Kako da obično učinimo neobičnim I

Kako bi definisala uspeh? Uspeh nije ono što i kako ga svet definiše. Danas ćemo pričati o tome kako Bog, na prvi pogled obične stvari, učini vrlo neobičnim.

Svako od nas želi da uradi nešto po čemu će biti zapamćen, ili, svako od nas želi da bude najbolji u nečemu, zapažen. Nije to loše dok su nam motivi ispravni, ali ono što svet misli da je veliko i bitno, ne znači da i Bog na to isto tako gleda. Danas ćemo pričati o „malim“ stvarima koje su velike u Božijim očima.

Matej 20: 20 - 25

Želela je da joj sinovi budu na prvom mestu, da budu osigurani. Vidite šta joj je Isus rekao: nemaš pojma šta tražiš? Ljudi često žele da budu šefovi, ali da ne preuzmu odgovornost šefa! S velikim pozicijama dolazi i autoritet i obaveze, veće mesto – više obaveza. Od momenta kad postaneš šef, ljudima se više ne dopadaju tvoje ideje i pričaju onako kako si ti pričala dok nisi dobila tu poziciju. Kad ih je Isus pitao da li su u stanju da prođu ono što će On proći, rekli su, vrlo samouvereno: da, da, nema problema. Nisu imali pojma o čemu pričaju.

Još uvek pričamo o uživanju u životu. Imamo vizije, snove i ciljeve, želimo da budemo bolji, da imamo bolji život, ali još uvek moramo znati da uživamo tamo gde smo, inače ćemo biti frustrirani i nesrećni veći deo života. Bitno je uživati tu gde si sada, a ne čekati da se sve kockice poklope da bi uživala. To je deo verovanja Bogu. Ova majka je htela da joj sinovi budu osigurani, a Isus joj kaže: to je do Oca, koji ima plan za naše živote. Znate, ako imate plan za svoj život, a u taj plan niste uključili Boga, onda se bolje zapitajte gde stojite i šta će vam sve to? Jer znate, najgore je biti tamo gde vas Bog ne želi. Za mene bi bila noćna mora da propovedam ovde da me Bog nije poslao, jer bi me pritisak pokosio. Zapamtite: kad želite da budete negde, ili nešto, postoje odgovornosti koje idu s tim. Uvek, pre nego što bilo šta iznesete pred Boga, tražite da to bude Njegova volja i da ako to nešto nije Njegova volja, bude prekinuto. Recite mu da to i to želite, da biste to i to voleli, ali, da to bude Njegova volja. Usput, dok čekate na Boga da vas blagoslovi tim nečim, BUDITE SREĆNI I ZADOVOLJNI. Mislim da nema veće radosti za Boga od toga, da smo srećni tu gde smo sada dok čekamo da On napravi korak u našem životu. Srećni smo da je Njegovo vreme pravo i da su Njegovi putevi ispravni.

Bog nas priprema, priprema je jako bitna. Pre nego što i donese taj blagoslov u naš život, bez obzira na to koliko je to nešto dobro za nas i mi to jako želimo, On mora da nas pripremi na to. P R I P R E M I!  Istina je da mnogi žele pozicije ali ne žele da se pripreme za te pozicije, a priprema je priprema za zrelost. Jedan od dokaza zrelosti je i taj: srećni smo tu gde jesmo, s tim s čim raspolažemo, dobri smo gospodari onoga što imamo. Ako je tako, onda ste spremni da idete dalje.

Naravno, apostoli su se pobunili na  tu priču. A šta im je Isus rekao? Prvo budite sluge. Šef mora da bude i sluga, vođa mora da bude i sluga, jer svi takvi ljudi postavljaju određene primere, zato je bitno hodati u Duhu, slušati Boga i imati ljubav. Isus se rodio – prevelika stvar. Njegova smrt je velika stvar, i danas se o tome priča. Njegovo uskrsnuće je bilo velika stvar. Mislim, ljudi, umro je i uskrsnuo je, nije to mala stvar, a kad pogledamo Njegov život od rođenja do odlaska u nebo, bio je ispunjen malim stvarima. On je vodio svakodnevni život, Isus je „radio“ mnogo malih stvari ( pored svih velikih ), koje većina nije ni primećivala, do možda oni koje je tim „malim“ stvarima blagoslovio.

