provlačite iz dana u dan? Bog želi da nas transformiše, a svet želi da nas prilagodi sebi.

II Korinćanima 3: 18

Uživajte u slavi koja vam je data, nemojte stalno želeti nešto što nije vaše. Nemate tuđe, imate svoje. Ako se vi molite 15 minuta, a neko 4 sata, nema veze. Recite:“Slava Bogu za tebe. Ja se molim svojih 15 minuta i u tome uživam. Jednog dana, Bog će me dovesti i do toga!“ Prestanite da budete tako nesigurni stalno se upoređujući s drugima. Uživajte u svom identitetu koji imate u Hristu. Ako vas nečije svedočanstvo spusti dole, onda vi ne znate ko ste u Hristu. Ako se desi da ste srećni sa sobom, ako ikad stignete do toga, đavo neće znati šta da radi sa vama. Čitajte Reč, čitajte Reč, čitajte Reč, dok se potpuno i sasvim ne osvedočite u tome. To će postati veće od vaše prošlosti i svega onoga što ste do tada znali.

Rimljani 12: 2

Promenite se, nemojte ličiti na ovaj svet. Metamorfoza je totalna promena. Ima primera u prirodi koji nam to mogu pokazati. Katepilar je mali crv koji se svuda vuče, ali, kad doživi metamorfozu, rađa se prelepi, slobodni leptir. Prestanite da želite da budete neko drugi, jer kad vas Bog transformiše vi postajete jedinstveni. Uredu je ako ne mogu da budem super domaćica, ako ne znam da šijem i nisam regularna žena kako svet to kaže. Ma to je sve uredu, jer ja sam ja. Ne moram biti neko drugi. Kad dođe vreme da se crv „pretvori“ u leptira, ode iza nekog lista i ispreda mrežicu i napravi čauru, tako da, šta god se tu događalo, treba da bude u tajnosti jer nije baš lepo za videti. Zato nam treba saznanje, kad je potrebno da budemo sami sa Bogom: oblikuj me Bože, slomi me, ali želim da izađem i budem kao Isus. Ne želim više da budem crv , da se loše osećam, da budem zavidna, kritična, nesigurna, da budem neko koga većina izbegava. Možete iz crva da prerastete u leptira! Taj crv, dok se krije u toj čauri je totalno sluzav, i nakon toga postaje totalno drugačiji. Prepustite se Bogu, budite kao ta sluz u Njegovim rukama. Samo želim da budem srećna, želim da imam mir i uživam ovo putovanje, da donesem plodove, da budem sigurna da radim ono što je Njegova volja. Malo po malo, malo po malo. A kad dođe do tog momenta da se rađa leptir, a posmatrate tu čauru, zapazićete kako se taj crvić – budući leptir, muči. Možda ste bliže cilju nego što mislite, samo to ne znate.

Čitala sam priču jednog čoveka kako je video tu čauru i kako se crvić muči, pa je hteo da pomogne leptiru. Ta borba da se izađe iz čaure je deo promena, bez te borbe nisu spremni za život, tako da je čovek isekao čauru i pomogao tom jadnom leptiru da izađe, a krila mu još nisu bila čvrsta. Šta se desilo? Vratio se da puzi, jer nije mogao da leti. Stoga, nemojte biti ljuti na ljude kad ne dođu da vam pomognu nekad. Ja sam bila ljuta na Dejva, užasno ljuta, jer me nije žalio što se osećam tako mizerno. Nekad moramo da pređemo iz te faze u drugu, ali da se predhodna faza završi. Meni se to nekad i sviđalo. Nekad, kad ljudima umru bliski ljudi, pa oni čuvaju pepeo te osobe kao uspomenu. Nekad mislim, da i mi to radimo: čuvamo pepeo svoje prošlosti i kukamo nad tim. Mislimo da uvek zaslužujemo bolje, ne bivajući zahvalni za ono što već imamo, jer gledamo šta su drugi postigli ili dobili. Idemo u crkvu, slavimo, skačemo, pevamo, a onda odemo kući, sednemo i gledamo u taj pepeo prošlosti i kukamo i sažaljevamo se. Istinu vam govorim! Ne morate da živite sa slomljenim srcem i zamršenim emocijama, ne znajući kako da živite s ljudima i Bogom. Ne morate tako da živite, Bog ima bolji plan za vas. Tako sam umorna da slušam kuknjavu! Ljudi traže čuda, ali u stvari ih ne žele. Neki ljudi dobiju šta su tražili, ali i dalje nisu srećni. Jedino što ih može promeniti je svakodnevni odnos sa živim Bogom!!!!! Svaki dan, kad ne odustanete, bivate bliži i bliži toj totalnoj promeni. Radite najbolje što možete, a Bog će uraditi ostatak.

