Tri religiozna stava koje treba izbegavati – II

Drugi stav: religiozni ljudi imaju visoko mišljenje o sebi, dok druge, naravno, gledaju s visine. Oni su snobovski i isključivo nastrojeni prema ljudi, skloni osudi. Imaju stav koji kaže: bitniji sam od tebe. Ljudi se utišaju kad pričam o ovome.

Izreke 6: 17

Bog mrzi ponos, duh koji se uzvišuje sebe i ponižiava druge. Znam više od tebe, moje je mišljenje bitnije od tvog, kao na primer: ne slušamo druge kad prijaču, nego ih prekidamo.

Rimljanima 12: 3

Kad prolazimo period orezanja i promene, moramo imati na pameti da postoji i druga strana krsta: kad dolazi miran period. Što više misliš da si bitna, sve više ćeš shvatati da nisi, što veću poziciju imaš, što te više ljudi vidi, moraš biti što poniznija da ne bi upala u zamku previsokog mišljenja o sebi. Ljudi misle da živeći u grehu iza zatvorenih vrata, ne utiče na javni život, ali ono što je u mraku, pre ili kasnije, izađe na svetlo. Suprugu jednog političara su pitali:“Šta mislite, zbog čega je Vaš suprug mislio da ono što radi neće biti otkriveno?“, odgovorila je:“Zato što ga je moć udarila u glavu, mislio je da može da radi šta hoće i kad hoće, a da to niko neće saznati, ili, da mu niko ništa svakako ne može!“ Da li si političar, vođa slavljena, propovednik, šta god, moraš voditi računa i razmišljati o tome da ti tvoja pozicija nikako ne dopušta da se loše ponašaš prema drugim ljudima i da ih gledaš s visine.

Da budem iskrena, davno, kad nisam bila ovo što jesam, imala sam službu u crkvi, jedan deo službe  je bio da pokupimo „poznate“ propovednike kad nam dolaze u crkvu. Onda sam dobila veliku lekciju o poniznosti, jer sam videla kako se takvi ljudi često ponašaju dvolično: ponašali su se oholo prema nama, ma nisu hteli reč da progovore jer smo Devj i ja bili niko i ništa, a na službi su bili „sveti i ponizni“. Drago mi je što sam prošla kroz sve to, jer danas, imajući to saznanje u sebi, prema svima se odnosim isto i s poštovanjem, naročito prema onima koji nas dočekuju i trude se oko nas. Razgovaramo s njima, uključujemo ih u razgovor, ne ponašamo se kao da smo kraljevi. Kako se ponašamo prema ljudima iza scene, mnogo utiče na život tih ljudi. Molim vas budite fini i ljubazni s ljudima, naročito prema onima koji imaju „niske“ pozicije u životu. Odavno sam odlučila da ću blagosiljati ljude. Ne govorim ovo da vas impresioniram, to smo odavno raščistili, tako da sa sobom uvek nosim male poklončiće: nešto kao razglednica i malo novca unutra. Tražim ljude kojima ću to dati i blagosloviti ih. Stvar koja me drži u poniznosti je ta da ne želim da budem profesionalni propovednik koji svima govori šta treba da rade, a sama se toga ne drži. Tako sam u jednoj robnoj kući, curi koju sam videla da čisti toalete dala taj poklončić i otišla dalje.

Nemojte davati samo onima koje želite da impresionirate ili one koji to posle mogu da vam uzvrate. Biblija kaže da ne zovemo na ručak samo one koji posle mogu nas da pozovu, nego da pozovome one koji to ne mogu da nam uzvrate. Šta to znači? Nemojte raditi stvari za druge samo iz koristi, radite to zato što je ispravno, nemojte se posle hvaliti s tim i radite to da proslavite Boga. Kasnije ćete osetiti kako se vaš Duh raduje, a to će vas držati i kasnije kad imate teške momente, služeći Boga punim srcem. Kasnije mi je ta devojka rekla koliko toaleta dnevno očisti, kakav joj je posao i kako se osećala blagosloveno zbog toga što je dobila. Ona je za mene bila bitna isto koliko i menadžer te ustanove, koji me je kasnije tog dana jurio jer je čuo da sam tamo. Bio je vrlo fin i ljubazan, sve je to super, ali ja idem za ljudima koji ne mogu da mi uzvrate uslugu. Nisam njemu dala isto što i njoj, da bih sledeći put kad dođem, imala popust.

