Božija ljubav

Šta bi trebao da bude naš ultimativni cilj kao hrišćana? Sigurno ne da uvek bude kako smo mi zamislili, kad smo zamislili i koliko mi želimo. Naš cilj bi trebao da bude: oponašanje Božije ljubavi.

Danas ćemo učiti o potrebi da imitiramo Boga:

Efežanima 5: 1

Gospod se reprodukuje kroz nas. Biti hrišćanin ne znači ići svake nedelje ići u crkvu, nego razvijanje Božijeg karaktera u nama.

Rimljanima 8: 29

Isus je recimo „master kopija Boga“, jer je rekao: ako vidite mene, videli ste Oca! Isus je došao da na ovoj zemlji bude miliona i miliona kopija. Naš cilj nije da nas đavo nikad ne dira, nego da predstavljamo Boga ovde na zemlji, učeći da se ponašamo kao On, kako bi ljudi kojima On treba videli Njega u nama.

Danas ćemo pričati o Božijoj ljubavi i različitim aspektima te ljubavi. Bog daje nama i kroz nas. Mi primamo i dajemo dalje. Milost i ljubav.

Bog je ljubav i nije ono što On radi nego ono što ON JESTE!

Fileo – znači prijateljstvo, privrženost, ali ne za čokoladu ili nas same, nego mnogo dublje od nas samih.

Eros – odatle potiče reč erotika, ono što osećamo prema ljubavniku, ali to je nije nešto stalno. To nije ljubav na koju nas Bog poziva, Bog nas poziva na AGAPE, to je ljubav koji Bog ima prema svom sinu i nas same. Bog je zbog Agape ljubavi dao svog sina – Jovan 3: 16. Ljubav želi da daje, ne daje kad joj se traži, nego daje uvek! Kad dajete s dobrim stavom, više se slični Bogu jer je u Njegovoj prirodi da daje. Ta ljubav se žrtvuje, nije sebična, strpljiva je.

I Korinćanima 13: 4

Milostiva, odana i uvek se raduje, nije ljubomorna na nečiji uspeh, ponizna je. Ljubav je nešto predobro i predivno, gladna sam da vidim tu ljubav među hrišćanima, gladna da vidim kako se međusobno volimo. Volim ove naše konferencije jer ih posećuju ljudi svih denominacija: baptisti, pentakostalci, nedenominacioni hrišćani.

Matej 5: 44 - 46

Ovo je najvažnija poruka u Bibliji. Svaki put kad je čujem, pomaže mi da se bolje ponašam, pomaže mi da ne budem sebična i bezobrana. Čim nismo u stalnom dodiru s porukom, vraćamo se na staro ponašanje, sebično. Moramo objaviti rat sebičnosti, moramo biti dobri prema ljudima ciljano, ne ići samo po emocijama, jer onda to nije ljubav. Znate, hrišćani idu okolo i pričaju: volim te Njegovom ljubavlju, slava Gospodu... bla, bla... a gde si bila kad sam se selila? Gde si bila kad je neko trebao da mi pričuva dete ili ga pokupi iz škole? Kad mi je trebao prevoz ili kad nisam mogla da platim kiriju jer sam izgubila posao... da, volim te. Ljubav se vidi, oseti se na mnogo raznih načina. Ljubav je strpljiva, tako se voli, volimo ljude tako što ih razumemo, tako što pazimo šta ćemo reći, ili šta nećemo reći! Nekad je teško ne reći ono što nam je na vr' jezika jer moramo reći tom nekom šta mu spada! A nije uvek tako. Nekad treba ćutati!Ta je ljubav uvek ista, Božija, konstantna i odana, uvek se raduje s drugima.

Lako je voleti one koji nas vole. Ne treba vam Duh Sveti da budete dobri prema onima koji su dobri prema vama. Kakva je nagrada za to kad to mogu svi? Kao hrišćani moramo rasti. Ne možemo biti savršeni na zemlji, ali možemo da rastemo i da se menjamo. Ako idete oko iste planine 20 godina, vreme je da odete odatle, onda idite. Ako ste čuli 1000 propovedi o opraštanju, oprostite. Nemojte da vam treba još jedna. Ako ste čuli 1000 propovedi o davanju, pa počnite da dajete, nemojte da vam treba još „jedan dokaz“ o tome da treba davati! Mi smo blagosloveni kroz poslušnost. Ne možemo biti savršeni, grešićemo, ali Bog to zna! Ne možemo da ga iznenadimo. Ne smemo prestati da pokušavamo. Pravednik će mnogo puta pasti, ali će i ustati i nastaviti dalje. Nema prokletstva za nas. Nemojte dopustiti đavolu da vas gura u osećaj krivice i prokletstva. Nema toga s Bogom. Savšren znači rasti i truditi se da budemo sličniji Bogu, a pravo se savršenstvo postiže u nebu. Karakter se razvija u „mračnoj sobi“. Ne možete razviti karakter kad je sve super, ili nije ljubav ako volite samo one koji vas vole. Ljubav čini dobro za ljude uvek ne samo onda kad se tom čoveku čini zgodno.