Kad je Isus umirao na krstu podneo je veliku bol. Zamislite čoveka koji je prikovan za krst. Koliko je to bolelo? Užasno, ali, i pored toga što je trpeo bol, pogledao je u Jovana i rekao mu da se pobrine za njegovu majku. Zar to nije slatko? Mislim, to što je rekao nije velika stvar, ali je dovoljno velika da tom nekom donese blagoslov. Isus je oprao noge apostolima. Mislim, to pranje nogu i nije toliko bitna stvar, da sam ja bila On, i da sam mogla da biram, radije bih im oprala glave. Isus je kleknuo, stavio peškir na sebe i oprao im noge. Služio im je kroz male stvari. Ne prezirite dane malih početaka, ne prezirite mala vrata koja Bog otvara za vas. I onda kad nekom podarite „samo“ osmeh, ne prezirite to i ne govorite kako to nije ništa. I onda kad nekog možete da ohrabrite na kratko, ne prezirite to, to je za Boga i tog čoveka velika stvar. Nekom tako možete promeniti život. Nemojte biti škrti na rečima, da kažete nekom nešto dobro, nešto ohrabrujuće. To su velike stvari za Boga. Bog na sve to gleda drugačije od sveta, a mi moramo paziti da ne preziremo obične stvari, jer obične stvari mogu biti neobične, sve zavisi od stava. Hajde da ovako pogledamo stvari: ja sam obična žena, živim obično... ali, ja sam Božija ćerka, Isus živi u meni. Gde god ja idem, On ide sa mnom. Zar to nije velika stvar? Kako možete misliti o sebi da ste tako obični? Da imate običan, dosadan život, kad Hrist živi u vama? Vi ste Božija deca, i da hoćete, ne možete biti obični. Sve što vi radite, bez obzira koliko to izgleda malo, može postati veliko jer je On vaš Otac. Moj život je velika avantura, vaš takođe. Nikad ne znamo šta On može da promeni i kad to može da uradi. On uvek može da nas blagoslovi i tako nam promeni život iz korena.

Ja sam bila smorena hrišćanka, a neko ko je pun Duha Svetoga ne može biti smoren, jer Bog za vas ima puno posla ako želite da radite.

Luka 19: 1 – 6

Volim Zakeja, bio je jako uporan, Gospod to voli. Želeo je da vidi Isusa, ali nije mogao. Bio je jako nizak, pa se dosetio, da se popne na drvo. Isus dolazi, i gde prvo pogleda? Gore u Zakeja koji sedi na grani i kaže mu kako će tog dana biti gost u njegovom domu! Kao da mu je rekao:“volim tvoj stav!“ Isus ga je primetio, tako Gospod zna gde si, uvek. Sve zavisi od našeg stav. Naš stav diktira blagoslov, jer mnogo blagoslova izgubimo zbog svojih smrdljivih stavova. Zakej je imao dobar stav. Nije počeo da plače i kuke, psuje i negativiše, nije govorio ljudima kako nije fer što su viši od njega pa ništa ne vidi, nije rekao Bogu kako je nefer što njega uskratio za visinu. Ne, ništa od toga. Čovek se dosetio, popeo se na drvo!

Isus je često primećivao takve ljude, Isus je tražio ljude da im pomogne. Tako je živeo svaki dan. Išao je okolo i činio dobro. Pitam se: šta bi se desilo kad bi svako od nas radio isto što i On? Ustanete ujutru, molite se, zahvalite Bogu a onda idete po „svetu“ u kom živite i činite dobro? Ne psujete gužvu, ne govorite ljudima na semaforu da su debili, ne histerišete na svoju decu i supružnika jer vas ne čine srećnim.... Isus je zastao da isceli devojčicu koja je umrla, iscelio je ženu koja je godinama krvarila, a mi? Mi ne možemo prestati da povređujemo druge a i sebe, i ne daj Bože da ne ide onako kako smo zamišljali!

Prošlog meseca mi se desilo nešto zanimljivo. Tri puta nedeljno idem istim putem u teretanu. Moram proći pored male rampe gde obično stoji čovek koji prosi. Nekad mu damo šta traži, nekad samo prođemo, jer on je tamo stalno. Pre tri nedelje, tamo je stajala žena. Osetila sam da moram da je pronađem, pa sam otišla u kancelariju i poslala nekog po nju, htela sam da budem sigurna da je neko kome stvarno treba pomoć. Naravno, niko nije mogao da je nađe, ali, javili su mi da su pored puta našli jednu drugu ženu koja je bila pred zatvorom i potpuno slomljena. Rekli su joj iz koje su službe, a ona je rekla kako zna ko smo mi, zna za našu službu. Dali su joj novac i dar koji obično daju u tim momentima, a ta žena je rekla kako sad vidi da se Bog brine o njoj i kako je neće ostaviti. Eto, to je bila sitnica. Za nas nije bila velika stvar, ali njoj je to promenilo život.

