Emocionalno zdravlje

Emocionalno zdravlje je bitno. Na ovo pitanje postoje odgovori koji su vrlo jednostavni a opet, vrlo bitni za nas.

Ljudima se svašta događa kroz život. Znam priču mladog čoveka, koji je odrastao s agresivnim ocem, tako da je većinu života proveo u strahu. Njegovi su se razveli kad je imao 8. Otac mu je nedostajao mnogo, tako da je izrastao u nesigurnog čoveka, koji očekuje potvrdu za svoju ličnost od drugih. Isus je postao našom zamenom. Ne samo da je uzeo sve naše grehe, nego nadopunjuje sve što se desilo i pre njega. On nas je usvojio, jer smo mi njegova deca, ako smo usamljeni, On će nam naći duhovnu porodicu. Njemu je bitan svaki aspekt našeg života. Ovaj mladi čovek je bio vorkoholik, pokušavajući da impresionira njegovog oca. I ja sam bila takva, jako sam želela da moji roditelji budu ponosni na mene, ali to nisam dobila od njih, dok nisam prestala to da želim. Nekad želimo nešto što Bog želi da nam da,ali, moramo biti ovisni samo o Njemu, naročito naša sigurnost.

Ovaj mladić je bio uspešan, tražeći da bude potvrđen, međutim nikad se nije suočavao sa svojim problemima, a to znači da će nas ti problemi boleti i boleti. Postao je policajac, najbolji. Bio je uspešan na poslu, ali se njegov život raspadao. Neko vreme možemo skrivati svoje probleme, ali ne možemo doveka. Pre ili kasnije, to izađe na videlo. Ako u sebi nosite gorčinu, neopraštanje, sebičnost, povrede, pre ili kasnije to se pojavi, eksplodira i onda se ti problemi vide. Ne vredi skrivati probleme, a ako ih skrivamo, nikad ih nećemo prevazići. Isus je zato tu da bi nas potpuno obnovio, potpuno. Osim toga, on nas blagoslovi toliko, da budemo bolji, od onog što smo mislili da mi možemo da nije bilo tih povreda.

Mladi policajac je na kraju bio u zatvoru deset godina a tamo je upoznao Hrista, no kao i svi hrišćani, duhovno se promenio, ali je morao raditi i na svojoj duši. Gospod nam da svog Duha Svetog, ali i naša duša treba da se obnovi. Ako se to ne desi, problemi se nastavljaju. Tu se onda stvori hrišćanin koji ima sve oznake hrišćanstva ali nema plodova, zbog svojih duševnih problema. Loše razmišljaju, žive po svojim emocijama i onda nema plodova, onda smo telesni hrišćani. Ne znači da nećete otići u nebo, ali će vam biti jako teško u ovom životu, i možda nikog nećete odvesti sa sobom. Na žalost, mislim da ima mnogo takvih hršćana, ne zato što žele da budu takvi, nego zato što ih niko ne uči ovim stvarima. Nekad mislimo: ako boli, nije od Boga. Nije tačno. Isceljnje nije bezbolno.

Čovek je i dalje tražio Boga kad je izašao iz zatvora. Počeo je da čita propovedi i da ih primenjuje u svom životu. Nakon nekog vremena, bio je u stanju da oprosti ocu, suoči se s njim, i ne samo to: njegov se otac obratio, proveo je s njim poslednju godinu životu i čuvao ga.

Ima mnogo načina na koje nas boli. Jedna od najbolnih stvari je ne voleti sebe, biti nesiguran u sebe i stalno sebi nalaziti mane. No, pre nego što možete nekog drugog da volite, morate sebe izbalansirano voleti.

Rimljanima 5: 5

Prva stvar nakon što primite Boga je primanje Njegove ljubavi. Budite zahvalni za to. Pošto je primite, onda pustite toj ljubavi da radi u vama, pa tako počnete da volite i poštujete sebe, i tako možete voleti i druge ljude. Verujem da Bog želi da isceli bolesne ljude, želi da im pomogne, ali misli da ne želi tamo da stane, nego želi da ih vodi dalje da drugima pomognu, tako da mislim da to ide ovako: isceli, da im ljubav i opremi ih da i drugima pomognu!

Tako naša bol postaje dobitak.

Svi znate moju priču iz detinjstva. Bila sam sekusalno zlostavljana. Znam da se mnogima to dešavalo i dešava se, na žalost. To je uvek neko kome verujute, i to vas tako poremeti, da je to strašno. Kako onda da verujemo Bogu nakon toliko povreda? Moja mama je o tome ćutala jer u to vreme se o tome ćutalo. Imala je 17. godina kad se udala za njega, tako da smo svi ovisili o njemu. Mlada sam upoznala Hrista, imala sam 9 godina, tako da sam znala da mi Hrist treba. Iskradala sam se da bih s rođacima odlazila u crkvu. Godinama sam i posle odlazila u crkvu, ali se nisam menjala.