Juče smo imali zanimljivo iskustvo na ručku. Imali smo rezervaciju, dva puta potvrdili rezervaciju, a kad smo otišli, čekali smo, jer su naš sto nekom dali. Kad smo napokon seli za svoj sto, dobili smo nekoliko besplatnih aperitiva, što mi je bilo čudno, a onda je došao šef sale i rekao:“Molim vas oprostite nam, jer mislili smo da nam dolaze obični ljudi a ne vi!“ Ju kako mi se smučilo u sekundi! Da se to desilo pre trideset godina, verovatno bih bila ponosna da ponosnija ne mogu biti jer sam onda bila Mis Mnogo sam važna. Danas ne! Da se razumemo, nije problem imati prijatelje na pozicijama, nije problem činiti im usluge i da oni čine usluge vama, ali ne želim da dopustim nikome da mi puni glavu glupostim i da nasedam na to kako sam ja važnija od nekog drugog. Mnogo sam godina provela čisteći sebe od tog stava, tako da neću nikom dopustiti da me vrati tamo, zato sebe svaki dan podsećam da nisam toliko bitna i da smo svi isti pred Bogom. Ako ne mislite da ste pametniji od drugih, imaćete strpljenja da svakog saslušate i nikog nećete gledati s visine! Gledaćete ih kao Isus, a ne kao čovek.

Mi ne nismo baš raspoloženi da se družimo s ljudima koji su drugačiji od nas, drugačije razmišljaju od nas, drugačije se oblače i drugačije žive. Znate, ja sam nekad bila „Miss Poliester“ uštirkana, kruta i nedodirljiva, a onda je Gospod počeo da radim na našim srcima pokazujući nam da je došlo vreme da se pružimo prema mladima, pa smo shodno tome, okupili tim slavljenja koji je svirao muziku koja je bila bliska današnjoj omladini. Ježila sam se od njihovih pocepanih farmerica, frizura koje su vrištale od gelova i voska. Na prvoj evangelizaciji sam doživela šok. Pozvali smo sve one koji bi da prime Hrista, mladić koji je privi izašao, osim svega goreg pobrojanog, nosio je farmerice ispod koji su se videle njegove bokserice.

Tužno je i jadno suditi ljude/žene po onome šta oni oblače. To što se neka žena slobodnije oblači ne znači odmah da je kurvetina koja samo želi da izazove muškarce. Možda ona ne zna bolje? Ne poznaje Hrista? Zašto biste je osuđivali? Nikad ne možete znati šta se krije iza takve maske, dajte joj šansu da se pokaže. Ne mogu više da podnesem fariseje i licemere. Znam žene koje sude takve žene samo zato što to i same žele ali nemaju petlje za to. Ja sam bila takva, najveći licemer koji je hodao zemljom, ali hvala Bogu, On me je suočio sa samom sobom i promenio me. Ne znači da treba misliti loše o sebi, ali isto tako ne smemo misliti loše o drugima. Mi ljudi stalno nekog moramo da karakterišimo, čak i po tome kako se oblače, kako izgledaju, kakvu kosu imaju, kako se šminkaju. Od kuda vam pravo da sudite ljude na osnovu spoljašnjosti, da ih vi strpavate u grupe u koje oni ne pripadaju. Gde je tu Hrist?

Ljude kategorišu po tome što puše ili što popiju čašu vina. Prestanite da isključujete ljude zbog toga što mirišu drugačije, izgledaju drugačije, govore drugačije ili šta god. Pre nego što ih osudite POTRUDITE SE DA IH UPOZNATE, DA UPOZNATE NJIHOVA SRCA. Ne ja ne podržavam pušenje, alkoholizam i psovanje, ali da vam kažem, Biblija ne priča baš mnogo tome da li se sme pušiti ili ne, ali zato mnogo priča o tome kako je greh prejedati se, kako je greh ogovarati i osuđivati, kako je greh biti religiozan i kritičan. Znate šta mi radimo? Mi sami odlučimo o tome šta je duhovni kvalitet! Tetovaže, pirsing, farbanje kose! Ma dajte, u stara vremena muškarci su nosili više nakita nego žene, nosili su minđuše u nosu... danas se mnogi hrišćani sablažnjavaju o to, a nemaju pojma da je to u staro vreme bio kulturološki status. Budite dobri prema svima, prema svima se isto ponašajte, poštujte sve, ne osuđujte. Prema svima se ponašajte isto i ljubazno. Ako birate ljude po statusu, to smrdi pred Božijim nosom.

Treći stav je kritično, osuđujuće ponašanje koje govori: ti treba da se promeniš!

Kad bih vas pitala za listu ljudi koji treba da se promene, predpostavljam da bi lista bila podugačka. Moramo prestati da gledamo na ljude sa stavom: ti treba da jedeš manje, ti treba da smršaš, ti treba da promeniš uši, ti treba da se ofarbaš, ti treba manje da pričaš. GLEDAJTE SVOJA POSLA!

Želim da naš odnos sa Bogom utiče na druge ljude na pozitivan način, ne da se pretvorimo u religiozne kritičare.

Prevela: Biljana Tasić Knežević