Suočavanje s optužiteljem – II
Da li vam se desilo da nešto sagrešite pa se pokajete, ali nikako da se otresete tog lošeg osećaja iako ste se pokajali? Znate, optužitelj uvek dođe da nas podseti kako smo “loši”. Danas ćemo naučiti kako da prevaziđemo te emocije I kako da živimo u slobodi. Galaćanima 6: 8 – 10 - 8 Jer koji seje u telo svoje, od tela će požnjeti pogibao; a koji seje u duh, od duha će požnjeti život večni. - 9 A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako se ne umorimo. - 10 Zato dakle dok imamo vremena da činimo dobro svakome, a osobiti onima koji su s nama u veri. Ako živite po emocijama požnjećete plodove istih: desktruktivnost I problem. Ako radimo ispravne stvari uprkos tome kako se osećamo – požnjećemo dobre stvari. I ovde isto kaže da će biti perioda kad će izgledati da rezultata za ispravne izbore nikad neće biti, a biće ih. Možda ćete dugo morati da volite “neprijatelja”dugo, dugo dok ne vidite da se taj neko promeni, možda ćete dugo morati tom nekom da pokazujete ljubav Božiju iako ne možete da ih podnesete jer ne vidite promene I rezultate. Ne radimo ispravne stvari samo da bismo videle dobre rezultate. Mi radimo ispravne stvari zbog toga što znamo da je to ispravno I zbog toga što Bog tako kaže! Ne radimo ispravne stvari da umilostivimo Boga da nam da ono što mi hoćemo, nego zato što poznajemo Njegovu milost. Dok god radimo ispravne stvari da umilostivimo Boga, dajemo đavolu kamen da nas gađa, odnosno – đavo s tim može da se igra. I hoće da se igra. Nemojte davati desetak samo zato što želite da vam Bog da više para. Dajete desetak jer znate da je to ispravno. Znate, u Božijoj Reči piše da postoji vreme setve I postoji vreme žetve. Dajući desetak vi sejete, a samo Bog zna kad dolazi vreme žetve! Nekad je teško čekati, a čekanje se isplati. Nakon čekanja dolazi žetva. Jako volim ovaj deseti stih u Galaćanima. Ovi stihovi su mi promenili život, jer sam kroz ove stihove shvatila da ako želim da hodam u ljubavi moram to da radim ciljano, da se fokusiram na taj cilj I radim na tome da blagosiljam ljude, ne samo kad osećam. Znate, imam dane kad želim da me svi ostave na miru, ali zbog toga što se tako osećam ne znači da će se to I desiti, a kad sam takva po mom licu možete znati da nisam baš raspoložena, no ja sam odlučila da bez obzira na to kako se osećam moram biti ljubazna I fina s ljudima, jer to što se ja ne osećam dobro nije njihov problem. Opraštanje je isto takva. Znate, ne opraštamo zato što želimo I ne želimo, opraštamo jer Božija Reč tako kaže I jer je to dobro za mene. Iako je prošlo mnogo, mnogo godina od seksualnog zlostavljanja mog oca, često imam loše emocije u vezi toga, a kad sam počela dublju vezu s Bogom, shvatila sam da ne mogu samo da molim oficijalnu molitvu: Bože oprosti mojim neprijateljima, nego sam morala I sama to da uradim. Totalno oproštenje. Jedna od stvari zašto sam to odlučila je I ta što sam shvatila da povređeni povređuju. Moj otac je bio povređen pa je povređivao mene, a đavo voli, jako voli da se takva prokletstva nastavljaju, da se dešavaju s generacije na generaciju, jer se tako širi mržnja I tako se duplira mržnja. Da sam nastavila da mrzim svog oca, počela bih da radim iste stvari svojoj deci, nastavila bih da budem sebična, bezobrazna, egocentrična, samosažaljiva, ogorčena