Hakovanje neprijateljskog koda – I
Da li ti se nekad desilo da se pitaš: da li je ovo od Boga ili đavo pokušava da me nagovori na nešto što izgleda kao da je od Boga? Na ovo pitanje ima sigurana odgovor. Da li volite špijunske filmove? Znate one filmove gde uvek postoji skriveni neprijatelj, samo što glavni glumci „ne znaju“ s koje strane on preti? Da li znate da i mi imamo „skrivene“ neprijelje koji jako žele da nas unište? Ne moramo previše pažnje da obraćamo na đavola, ali ne možemo ni da ga ignorišemo, jer živi ovde na zemlji i izaziva probleme, zato moramo paziti da budemo sveže potkovani iz Reči, znajući da imamo autoritet nad njim, ali pre svega moramo razumeti njegovu strategiju, jer je prevarant, pa su svi krivi osim njega. Zato moramo proučavati Reč na ovu temu, jer bitno je znati, a loše je biti neznalica. II Korinćanima 2: 10, 11 - A kome vi oprostite, tome opraštam i ja; jer ja, ako što kome oprostih, oprostih radi vas a pred Isusom Hristom, da ne damo da nas prevari sotona, jer nam namere njegove nisu poznate. Ne znati, ne obrazovati se, ne uputiti se, izaziva ozbiljan probleme. Meni je trebalo mnogo godina da shvatim da je đavo ozbiljan problem u mom životu, ne narctani đavolak. Nisam znala koja vrata otvaram kad ostajem ljuta na nekog mesecima. Nisam znala koliko veliki broj ljutih hrišćana ima, ne znajući da tako otvaraju vrata đavolu. Tokom sedmice imamo bar pedeset šansi da se na nekog naljutimo ili se uvredimo, ali, mi to ne uradimo jer znamo da to nije dobro i nikuda ne vodi. Kad osećaš: zavist, odbojnost, gorčinu, ljutnju, bes, negodovanje, krivicu, ne povređuješ osobu kojoj je to upućeno jer nju baš briga za to, povređuješ sebe i otvaraš vrata đavolu. Kad ti Bog kaže da oprostiš, to je za tvoje dobro. Moramo zapamtiti da je sotona lažljivac. I Petrova 5: 8 - Budite trezveni i bdijte. Protivnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. Kaže budite budni uvek, ne samo nedeljom ujutru ili ponekad. Sotona uvek ide oko nas i pokušava da nas prevari, ali naš Bog vlada. Moramo biti osvešćeni u vezi đavoljih laži, isto tako, kako znamo Božiji karakter ( i moramo, i treba da ga proučavamo ), tako moramo znati prirodu đavola, kako ne bismo bili prevareni. U momentima kad se nešto dešava u našem životu, a mi sve ovo znamo, neće nam biti teško da razlučimo od koga šta dolazi. Ako ne znamo prirodu obe strane, bićemo prevareni. Đavo je lažov i prevarant, on uništava i želi da uništi sve u našem životu što je dobro, voli da kontroliše i manipuliše, želi da ti ukrade slobodu u svakom području tvog života, on je optužitelj ( klevetnik ) braće i sestara. Kako god da ga zovu: lucifer, đavo, sotona, lažov. Kad god ga zvali, on ima samo jedan cilj: Jovan 10: 10 - Lupež ne dolazi za šta drugo nego da ukrade, zakolje i uništi. Ja dođoh da imaju ovce život i izobilje. Isus je došao da nas oslobodi i da nam život, a đavo želi da ga oduzme. Bog želi da nam da sve što nam treba tako da i drugima možemo pomoći, a đavo dolazi da sve to pokrade. Đavo ne želi da uživaš u sebi, drugima. Ja sam sebe mrzela godinama, sve oko sebe i u sebi nisam podnosila, a sad uživam u svemu što sada jesam i to đavola, naravno, nervira. Volim sebe ovako čudnu kakva sam, a đavola nervira kad se dobro slažeš sa sobom. Znate zašto? Onog momenta kad počnete da volite sebe, počećete da volite i druge, jer dok ne volite sebe, nećete moći da volite druge. Moramo naučiti kako je on pokvaren i kako je samo on i jedino on izvor zla. Vesti mogu sve da nas