Kako da obično učinimo neobičnim II

Danas nastavljamo s radom na razvijanju neobičnih stavova. Svaka mala, obična stvar može biti neobična, sve zavisi od stave: da li je običan ili neobičan. U Bibliji ima interesantnih priča, u Marku recimo piše o udovici koja je dala svoje zadnje novce umesto mnogo para kako se inače davalo. Tamo čak nema ni njenog imena. No, ona je dala sve što je imala, Bog je to jako cenio . Zato, nemojte misliti da to što dajete nije dovoljno dobro. Vi dajte i uradite ono što imate i možete, a Bog će uraditi ono što vi ne možete uraditi. Uostalom, počinje se s malim stvarima, malim koracima. Dobri Samarićanin je pomogao bolesnom čoveku kog nije ni znao. Pre njega, dva religiozna čoveka su prošla pored njega, nisu ni zastali, a on, iako je imao posla, obaveza, zastao je da pomogne. Čovek je bio pretučen i opljačkan, Samarićanin je imao vremena za njega.

Jovan 20

Interesantno je kako đavo mrzi žene, ali stvarno. Znam, možda zato što je žena rodila Spasitelja. Ako odete u Stari Zavet, videćete da je Bog stavio neprijateljstvo između žene i zmije, a ako pogledate današnjicu, žene su u stvari vrlo progonjenje. Možda ne konkretno u našem društvu, ali ima „kultura“ u kojima se ženska deca prodaju za jednu paru, toliko ne vrede. To je totalno demonski. Jedan deo društva misli da može mučiti drugi deo društva samo zato što im se razlikuju polni organi. U tim delovima sveta gde su žene pod takvim pritiskom, žene tajno gledaju TV, ne smeju da dignu glavu i ne smeju da imaju svoj glas.Ne poručujem ovim da žene treba da obuku pantalone i zauzmu mesto muškarcu, jer Biblija govori o redu u domu: muškarac je glava porodice, ali, ako on to zaista jeste, onda nek se tako i ponaša. Nije poenta da šefuje, to nije glava porodice.

Dejv i ja imamo dobru vezu. Samouveren je muškarac a meni dozvoljava ( ne pritiska me ) da budem ono što jesam u Hristu. Istina, meni je bilo jako teško da ga priznam za autoritet, ne zato što je njemu nešto falilo, nego zato što sam ja bila oštećena. Morala sam da nučim da ga poštujem, da ne mora moja da bude zadnja, da ne budem gruba i preke naravi.

Dosta mi je gluposti o tome da žene ne smeju da propovedaju.

Jovan 20: 1

Marija Magdalena je prva došla do groba gde je kamen bio pomeren. Znate li da ustajanje ranije, pre svih ukućana, da biste proveli vreme s Bogom može biti jedno od najvećih stvari koje možete uraditi u svom životu? Niko vas ne vidi kad ustanete ranije, ali Bog vidi kad ustanete zbog Njega, a da znate: Bog će vas blagosloviti i nagraditi zbog toga.

Marija je otišla kod apostola da im javi, došli su, videli prazan grob. Ostali su malo, čekali, pa se vratili kućama.

Jovan 20: 9

Da, apostoli su se vratili kućama, a Marija je ostala tamo. Ne samo što je rano ustala, nego je ostala da čeka. Tu je poruka: znate, možete biti jako blagosloveni svojim strpljenjem i upornošću, time što ćete ranije „otići u crkvu“ i ostati malo duže. Nakon što je služba završena, ostanite malo, možda vas Bog treba tamo. Čak i ako ništa ne uradite, Bog vidi vaše srce i motive. Marija je videla dva anđela. Počela je da plače i pitala za Gospoda, a onda se okrenula i videla Isusa. Znate, kad kažu da žene ne mogu da propovedaju, setim se ovog. Marija je bila prva u tome! Volim kad tako krenu da smaraju time, ali vidite šta je Isus rekao Mariji:“Idi i reci mojim učenicima da je Gospod uskrsnuo!“ Meni to liči na propovedanje.

