Kako izgraditi prašumu vere – I

Da li znate da postoji razlika između: imati veru i tu istu veru koristiti u svakodnevnom životu? Da li imaš problem s činjenicom da će ljudi saznati da si hrišćanka? Da li te ta činjenica plaši? Bojiš li se odbačenja, osude ili progonstva? Svako od nas se može naći u ovoj poziciji, ali evo kako sve to možemo verom prevazići.

Možda si shvatila da imaš neprijatelja koji se zove đavo, poenta je da te on zadržava od progresa. Znate, taman počnete da živite progres, a onda on napada, ali moramo biti uporni, pre ili kasnije ćete izaći iz tih teških momenata, a vaše iskustvo će vam kasnije pomagati da izađete iz problema. Opasno je ignorisati đavola isto koliko i poklanjati mu previše pažnje.

II Korinćanima 2: 11

-         Da nas ne prevari sotona; jer znamo šta on misli.

Opasnost od neznanja je velika. Ako ne znate, nećete raditi, ništa nećete uraditi, a ako ništa ne uradite u opasnosti se. Đavo voli pasivne ljude, oni misle da će uvek neko drugi raditi umesto njih, nikad im ne padne na pamet da su oni ti ljudi. Đavo prvo pokušava da napadne naš razum. Razum je bojno poljno: đavo će vas lagati, iskrivljivati vam sliku realnosti, citiraće vam Božiju Reč izvlačeći stihove iz konteksta, a jedina je zaštita u Božijoj Reči, a ako ne znate istinu ne možete prepoznati laž. Svako od nas veruje u nešto što nije tačno, jer smo nekad davno to pokupili negde, i iako to nešto nije istinito, to nas na određeni način vodi. Možemo verovati da ljudi o nama pričaju loše, a istina je da vas ni ne vide! Ni ne misle o vama. Ljudi nisu toliko zainteresovani za nas koliko mi mislimo da jesu! Što si to rekla? Što si me tako pogledala? Što si mi to napisala? Nemojte primati te laži od đavola, nemojte toliko brinuti o drugima, da li vas oni ogovaraju ili vam govore iza leđa, vi brinite o tome da vi to ne radite, da vaš razum ostane čist, nemojte voditi brigu o onome što nije vaša dužnost. Brinemo se toliko o tome šta drugi nama rade ili ne rade, umesto da brinemo o tome šta mi radimo ili ne radimo. Moramo se odupreti đavolu – UVEK, ne samo nedeljom.

Đavo je lažov. Danas pričamo o tome kako uništava. On voli da nas kontroliše i manipuliše, optužuje braću i sestre. Kad god se osećate prokleto, to je od đavola, a kad osećate presvedočenje to je od Duha, tužno je što često ne znamo razliku, pa presvedočenje Duha Svetog shvatamo kao prokletstvo. Đavo uništava, a njegov cilj je da uništi vašu veru, jer verom mnogo toga možemo da uradimo. Neverovatna je stvar šta običan čovek verom može da postigne. Ja sam živ primer. Obična sam žena, vrlo obična. Bog ne traži posebne ljude, oni traži one koji su na raspologanju i koji će napraviti korake u veri. Bog traži one koje svet smatra budalama! Jedan od poznatijih vođa slavljenja koji odlično svira i vrlo je muzikalan, nedavno mi je rekao, da je gotovo redovno, svake godine u školi padao muzičko. Da li bi vam bilo čudno kad bih vam rekla, da sam ja skoro pala svoj maternji jezik u školi? I evo nas: on vodi slavljenje a ja koristim svoj jezik. Ali znate šta? Bog ima super dobar plan s vama, a ako to želite da se desi, morate imati veru. Kad me je Bog pozvao da držim Biblijske časove, nisam imala pojma kako se to radi. Pitala sam jednog pastira kako se to radi, a on mi je rekao da je dobro početi s Jovanom. Imala sam 12 žena koje su dolazile redovno. Iskoračila sam u veri i išla napred. Šta god da vam se događa, i čekate da vam se nešto desi a izgleda nemoguće, verujte, jer đavo jedino želi da vam ukrade veru, a bez vere je nemoguće ugoditi Bogu. Verujte! Oni koju mu veruju moraju verovati da je On onaj koji nagrađuje one koji ga svaki dan traže, ne one koji ga zaborave kad su na vrhu a sete ga se kad su dole. Bog nagrađuje konstantnu veru.

Moramo gurati napred i verovati da je On veran i da nas čuje i da radi. Proboj se nekad desi malo po malo, a nekad se proboj desi sad i odmah, od jednom. Znam ženu koja je 25 godina čekala da se muž obrati i molila se za njega. 25 godina! On se nakon 25 godina obratio od jednom! Ne znam kakva bih ja bila da je Dejv odustao od mene?

Đavo uništava: prvo napada razum, a onda telo i na kraju ono što imate. Vaše telo je bitno Bogu jer Bog radi kroz nas: izgradio je barku kroz Nou, kroz Dejvida je ubio Golijata. Bog koristi naše telo da odemo tamo gde nas treba. Kad se molimo da Bog nekog koristi onda trebamo sebe dati na korist. Nemojte tražiti od Boga da radi ono što vi traba da radite. Bez vašeg zdravlja, đavo može pokrasti darove koje vam je Bog dao, a ti darovi se manifestuju kroz naše telo: ako lepo pevamo, a razbolimo se, ne možemo pevati. Da nisam dovoljno jaka fizički, ne bih mogla da putujem i svega ovog ne bi bilo. Đavo napada crkvu Božiju, jer Biblija kaže da smo mi crkva:

I Korinćanima 6: 19, 20

-         ¹⁹ Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetog Duha koji živi u vama, kog imate od Boga, i niste svoji?