Mnogo ljudi, zbog svojih zeznutih ličnosti, imaju te čudne osećaje koji nemaju veze sa realnošću. Osećam, tako stalno kažu, ali zbog toga što „osećaju“ često imaju problem sa ljudima u odnosima. Pre mnogo godina me je Bog naučio lekciju, dok smo Dejv i ja pokušavali da diskutujemo o nečemu. Pokušavali smo da budemo fini, ali meni nije išlo. Iz normalnog razgovora, koji je počeo jednim običnim pitanjem, razgovor se izrađao u tešku svađu i prebacivanja. No, što sam više pričala sa Bogom i tražila odgovor ( a Dejv je bio tako izmučen svim tim ), nikako nismo mogli da se složimo. Ovo je kao besplatan put psihijatru! Dejv bi mi rekao:“Prestani da me teraš da mislim kao ti, da budem kao ti. Imam prava da imam svoje mišljenje!“ A ja sam vikala:“Ne teram te, ja imam prava na svoje mišljenje, ti me ne slušaš!“ Kad sam napokon dobro razmislila, Bog mi je rekao:“Ti draga ne znaš ko si. Još uvek radimo na tome. Nesigurna si, pa zato, ako ti imaš neko mišljenje a neko se ne slaže sa tobom, ti misliš da te odbacuju, a oni se samo ne slažu sa tim što ti misliš.!“ Ja nisam umela da razlučim to što ljudi govore. Tražila sam od Devja da misli uvek kao ja, kako bih se osećala sigurnom i prihvaćenom, dok se Dejv osećao izmanipulisanim. Nakon toga sam odlazila sva smušena, dok je Dejv bio besan. Morate znati kako da odvojite: ko ste i šta mislite. Mišljenja se menjaju, mogu biti ispravna i ne moraju. Bog zna, reći će nam ili neće, ali, mi se često uhvatimo za ponos i nekad mislimo da je sve što mi mislimo ispravno.

Ja sam Božije dete, Bog me voli i On me voli bezuslovno, a ja to primam od Njega, jer to isceljuje slomljeno srce. Sad sam dobro. Ne moram da slušam tom glasu:“Šta je samnom pogrešno? Zašto ne mogu kao ti da kuvam ili šijem, da budem srećna kao ti!“ Ma ne, Bože, ovo sam ja i srećna sam sa sobom. To je to! Bogu dajem sve ono što jesam, a Isus kaže:“Ja ti dajem sve ono što ja jesam, a tebe transformišem u sebe, mala po malo, u snazi Duha Svetoga!“ Danas znam ko sam, Džojs Mejer. Ako kroz ovaj proces znate ko ste, rastićete brže. 

Osećam, ne osećam, niko me ne razume. Prevaziđite to. Muškarci te stvari ne kapiraju. Neće se desiti, tačka! Prošle sam nedelje htela Dejvu da zavrnem šiju, ali on nije imao pojma za to. Ja sam na dijeti, i ne jedem ugljene hidrate. Bila sam umorna, subota popdne, ulazim u sobu gde jedemo, a ja sanjam o hlebu, špagetama, neću više meso i brokoli! Muka mi je od toga. Žene često svoje emocije sređuju kolačima. Tako da sam to popodne pojela čokoladni kuki. Imala sam i slobodan dan kad mogu jesti šta želim, ali sam taj kolač pojela dan ranije. Dok sam jela taj kolač, Dejv me je video i pitao:“Jesi pojela kolač?“ On jede sve, jede hleb i kolače. U drugu ruku, ja pomirišem špagete i ugojim se! On sedi non stop a ja stalno trčkam i ništa. Pitao me jesma pojela, rekla sam da bre! Pojela sam. Rekao je: nisi trebala! Rekla sam:“Vidi bre, nisam ja na suđenju. Znam šta sam uradila, skini mi se s leđa!“ Dejv je rekao:“Ej pa sutra ti je taj dan kad možeš sve jesti! Što brljaš?“ , rekla sam:“Joj pa šta. Ti možeš da jedeš šta hoćeš, lako je tebi tako uštogljenom da mi držiš pridike!“ Sve što sam htela da čujem od njega, bilo je:“Dušo, ti tako teško radiš, potpuno te razumem. Nek si pojela taj kolačić, on ništa ne menja, zaslužila si ga!“ Muškarci to ne znaju da kažu. Jedna drugarica mi je nakon toga rekla:“Ma pojedi bre taj kolač i uživaj. JEDAN K’O NI JEDAN!

Mnogo stvari moramo da naučimo da bi smo bili kao Isus. Moramo umreti sebi. Nekad je potrebno da uradimo nešto za sebe, da pojedemo taj kolač ili odemo i kupimo te cipele koje toliko želimo. To je uredu, dok nam to ne postane navika. Nekad se toliko žrtvujemo, trudimo, ispitujemo, a nekad jednostavno treba malo popusititi sebi i prevazići to. Moja ćerka jede jako zdravo, ali jednom nedeljno jede šta god želi. Jedan dan, kad nije bio taj dan za sve, želela je da jede bezveze hranu. Sela je i najela se, i vratila se starom načinu ishrane – zdravom načinu. Nekad treba sebi priuštiti malo zabave, opustiti se, uraditi šta toliko želite i vratite se na pravi put, pri tom ne mislim na grešnu zabavu koja izlazi iz okvira Božije volje.