Tri religiozna stava koje treba izbegavati – I

Postoje tri stava za koje znam zasigurno da moramo da promenimo. Treba hrabrosti da se zagledamo u sebe, jer, lako je zagledati se u nekog drugog i naći mu greške, ali, to isto uraditi sa sobom iziskuje hrabrost. Nedavno me je neko pitao koji je ključ, glavni sastojak, koji mi je pomogao da prevaziđem sve smeće iz moje prošlosti? Na prvom mestu Božija Reč, ali između ostalog i moža želja da se suočim sa pravom sobom, Božija istina me je oslobodila, i svi ovi stavovi o kojima ću pričati su presvedočini u mom životu. Bitno je želeti te promene. Mi se mnogo brinemo o tome da promenimo druge, a đavo u stvari želi da se zauzmemo toliko s tim, da ne vidimo sebe i idemo dalje od Božije volje.

1.     Želja za tim da nas primete, da budemo viđeni, da nam se dive i da nas cene.

Svima nam je ovo potrebno u određenim granicama, ali ako radite u crkvi zbog toga da bi vas cenili, onda je to ništa, tj. nema mnogo smisla. Sve što radite, radite za Boga, bitan je motiv. Motiv je da nekom nešto pružimo, a ne da dobijemo nešto za sebe. Neki ljudi sede godinama ništa ne radeći, pitajući se šta je njihova služba? A služba im je pred nosom. Sve što treba da urade je, da pruže ruke i rade za Gospoda. Ne želim nikoga da optužujem, ali znam pouzdano da mnogi kad kažu:“Želim službu“, u stvari žele da stanu za propovedaonicom, da ih vide i da im se dive, a imati službu ne znači samo stati za propovedaonicom. Žele službu koja će im doneti slavu, i znam da nije lako ovo priznati sebi, ali, ako želite da se suočite s tom istinom, biće vam lakše. Ne govorim vam ovo da biste se osećali loše, da biste poneli osećaj krivice. Ne, ovo što govim je na izgradnju, da vam bude bolje, da živite lepše, lakše i ispunjenije! Sve dok se ne suočite s istinom, istina ne može da vas oslobodi. Mi osuđujemo druge zbog stvari koje i sami radimo. Zašto to radimo? Jednostavno zato što znamo šta taj neko treba da uradi da mu bude bolje, ali nismo svesni da to i nama treba. Druge gledamo s lupom, a sebe kroz ružičaste naočare. Jako je lako kriviti nekog drugog:“Da se ne ponašaš tako kako se ponašaš, ja sam stalno ljuta i povređena zbog tvog ponašanja!“ Ne izgovarajte se molim vas, jer to što se neko loše ponaša ne daje vam dozvolu da se i vi tako ponašate. Biblija i dalje govori da moramo biti mirni i da donosimo mir. Đavo voli da nam otkloni fokus s pravih stvari.

Psalm 51: 6

Ako se ne suočiš s istinom o sebi, nikad nećeš porasti u Gospodu, a ići ćeš oko iste planine iznova i iznova. Možda ćeš mi reći:“Već se dovoljno loše osećam u vezi sebe same, ne slušam te da bi mi ti govorila u čemu grešim!“ Sažaljevati sebe zbog tih loših stvari, ne znači da se suočavamo s istinom. Od toga što ćeš govoriti loše o sebi, sažaljevati se, neće ti biti bolje. I ja sam bila takva, očekivala sam da me i drugi žale i nije mi bilo lako. Kad sam shvatila da sam sebična i da imam loše stavove, počela sam da se menjam. Ako želite da znate šta mi je najviše pomoglo da se promenim, onda je to ovo: dopustila sam Duhu Svetom da me uhvati za ruku i da mi korak po korak otkriva istinu o Džojs Majer. Naravno, presatanite da brinete o drugima i šta će oni sa svojim životom, jer kad budemo stali pred Boga neće nas pitati ni za koga drugog, nego o nama. Zato moramo biti sigurni da radimo sve što Bog od nas traži. Ova stavka pod jedan nas uvek nagoni da radimo dobre stvari ali iz pogrešnih motiva. Bog će radije, mislim ja, koristiti nekog ko ima ispravne stavove a nekad zglajza u ponašanju, nego nekog ko se uvek super ponaša, i nikad ne zglajza, a ima pogrešne motive i neiskreno srce. To su prazne stvari, šou kako bi drugi videli kak osu super. Unutra su kritični i sebični.