A šta sa tim što je Pavle rekao? Na koga se to odnosilo?

Prvo, morate da proučavate Reč i istoriju iste, kontekst u kom je on to rekao. Pričao je o nekim običajima tadašnje crkve. U to vreme, žene su sedele s jedne strane, muškarci s druge strane. Tek su počeli da se manifestuju darovi Duha Svetog, pa su se međusobno dovikivale, dovikivale se sa svojim muževima želeći nešto da ih pitaju, pa je Pavle rekao:“Ženama ne dopuštam da se tako ponašaju u crkvi. Ako nešto žele da pitaju svoje muževe, nek ih pitaju kod kuće!“ Mnogo bismo više znali kad bismo proučavali, zato je suviše kasno da mi neko kaže da žena ne može da propoveda, jer to već jako dugo radim.

Male stvari – ustala je ranije, ostala do kasno. Znate, mnogi dođu u crkvu na pola slavljenja, a odu pred kraj službe. Znam da je ovo šamaranje nekima, ali zaboravljate da male stvari mogu mnogo blagoslova da donesu.

Možete običan život pretvoriti u neobičan, drugačiji život. Možete imati drugačiji stav prema sebi. Ako želite da razljutite đavola, samo poradite na stavu prema sebi. Današnjim društvom vlada epidemija nesigurnosti, malo je ljudi koji znaju ko su i šta su. Mi moramo znati da smo ništa bez Boga, nula smo, ali kroz Hrista možemo da uradimo sve. Sve što nam kaže mi možemo da uradimo. Nije bitno kako izgledamo, gde živimo, koliko para imamo, da li smo debeli ili nismo, naše je pouzdanje u Njemu, ne u tome što imamo ili nemamo, jer mi znamo da je On uvek s nama.

Efežanima 1: 4

Bog me ne voli iz posebnog razloga. Voli me zato što On to želi, jer me je izabrao. Nisi primila ljubav od Boga dok ne počneš da voliš sebe na izbalansiran način. Prestanite da vrednujete sebe na osnovu onoga što drugi kažu ili misle o vama. Znam da su mnogo od vas prošli zlostavljanje, emotivno, fizičko, ali trebate znati da povređeni povređuju jer ne znaju drugačije. Hvala Bogu da me je Bog našao, i istina je, nisam se iscelila u sekundi, godinama sam proučavala i radila s Njim na probelima i danas sam drugačija. Da se razumemo: daleko sam od savršene žene, grešim svaki dan, ali Bog je to znao kad me izabrao, tako zna i o vama – sve! Bog želi da radi s vama, a jedino što vi treba da uradite je da sarađujete s Njim. Pravednik sedam puta pada, ali svaki put ustane. Znate, đavo može da vas nokautira ali ne može da vas zadrži od toga da ustanete. Vi ste Božiji, tačka k'o ringla. On je uvek tu da vas prihvati. Možete pasti sto puta ali niste gubitnik sve dok ne odustanete od Boga. Morate odvojiti sebe od onoga što radite.

On nas je izabrao za sebe, mi smo Njegovi. Postajemo ono što On želi od nas, ako sarađujemo, a onda nas kroz sve to uči da budemo sličniji Njemu, tako rastemo, sazrevamo i bivamo sve bliži Njegovom licu. To se zove rast. Tako rastemo crkvo moja. Budite strpljiviji sa sobom i s ljudima oko nas. Bog nas je ciljano izabrao i nije ljut na nas, zato se nemojte ni vi na sebe ljutiti. Verujem da Bog na svakom od nas, ovog momenta radi. Nemojte pričati ružno o sebi, ni jednu, jedinu negativnu reč. Kad god to radite, činite ozbiljnu ali preozbiljnu grešku. Nikad više to nemojte raditi, jer Bog je s vama i za vas, a đavo vas mrzi i želi da vas uništi. Reči nas blagosiljaju ili osuđuju. Služe na život i smrt. Šta vi gradite svojim rečima? Naučite da govorite o sebi ono što Biblija govori o vama: čujem Boga, Duh me vodi, Bog me voli i vodi, Duh je u meni, vredna sam. Počnite da govorite ovako pa ćete videti kakve promene će se desiti u vašem životu. Razlog zašto su nam životi u takvom haosu je i taj što smo unutra haotični. Kad zauzmete dobar stav prema sebi, nebo se trese. Kroz Hrista smo ispravni, voljeni, kupljeni skupo, pomazani, imamo darove i talente i mogućnosti, sve kroz Njega.