a to bi se relfektovalao na ljude oko mene. Često se iskaljujemo na ljudima zbog toga što nas je neko drugi povredio. Morala sam da naučim da zapravo oprostim I morala sam da shvatim da opraštanjem, sebi činim uslugu, I da ne mogu da komuniciram s Bogom na čist način ako ne oprostim. Pitate se kako možemo da oprostimo onima koji su nam učinili nažao? Lepo, kako je Bog oprostio nama? Bog nam nikad ne traži da nekom damo nešto, ako nam pre toga On nije dao to nešto. Ne traži da oprostimo dok nam ne oprosti, ne traži nam da volimo druge dok On ne pokaže svoju ljubav, dok nas potpuno ne opremi, ali, I to nećemo uspeti da usvojimo dok ne naučimo da živimo iznad svojih emocijama. Mi smo jako navučeni na to da ugađamo svojim emocijama, da ne shvatamo kako je to ozbiljan problem I koliko odluka donosimo na osnovu onoga što osećamo. Neki od vas shvataju ovo, a neki od vas traže opravdanje za sve to. Opravdanja nema. Koliko dopuštaš emocijama da ti vode život? Koliko dopuštaš da emocije diktiraju ono što kažeš ili kako se ponašaš prema drugim ljudima? Efežani 4: 26, 27 - 26 Gnevite se i ne grešite; sunce da ne zađe u gnevu vašem. Nigde u Bibliji ne piše da je pogrešno biti ljut, jer ljutnja je emocija koju ne možemo izbeći, ali… kad ste ljuti nemojte se loše ponašati. Lepo je što nam Bog daje skoro ceo dan da budemo ljuti, ali eto, moramo pred spavanje da oprostimo. Ja sam volela da se ljutima danima I noćima, spavala sam na madracu samo da ga ne dodirnem, nisam pričala s njim, smrzavala sam se na podu, dok je on hrkao ispod svog pokrivača, na tom mekom krevetu. Da vas pitam: ko je tu bio pobednik? Ne ja! Nemojte otvarati vrata đavolu da vas muči kroz neopraštanje. Kad sam napokon donela odluku da neću živeti uvređena, stvari su počele da se menjaju. Kad donesete odluku onda morate učiti I učiti I učiti I učiti, jer što više učite o tom području, više hranite svog Duha I postajete stabilniji. Bitno je učiti, a čitanje I učenje se razlikuje. Kad mi se sledeći put to desilo s Dejvom, nisam htela da spavam na madracu – hladnom podu, nisam htela da se smrzavam, nego sam ušla u sobu I pitala ga da li nešto želi da popije? Nije mi bilo lako. Stajala sam ispred vrata I tresla se od besa. Otišla sam u svoju kancelariju, legla na pod I rekla Bogu:” Ne idem odavde dok me ne promeniš, dok me ne blagosloviš da se promenim, jer neću više da kupujem CD-e I slušam predavanja na ovu temu a da ih ne sprovodim u delo!” I znate šta, molila sam se neko vreme, otišla u sobu kod Dejva, izvinila se I tražila oproštenje, poljubili se, izgrlili, ali najvažnije od svega: zalupila sam vrata đavolu pred nosom. Nemojte živeti svoj život ljuti. Ne možeš da promeniš to kako se osećaš, ali možeš da se ponašaš kako treba. Možeš da se osećaš kako hoćeš, ali biraš da budeš dobra I da se ponašaš kako treba. Ne moramo sve da osećamo da bismo to nešto I radili. Bitno je učiti I znati da ne možemo živeti po emocijama. David je bio čovek od emocije, što znači da ne moramo da krijemo svoje emocije od Boga jer I da hoćemo ne možemo jer On sve to zna. Psalm 56: 1-4 - 1 Smiluj se na me, Bože, jer čovek hoće da me proguta, neprijatelj me svaki dan pritešnjuje. - 2 Neprijatelji moji svaki dan traže da me progutaju; jer mnogi napadaju na me oholo. - 3 Kad me je strah, jer se u Tebe