-         ²⁰ Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama svojim, što je Božije.

Otkupljeni smo po visokoj ceni, Hristovoj žrtvi! Dalje u stihovima govori o tome kako će se Bog odnositi prema onima koji povrede crkvu Božiju. Mi imamo crkvu u Sent Luisu, a pored crkve imamo zgradu u kojoj pomažemo ljudima. Volim kad je naša crkva lepa i čista, želim da ispoštujemo ono što nam je Bog dao. Tako je i sa našim telom, jer mi smo prava crkva Božija, vaše telo, vaše zdravlje je bitno, a mnogo ljudi zlostavlja svoje telo jer žive na lošoj hrani, ne spavaju dovoljno, ne piju dovoljno vode, žive pod neverovatnim stresom jer misle da su super jaki, a misle da će proći s tim kod Boga, a toga nema. Deset godina sam propovedala i osećala se loše, ne mogu ni da vam opišem koliko. Sve te promene su bile jake, hormonske promene, kancer dojke i sve ostalo, ali ono što je sa mnom bilo najgore je stres. Nisam spavala, nisam jela kako treba, imala sam pogrešan osećaj odgovornosti, nisam umela da delegiram stvari, nisam umela da ćutim, jer ako nije urađeno kako ja kažem, nije dobro urađeno i slično, kritikovala sam, tražila dlaku u jajetu, bivala ogorčena, sebična, osuđivala. Odlazila sam kod doktora, žalila se a svi su mi lekari govorili: stres, što me je još više nerviralo. Jedan mi je s vrata doktor rekao da sam tako živčana da me je teško gledati. Deset godina sam imala migrenu. Ja sam imala strast za službom i propovedanjem, ali sam preterivala sa svim. Nisam spavala, previše radila, nisam se smejala i zabavljala, nisam uživala, bila sam zaljubljena u rad, rad, rad, ako bih i sela da se odmorim osećala sam krivicu jer uvek ima šta da se radi, i ceo taj sistem razmišljanja je bio čudan i loš, a đavo je to debelo koristio da ubije moje zdravlje. To radi i sa drugima. Napokon sam naučila da spavam, jedem i odmaram. Deca me često danas zezaju, jer čim padne mrak ja idem u krevet. Jedan me je sin zvao na pauzi konferencije i rekao:“Mama, pale se svetla na ulici, trebala bi da spavaš!“ Kad nisam na poslu, radim obične stvari do 17h, a posle odmaram, koristim „stolica terapija“, odmaram, ništa ne radim, i nikom se ne izvinjavam zbog toga. Ne mislim, ne rešavam probleme, ne donosim odluke, radim nešto što me opušta i što mi prija. To treba da radite i vi, ako to ne radite, bićete ogorčeni, dobićete „martirski kompleks“, bićete zavidni na one koji mogu da se odmore i odmaraju. Mnogo čemu sam morala da kažem ne, u sebi, da bih mogla da naučim da živim zdravo a to na koncu nije tako teško, ako želite. Ne morate da gurate svoj nos u sve, ne morate sve da znate, ne morate biti deo svega što se dešava oko vas. Tu nam pomaže poniznost: i drugi mogu da urade dobro neku stvar, ne samo vi. Postoje ljudi koji te stvari mogu da urade i bolje od vas, ma koliko vam to bilo šokantno ( smile ). Pre tri godine sam se pogledala u ogledalo i shvatila da gravitacija uzima danak: napred, nazad, lice, grudi, ruke, sve. Kao da sve visi s mene, kao da je koža broj veća. Htela sam da mi naprave zatezanje celog tela, ali sam znala koliko to boli! Šalu na stranu, Bog mi je  tog jutra rekao:“Ako ne počneš da vežbaš, ozbiljno i predano, nećeš biti jaka za poslednju trećinu tvog života!“ Hvala Bogu, kad čujem od Njega, ja poslušam. Uskoro ću biti 66 godina stara, a ono što je strašno je da ću za 3 godine imati 70! A? Puno je to godina. Evo poente: svi ćete jednog dana imati godina koliko i ja, ali vi odlučujete u kakvom ćete stanju biti kad budete imati godina kao ja. Nemojte brinuti o tome kad dođete u ove godine, nego već danas. Mrzim da vežbam, tri puta nedeljno moram to da radim. Plaćena sam skupo, ne pripadam sebi, služim Bogu, stoga imam obavezu da brinem o svom telu, kako bi kroz mene mogao da radi. Zato vam kažem, đavo će doći da pokupi rezultate lošeg života, odlazak u crkvu vam neće popraviti ništa. Ako nastavite da zlostavljate sebe, neće biti dobro. Ne morate raditi isto što i ja. Molite se, nek vam Bog pokaže šta da radite, ali morate spavati, piti vodu ( a ne sokove i neke hemikalije. Ok je povremeno popiti, ali ne često ). Nije problem ponekad pojesti neki džunk, to vas neće ubiti, ali, ako to jedete svaki dan, neće vam biti dobro, jer ulažete pogrešno u sebe. Nemojte mi reći da zdrava hrana nije ukusna, jer ću vam reći:“Pa šta!“

Prevela: Biljana Tasić Knežević