Agape nije impuls i ne dolazi iz emocija, to je akt volje. Nekad želim da dajem, nekad se ne osećam tako, ima dana kad sam prijateljski nastrojena a ima dana kad želim da ostave na miru. Ponekad idem u market jer sam obična žena, i onda mi neko priđe i kaže:“Ju, ne mogu da verujem da si ovde. Šta ćeš ti ovde?“ Čuj šta ću tu? Došla sam u kupovinu, ali mo'š misliti, ljudi nemaju tu sliku o meni. Misle da sedim kod kuće među cvećem.

Agape je akt akcije. Ne može da sedi i ništa ne radi, ta ljubav radi, stalno radi. Ovo mi je važno. Mnogo sam pričala o ljubavi pre nego što sam uopšte i proučila šta je ljubav. Možete imati knjige o ljubavi ali ako ih ne pročitate šta će vam? I kad ih pročitate, počnite da ih sprovodite u delo.

Zašto izbegavamo ljubav? Zato što košta: moraćete da date nešto što vam se ne da, moraćete da se ponašate onako kako vam se ne sviđa, košta vremena, novca, svega. Kako će svet znati da smo hrišćani? Po tome kako se ponašamo.

Jovan 13: 35

A? Šta kažete na ovaj stih? Amen! Hajde sa volimo – međusobno i to ciljano, ne po emocijama. Dela, davanje, slušanje, strpljenje. Nekad ne volim da slušam o nekim stvarima, sebično je, znam, ali meni je to jedna od težih stvari kad moram da slušam nešto što me uopšte ne zanima. No s druge strane, ništa ne može da me iznervira toliko kao kad JA nekom pričam a taj se neko ponaša kao da ga ne zanima šta pričam. Eto... Recipročno mojoj sebičnosti: ja ne moram, al' taj neko mora.

Dajte i daće vam se! Budiste strpljivi s ljudima.

I Jovanova 4: 7, 8

Volim ove stihove, jako su ozbiljni. I teški, zar ne? Šta je sa svim tim ljudima koji kažu da poznaju Boga a zli su? Osuđuju? Piše ovde: ako se loše ponašate prema drugima, NE POZNAJETE BOGA! Možda se religiozni, ali Boga ne poznajete. Šta Isus kaže o njima? Licemer i fariseji, vi ste kao mrtve kosti, nikom ne pomažete.

Ja sam bila šef svih fariseja. Bila sam vrlo religiozna, ali nisam nikom pomagala na taj način. Treba se zapitati: šta radim da nekom poboljšam nekom život? Dajem Bogu desetak i molim se s moje liste koja se zove: Bože sve ovo mi treba!

I Jovanova 4: 9 – 12

Zastanite na 12. stihu. Kad volimo jedni druge onako kako On kaže, On je tamo jasno i glasno. Ja sam pričala o ljubavi, ali nisam išla i činila dobro, nisam ostajala u Reči, nisam se ni trudila. Nisam bila blagoslov drugima, jer i kad sam odlazila negde kritikovala sam, komentarisala stvari koje me se nisu ticali, a ljudi su zazirali od mene. Često sam se pitala: zašto mene niko ne voli? Zašto me niko ne zove? Zašto mi retki dolaze? Pa zato što su retki mogli da me podnesu!

Izađite u svet i budite im Biblija!

Nije poenta da sedimo kući budući duhovni. Ne ljudi, izađite i praktikujte to što čujete. Praktikujte to što čujete. Mi smo oni koji „čine“ a ne samo slušaju. Nije obrazovanje ako ga ne koristite.

Mi Boga ne možemo da iznenadimo. On sve unapred zna, znao nas je pre nego što nas je sastavio u našim majkama i znao je ko ćemo biti i šta ćemo raditi. Bog vas voli, ne možete tu mnogo da uradite. Ne može da prestane da vas voli, ili da vas voli ponekad, ne postoji nešto što možete da uradite da prestane da vas voli.

Samo: da li prihvatate Njegovu ljubav? Ako je ne prihvatate, živećete u strahu, emotivnom i duševnom rastrojstvu, bićete sebični, uskogrudi, kritični. Nećete biti srećni. Nećete moći da volite druge jer ne možete dati ono što nemate.

I Korinćanima 13: 4

Ovi stihovi su Božiji karakter. Nije poenta da znamo o Bogu, nego da ga upoznamo i osetimo kako On funkcioniše.

Prevela: Biljana Tasić Knežević