uzdam. - 4 Bogom se hvalim za reč Njegovu; u Boga se uzdam, ne bojim se; šta će mi učiniti telo? Đavo voli da nas optužuje a onda optužuje I braću I sestre. Imate potpuno pravo da kažete Bogu kako se osećate I da budete ljuti I svašta nešto, ali mu isto recite da se nećete ponašati po emocijama, nego onako kako vas je On naučio. Ne kaže David će to uraditi kad oseti sigurnost, nego da će imati poverenje u Njega. Šta je strah? Emocija koju proizvede đavo da bi nas onesposobio: radije bi da pobegnete nego da se suočite. Ne kaže Bog da nikad nećemo osetiti strah, nego da I kad ga osetimo nećemo pokleknuti pred tim strahom, da ćemo I u momentima kad se plašimo raditi ispravnu stvar. Kad nam Bog nešto da, đavo će doći da nam uzme to nešto: šta ako propadneš? Šta ako ne bude tako kako si htela? Šta ako? Pa šta! Ako se bojiš, stisni petlju pa to neštu uradi uplašena! Imamo mnogo potencijala ali ga strah parališe. Nemate pojma šta Bog može da uradi od obične osobe ako ta osoba ne pobenge. Kako je bilo Davidu kad se suočio s Golijatom? Svi su rekli da neće uspeti da pobedi Golijata, I nije časio ni časa nego ga napao. Kad se vi suočite sa svojim Golijatom samo idite napred I napadnite ga! Nemojte se premišljati, jer kad se premišljate ne radite ništa. Dok se premišlajte gubite vreme, usput, ne kažem ni da trebate žuriti! Samo nemojte biti toliko nesigurni! Nemojte biti toliko super duhovni da vam treba 3 anđela I 10 proročanstva da se mrdnete malo. Šta ako nije od Boga? Ništa, vratiće vas On na pravi put. I Korinćanima 3:1 – 3 - 1 I ja, braćo, ne mogoh s vama govoriti kao s duhovnima nego kao s telesnima, kao s malom decom u Hristu. - 2 Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogaste, i ni sad još ne možete, - 3 Jer ste još telesni. Jer gde su među vama zavisti i svađe i nesloge, niste li telesni, i ne živite li po čoveku? Nije vas spasao da sedite I kukate, zavidite I neopraštate. Imate dve vrste ljudi: oni koji čekaju da se nešto desi I oni koji rade sve da se to nešto desi. Korinćani su bili vrlo “duhovni” a Pavle im se obraća kao deci, duhovnoj deci. Kad se obratite I vaša se usta obrate! Ne možemo govoriti gluposti, sve što nam padne na pamet. Korinćani su živeli po emocijama. Tamo Pavle nabraja sve te emotivne probleme: ljubomora, bes, neopraštanje itd… To su sve telesne, površne stvari, koje nas nikuda ne vode osim na dole! Hajde malo mislite, budite dublji. Nemojte misliti da ste duboki zato što izgleda svaki dan kao da vas je Dunav izbacio! Nemojte dopustiti da vas vaša duša vodi nego Duh. Ne morate osećati nešto da biste nešto uradili. U stvari, mi se više ni ne pitamo – mi radimo ono što verujemo da Bog od nas želi. Nema boljespoznaje od toga da znate, da ste u Njegovoj volji I da ste mu poslušni. Biblija kaže: Jakov 4: 8,7 - 7 Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se đavolu i pobeći će od vas. - 8 Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani. Kad prepoznamo negativne emocije I znamo da su od đavola, onda imamo moć I snagu da ih zaustavimo, ali đavo ne želi da znaš ovu istinu. Luka 10: 19 - 19 Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi. Bog nam daje snagu I moć, niko I ništa ne može da nas povredi. Veći je onaj koji je u nama, nego onaj koji je napolju. Prevela: Biljana Tasić Knežević