Matej 23: 1 – 4

Prvo, moramo shvatiti da ono što drugima govorimo da rade, moramo i sami da radimo. Ako govorimo deci da ne lažu, onda im ne možemo glumiti iskrenost, ako telefon zvoni i kažemo detetu: reci tom nekom da mama nije kod kuće. Religiozni, legalistično ljudi će ti odmah dati listu stvari koju treba da uradiš, ali se neće moliti za tebe da to uradiš što lakše i brže. Zapitajte se: kako se ponašate kad morate da idete ekstra milju a to niko ne primećuje? Mi u tim momentima želimo pažnju, da nas drugi primete, a Bog nam to ne daje jer tu pažnju želimo iz pogrešnih razloga. U vreme, kad sam još kod kuće držala Biblijske časove, bila je jedna žena, tj. dolazila je žena za koju nisam ni znala da postoji. Povremeno bi mi ljudi rekli kako je povređena jer je ne primećujem, a ja to nisam radila s razlogom da je povredim, nego je jednostavno nisam videla. I to se tako provlačilo, a ja sam pokušavala da skontam ko je ona ( niko nije hteo da mi kaže ime ), nisam mogla, pa sam pitala Boga zašto je stalno krije od mene? Bog mi je rekao:“ Ona želi da je ti primetiš kako bi imala bolju sliku o sebi, a ja želim da ona bude srećna sa sobom primećivala je ti ili ne!“ Često, kad ne dobijemo ono što smo hteli, budemo ljuti, a treba samo malo dublje otići, pa ćemo videti da Bog neko radi. Tužno je kad neko može da bude srećan samo onda kad ga svi primećuju, kad ga hvale, kad mu hvale decu, posao i uspeh. Ja sam  bila takva, prošla sam kroz to, ali sam uz pomoć Božiju to prestala da radim jer sam znala da to nije božiji plan za moj život. Sve što rade, žele da budu primećeni.

Matej 23: 23 – 28

Kad čitam ovo, uvek se setim lepo obučenih žena u crkvi na koje sam bila ljubomorna, ne znajući šta se tim ljudima događa u srcu. Ja sam se za nedelju najbolje oblačila, decu, muža, sve je moralo da bude u dobroj boji, svaka dlaka na svom mestu, ali smo se svake nedelje ujutru svađali do crkve, sve dok se ne nađemo na vratima crkve, kad počinjem da bivam savršeno duhovna i jaka! Sedeli smo u prvom redu, a meni je prijalo što je sve tako impresivno, a to je bilo takvo smeće, vrlo nebitno. E onda je to Bog izvukao ispod mojih nogu. Kakav je to slom bio za mene, kakav slom, ne možete ni zamisliti. Ako morate imati mnogo materijalnih stvari da biste bili srećni, nije dobro. Više vam treba saznanje o tome ko ste vi u Hristu. Ljudi se identifikuju sa svojim poslom, ja to neću. Jednog dana, kad skroz ostarim, ljudi će govoriti:“Zar ona nije bila Džojs Majer?“ Nije bila, ona to još uvek jeste, jer ja nisam moj posao i moj uspeh, ja sam ja i bez toga i sa tim. Slušajte me promene će se dešavati, dešavaju se parcijalno, ali budite poslušni. Nekad ćete biti dobri, nekad ćete biti bolji a nekad nećete biti dobri. Ako vam trebaju fine haljine i dobar auto da budete srećni, nikad nećete biti srećni. Zar mislite da je Bog bio srećan sa mnom u mojoj lepoj haljini dok se na putu do crkve svađam s mužem? Nema šanse. Joj kakav sam licemer bila: dizala sam ruke, pevala, bila super duhovna, a unutra sam bila sebična, bezobrazna i nesigurna, ali ljudi moj: Bog sve to vidi. Od svih možemo sakriti, osim od Njega, zato prestanite da živite za publiku na zemlji, živite za publiku na nebu! Ova stavka je veliki izazov: pogledati sebe iznutra i tražiti od Boga da vas menja. Dok god mislite da ćete biti srećniji ako imate više para, varate se. Nećete. Bićete srećniji samo s Njim. Možda mislite da ćete biti srećniji ako imate kućnu pomoćnicu, ali teško, jer i njoj ćete naći manu. Stoga, srećni ćete biti kad niko i ništa ne može da diktira vašu radost.

I Korinćanima  3: 10 - 15

Ovo je prva grupa stihova koju sam proučavala kad me je Bog poveo na  to. Ovde priča o motivima. Šta ovo znači? Mogu provesti sve vreme ovoga sveta , ceo svoj život, pokušavajući da impresioniram ljude, radim dobre stvari, ali jednog dana će sve to bit itestirano, i ono što smo radili pogrešnih motiva biće sprženo kad prođemo kroz oči vatre. Ne znači da nećemo otići u nebo, ali ćemo izgubiti nagradu. Prazni, legalistični, lažni ljudi pokušavaju da impresioniraju druge, a mi idemo ka tome da stanemo pred Boga i kad nas pita šta smo radili i zašto, imaćemo ispravne motive.

Neverovatno kako nas samopravednost vodi u kritičnost prema drugima ljudima. Treba gledati na sebe i biti milostiviji prema drugima ljudima. Hajde da imamo pravi i iskreni odnos s Bogom, i da tu dobrotu i milost koju ima dajemo i drugima. Mi smo Njegovi kanali kroz koje On otpušta svoju milost, dobrotu i ljubav, stoga: PRESTANITE DA KRITIKUJETE DRUGE, PRIČATE RUŽNE STVARI O DRUGIMA, GOVORITE PONIŽAVAJUĆE O NJIMA, SAMO ZATO ŠTO STE NESIGURNI, SEBIČNI I RELIGIOZNI I NEMATE HRABROSTI DA SE ZAGLEDATE DUBLJE U SEBE.

Kad budemo stali pred Njim, neće nas pitati o drugima, nego o nama.

Prevela: Biljana Tasić Knežević