Ponovo idem u teretanu, tamo stoji jedna druga žena na istom mestu. Izgledala je jako tužno i jadno. Otišla sam u teretanu, nazvala jednu blisku osobu i opet je poslala kod te rampe i rekla:“Proveri da nije urađena ili pijana, ako nije sve to, pitaj je zašto radi to što radi i plati joj hotel za noćas, a ujutru je dovedi kod nas pa ćemo videti šta će biti dalje!“ Vratila se i rekla kako nije našla tu ženu. Baš sam bila besna, drugi put – ista stvar. I znate čega sam se setila? Biblija kaže da činimo dobro, jer nekad možemo da „propustimo“ anđela ako ne činimo dobro. Ne bi me čudilo da je to bio „ispit scra Džojs Mejer“. Da li se Džojs zaista brine za ljude? Da li radi ono što drugima govori? Da li samo šefuje ili je i sluga. Iskreno se nadam da su te žene anđeli i da sam prošla test! Uzmite vreme, zastanite, nemojte žuriti toliko. Mi često ne primetimo te ljude oko nas jer žurimo, imamo svoj put, svoj cilj, nemamo vremena za druge. Isus je zastajao pored takvih ljudi.

Jovan 2

Njegovo prvo čudo je bilo da vodu pretvori u vino. Poenta je da ovi stihovi jako nerviraju religiozne ljude, osim toga, oni ne vole žurke, ne vole opuštenost, vole da kritikuju i osuđuju, jer i ja sam bila takva. Ja sam bila farisej kakvog svet nije video. Dejv je voleo da se zabljava jer je imao dobar stav, ja nisam mogla tako nešto, jer sam u svemu videla nešto loše. Ako imaš dobar stav, u svemu ćeš moći da nađeš malo zabave. Sećam se kad su nam deca bila jako mala, a Dejv i ja smo bili prilično siromašni: imali smo 70$ za dve sedmice za 5 ljudi. Za mene je to bilo jako teško i stresno, jer sam odlazila svake sedmice s 35$ dolara u šoping za petoro ljudi, plus kuponi, spisak za kupovinu i digitron. Za mene je to bio posao, veliki posao. Dejv je hteo da se zabavlja sa svim tim, a ja sam bila živča. Dejv je voleo da se sprda s decom. Deca trče a Dejv ih juri kolicima. Joj kako me je nervirao dok su  se deca davila od smela. Brinulo me je šta će drugi reći o nama. Često sam im govorila:“Zaćutite više bre, blamirate me! Šta će ljudi misliti o nama?“

I uglavnom, bili smo u tom marketu i nakon što sam se izvikala na njih i rekla im kako su neozbiljni i svakakvi, Dejv mi je rekao:“Alo ženo, ja samo hoću malo da se zabavim s decom!“ Rekla sam mu:“Nisam ovde došla da se zabavljam, nego da obavim ovu dosadnu kupovinu, potrpam sve u auto, odvezem tu glasnu decu kući i strpam ih u krevet a ti se ponašaj kao odrasla osoba!“ Ja sam bila jedna od religioznih koji ne vole žurke.

No eto, prvo čudo je Isus je napravio na žurci, a? Prestanite da budete dosadni i preozbiljni oko svega, prestanite da zvocate, smarate i ponašate se kao da ste proguati nekoliko kamiona štirka. Dopustite sebi da budete nesavršeni.

Još jedna stvar u vezi Isusa: on je plakao nad nevernicima u svetu. Ljudi plaču kad vide nešto tužno i onda se izvinjavaju što plaču. Nemojte se izvinjavati što plačete, suze su potrebne i lepe.

Isus je ujahao u Jerusalem na magarcu. To možda nekima nije bitno, ali to je mnogo govorilo o njegovom poniznom srcu.

Jovan 21: 8 – 14

Isus uskrsli, Gospod, Bogočovek, najveći nad svima, sprema doručak učenicima?Nije mu bio problem da momcima spremi doručak?! Hej, Gospod im sprema doručak.

Treba nam bolji stav prema malim stvarima, jer sve male, obične stvari mogu biti neobične, kad bismo imali neobičan stav prema njima.

Jedan od načina da imate neobičan život je da shvatite da su Bogu sitnice bitne i da te sitnice upotpunjuju živote. Verujte Bogu i dopustite mu da vas blagosilja. Nas sitnice jako nerviraju, umesto da se opustimo i uživamo svoje živote.

Psalm 31: 14

Prevela: Biljana Tasić Knežević