izbezume: silovanja, ubistva, laži, krađe. Svi su korumpirani itd... đavo je izvor toga, što ne znači da ti ljudi koji to rade nisu odgovorni, samo oni ne znaju ko stoji iza toga. Sa svim tim zlom koje se dešava, a Bog je tako velik i moćan i iznad neprijatelja, zašto izgleda kao da đavo pobeđuje? Mislim, mi znamo kakav je ishod, ali evo šta ja mislim: - Prvo, ljudi su pasivni, ali ako aktivno biraš Boga i živiš na taj način, svaka takva osoba nosi svetlo na sebi, što više svetla, manje mraka. No, mnogo hrišćana ne nosi to svoje svetlo, pa mrak izgleda kao da pobeđuje. Ljudi se bave nevažnim pitanjima, hrišćani takođe, svi se brinu za to kako da stignu do svog materijalnog proboja, kako da im rastu službe, kako da voze dobre automobile i imaju stanove na kojima im svi zavide, ja, ja, ja, ja... a Bog nam je dao veru ne samo da verujemo da možemo dobiti ono što želimo, nego da se iscelimo i ljudima damo sve ono što je On nama dao. Ni hrišćani ne svetle dovoljno, jer ne razumeju šta je zapravo život. Ne možete biti sebični i srećni u isto vreme. To ne ide zajedno, a ako si nesrećna, možda bi trebala da prestaneš, da kriviš svog supruga, decu, prošlost, nedostatak novca , majku ili oca, nego da se zapitaš: šta mogu da uradim za nekog drugog? Skini fokus sa sebe. Kad bismo hodali u ljubavi i svetlili kako treba, agresivno i jako, bilo bi manje mraka, umesto toga, mi sedimo i želimo, nalazimo druge koji bi to mogli, oni... oni bi mogli. Ne, mi smo „oni“, svako od nas treba uradi svoj deo. Znate kako je kad đavo dođe u čisto područje? Dovede još svojih drugara, a to se dešava kad smo pasivni. Kad bismo agresivnije živeli hrišćanskiim životom, videli bismo manje mraka, pošto ima mnogo pasivnih, izgleda kao da mrak pobeđuje. Znate, svetleti ne znači otići u crkvu nedeljom, to neće popraviti svet. Moramo izaći iz crkve, iz svojih okvira sitnih verovanja, imati što više ljudi u politici, velikim kompanijama, kako bi nas bilo što više, kako bi svet osetio to svetlo. Nadam se da ću ostatak službe posvetiti učenju ovih principa, jer nam to treba. Volite jedni druge kao što ja volim vas! Ovaj stih koji je Isus rekao nije teorija, nego praksa. Kad se svetlo upali, mrak nestane! To je naš posao, naš poziv. Hagej 2: 12, 13 - Ako neko nosi posvećenog mesa u skutu od haljine svoje, pa se skutom svojim dotakne hleba, variva, ili vina, ili ulja, ili kakvkog god jela, hoće li se te stvari posvetiti? Sveštenici odgovoriše: Ne! I Agej reče:“Ako se neko nečist od mrtvaca dotakne čega toga, hoće li to postati nečisto?“ Sveštenici odgovoriše: postaće nečisto! Pitanje se odnosi na meso koje se nudi Bogu na žrtvu i meso koje se nudi kao žrtva idolima. Vidite, oni nisu mogli postati sveti samo zato što su držali nešto sveto u rukama, to je morao da bude lični izbor. Možete se zariziti bolešću, ali se zdravljem ne možete zaraziti, na tome se radi. Božiji put se bira, ali bezbožnički izgleda kao virus: ljudi se zaraze. S Bogom se sve radi ciljano, nije emocija nego volja. Kad hrišćani postanu pasivni, a đavo to koristi, a mi želimo da „osetimo“. Smešno. Moramo prestati da se oslanjamo na emocije, u pitanju je volja, želja da radimo ispravnu stvar. Radimo ispravnu stvar bez obzira kako se osećamo. Evo kako to hoda: zlo vas može zgrabiti ako stojite u njemu i ništa ne radite. Možete otići u svet, a ako ne pravite ispravne izbore, ciljano, ako se ne ponašate agresivno ( ne fizički, da nekog udarate ) postajete kao ovaj svet, nego, ako zauzmete agresivan stav u