I kad ne osećamo da je Bog s nama, On to jeste. Bog ima dobar plan za naš život, a najbolji način da „zeznemo tako dobar plan je“ da se kockamo. Znamo da je teško menjati se, pa se ni ne menjamo. Kad nam je teško, otežavamo i drugima. Jako je teško imati vezu, bilo koje vrste, s ljudima koji imaju dugogodišnje probleme. Naročito ako je to neko iz porodice ili vaši prijatelji.

Kad mi je Bog rekao da roditelje preselim bliže nama, rekla sam: to ne može biti od Boga, ali sam znala da jeste i da to moram da uradim. Pokupi izgovore i baci u smeće, uradi šta ti Bog kaže. Tri godine, nakon njihovog doseljenja se ništa nije događalo. Ništa. Već sam bila sva nikakva i mislila da će tako ostati, kad se proboj desio. Koliko vas zna taj osećaj? Probudite se, jedn običan petak, i paf! Desi se proboj, a vi niste ni nazirali da je to taj dan!

Zato treba biti uporan i uporan, raditi dok se ne desi ono što je Bog obećao, jer najgore je odustati. Bog nas želi uporne i poslušne. Mi često radimo brzo stvari da bi smo videli rezultate, a ne zato što je Bog tako rekao i mi znamo da mu trebamo biti poslušni. Mnogo ljudi radi samo zbog rezultata: daju desetak da bi imali više para, urade to i to da bi dobili ono što su tražili. Naravno da postoji nagrada od Boga, ali ako radimo samo zbog nagrade onda mašimo poentu. Hajde da budemo poslušni Bogu zato što ga volimo i zato što je On tako rekao.

Budite pažljivi, pazite na svoje motive, da radimo za Boga s pravim motivima, a ako radimo zato da bi smo dobili od Boga ono što smo mi zamisilili, imamo pogrešne motive.

Jedan dan me je otac pozvao i tražio oproštenje od mene. Toliko je godina ćutao i negirao da me je tako povredio. Moj otac se obratio i umro gledajući moju službu. U to vreme me je gledao svaki svakcati dan i govorio mi kako je ponosan na mene.

Isaija 61: 1, 2

Isus je pomazan da pomaže ljudima u potrebi. Došao je da isceli slomljena srca. Nisam ovo znala. Nisam znala da je Njemu stalo do mojih emocija, mislila sam da je sve u vezi greha. Oprosti mi grehe i zdravo. E nije tako. Njemu je stalo do svakog aspekta našeg života, doneo je slobodu i fizičke i emotivne boli. Otvara naše duhovne oči. Bog je naš OTKUPITELJ! Zato je i osveta Njegova. On se nosi s našim neprijateljima, ali zato moramo da oprostimo svojim neprijateljima, molimo se za njih i blagosiljamo ih, a to znači da ih nećemo ogovarati na svakom koraku, ne reklamiramo njihove probleme.

Ljudi su često ljubomorni na ljude koji su uspešni, tako je Josif prošao kroz mnoge nevolje, ali je uvek imao dobar stav i verovao je Bogu. U snu koji mu je Bog dao, video je da su braća i otac došli da mu se poklone. Nakon toga je otišao u Egipt, da se nauči mudrosti.

Neki od nas znaju svoj poziv i pokušavaju na sve načine da služe, ali gde god da krenete, vraat su zatvorena pa ne shvatate šta se dešava. Dešava se to da vas Bog priprema, polira, macka, vaše oštre ivice zaobljava. Služba će početi u Njegovo savršeno vreme, tako da niko neće moći da vam zatvori vrata pred nosom.
Divan deo o Josifu je kad su mu braća došla po hranu, a nisu znali ko je on. On je njih prepoznao, ali ne i oni njega. Odveo ih je u sobu, koju je prethodno ispraznio, nije hteo da ih povredi i kompromituje pred svima, pa je to uradio privatno. To je bitno, to mnogo govori o njegovom karakteru.

Kad vas ljudi povređuju, znači da su i sami povređeni, zato trebamo da se molimo za takve. Kad se molite, ne samo da njih oslobađate, oslobađate i sebe od boli, i Boga jer tako može da vas blagoslovi.

Kad se Jov molio za prijatelje koji su ga izdali, piše, da ga je Bog duplo blagoslovio. Ne morate živeti težak emotivni život, možete živeti blagosloveno. Molite se! I odlučite da ćete slušati Boga.

Isus je tu da nas emotivno isceli, On sve isceljuje.

Prevela: Biljana Tasić Knežević