Jevrejima 4 : 15 - 16

Ne možemo iznenaditi Boga! Isus te razume, zna sve tvoje čudne strane. Bože znam da ne zaslužujem, ali znam da si ti tu. Ne znam zašto me koristiš, ali ti hvala na svakom koraku koji napravim. Ne vrti se svet oko vas, nego oko Boga, a Bog nas je izabrao pre nego što smo i mislili o tome. Sve što niste, Bog može da pokrije. Ne morate se porediti s drugima, ne morate se takmičiti, uredu je biti drugačiji. Ja sam drugačija! Moj glas je drugačiji, nekad me nervirao, sad mi se sviđa. Drugačija. Ne moramo biti isti. Znam ljude koji su slatki, nečujni, milosni, a onda dođem ja sva k'o vojnikuša i eto nas.

Bog je stvorio 17 vrsta pingvina, on voli različitost. Ne morate biti kao neko drugi, prestanite da se poredite. Nekad sam pokušavala da budem kao oni koje sam gore opisala: staka, slatkog glasića, fina, ali to nisam bila ja.

Znate celu priču o mojoj susetki koja imala baštu, šila odeću porodici, štrikala, slikala, kuvala, svašta nešto. Ja nisam ništa od toga, pa šta? Doduše, probala sam na kratko da budem kao ona, sašila sam Dejvu šorts, džepovi su bili duži od nogavica. Usput, posadila sam paradajz. U stvari Dejv je. Imala sam svoje paradajze od kojih sam htela da pravim zimnicu, a mogla sam lepo za 1$ da kupim tri konzerve i da sve bude ok, ali ne. Đavo me je nagovorio, ja nasela na tu priču:“ Suzi je obična, normalna žena, budi i ti!“ Mrzela sam šivaću mašinu i baštu i sve. Doduše, nisam ni komšinicu volela jer sam želela da budem kao ona, bila sam zavidna. Znate, kad zavist počne da nas voza, onda ne volimo ljude koji imju ono što bismo mi voleli da imamo. Naravno, većina to neće priznati, naći će tim osobama hiljadu i jednu manu ali ako budete iskreni prema sebi, videćete zašto ih ne volite. Takva sam bila i sa pastirovom ženom: bila je plava, mala i slatka.

Iduće jutro sam ustala da pokupim paradajz, a paradajz je bio pojeden. Neke crne bube. Nazvala sam komšinicu i rekla:“Neke su nam napasti pojele paradajz!“ Ona je istrčala iz kuće da proveri svoj, ni jedan jedini paradajz u njenoj bašti nije bio oštećen, a bašte su nam bile udaljene svega desetinu koraka! O al' sam bila ljuta. Pitala sam Boga šta se dešava, molila se nad paradajzom, što su bube pojele moj a nisu njen? Bog mi je rekao:“Nikad ti nisam rekao da posadiš paradajz, nisam imao obavezu da pazim na Njega!“ Zato, eto zato je bitno biti ono što smo, jer je Bog svakog od nas stvorio da bude onakvi kakvi smo ovog momenta, ne neko drugi. Svako od nas je neobičan na svoj način. Čak i ako niko ne zna vas i svi misle da ste obični, vi to niste, jer ste vi Božiji i poznati ste Bogu, pred Njim ste slavna osoba.

Male stvari prave velike promene. Držite se ispravnog stava, verujete Bogu i u Njegovo najbolje vreme, tako nas neće izbacivati iz šina svaka sitnica, nego ćemo biti zahvalni i verovaćemo mu.

Psalm 31: 14

Prevela: Biljana Tasić Knežević