smislu da sledite Boga i nećete se kompromitovati zarad materijalnih ili drugih stvari, onda nećete lako postati zaraženi grehom, ne postajete kao ovaj svet. Tužna je stvar što se to dešava tako od jednom ( greh ), da nismo ni svesni šta se dešava oko nas. Zlo je postalo dobro, dobro je postalo loše, a hrišćani se sve više kompromituju, i rade stvari za koje se Bog jasno protivi u Reči. Treba ohrabrivati ljude, pričati o blagoslovima, isceljenju, prosperitetu, da, ja u to verujem, ali isto tako nam neko mora reći da je Bog Bog i da postoji Božiji strah koji nas uči šta je ispravno i šta ne, i da se to radi ciljano, da imamo slobodnu volju po kojoj biramo da budemo Njegovi. Nemojte čekati da neko drugi napravi ispravni izbor, budite vi prvi, makar bili jedini. Zašto ti ne povedeš pravednu revoluciju, osoba koja će ustati protiv zla i raditi prave izbore. Ljudi traže nešto dobro i čvrsto da slede, čekaju na nas da zauzmemo svoje pozicije i radimo ispravne stvari. Dosta mi je toga što se nehrišćani ismevaju hrišćanima, s druge strane, ne krivim ih, razumem ih. Hrišćani nose velike krstove, lepe nalepnice po autima, nose ogromne Biblije. Neću izaći u svet da se zarazim grehom, nego ću da odem i „inficiram“ ljude za Boga. Ne možeš svaki dan provesti misleći samo na sebe, tako se dešava depresija. Pasivnost je najveća strategija đavola, previše se oslanjamo na emocije. Jovan 8: 44 - Vaš je otac đavo, i vi žudnje svog oca hoćete da ispunite. On je krvnik od početka bio i ne stoji na istini, jer nema istine u njemu. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažai otac laži. Možeš verovati u laž, neistinu, ali kad ti u to veruješ postaje istina i postaje tvoja realnost. Biće vam kako verujete, shvatate li kako je ovo prejako???? Volela sam Boga, ali me niko nije učio ovim stvarima. Na primer, išla sam godinama u crkvu a nisam znala da je đavo problematičan. Znala sam da se svađao sa Isusom, ali nisam imala pojma da i meni pravi iste probleme, da je on iza svake prilike da ne oprostimo, da se uvredimo, da lažemo, da upiremo prstom u druge itd... Svaki put kad te neko prevari i ismeva te, đavo stoji iza toga, da li ti to znaš? Čitala sam davno knjigu koja se zove:“Đavo je živ i zdrav na planeti zemlji!“ Bila sam iznenađena tom knjigom. Samo sam govorila: wow! Počela sam da shvatam da su svi ti problemi koje imam ozbiljni, da nije život takav, da život nije probijanje do neba, nego hodanje i uživanje, da može da mi bude lepo. Stalno sam govorila da sam pod napadima. Čoveče, kad sam počela da učim istinu, bila sam tako besna zbog svih godina koje sam bacila. Bilo je patetično da idem u crkvu nedelju za nedeljom, a da ništa osim doktrine nisam učila. Naravno, treba nam solidna doktrina, moramo to znati, ali moramo naučiti ljude da žive, kako da izađu iz toga i budu ono što Bog želi da oni budu. Najveća tragedija je da neko verujem da je Isus umro i prime ga za spasitelja a ne dožive ni jednu pobedu u životu. Isus nije umro da se vučemo po zemlji, nego da ŽIVIMO. Isus je došao da uživamo u životu sve dok On ne dođe po nas. Često se nosimo sa stvarima s kojima ne moramo da se nosimo, samo zato što ne proučavamo Božiju Reč i ne znamo istinu, ne idemo dublje u tu istinu. Luka 10: 19 - Evo vam dadoh vlast da gazite na zmije i na škropije, i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi. Kad se uozbiljimo, i kad počnemo da živimo proaktivan život s Bogom, jasno čujemo Božiji glas a đavo je pobeđen. Prevela: Biljana Tasić Kneževć
