Smirena, hladne glave i pribrana
Da li u vašem životu postoji neko koga silno želite da promenite? Danas ćemo pričati o tome kako je frustrirajuće i nezahvalno menjati druge. Izabrati mir u životu, izabrati život bez frustracija i strahova. Mnogo vremena potrošimo nervirajući se oko stvari koje ne možemo da promenimo, ali može Bog, ako mu verujemo. Briga ne donosi ništa dobro, ništa ne menja, a mi ipak brinemo. I nigde ne stignemo. Pogledajte ovu stolicu za ljuljanje: sednete, ljuljate se, ali nigde ne stignete. Tako je i sa tim stvarima: samo se ljuljate. Nemojte trošiti svoje emocije na nešto što samo Bog može da promeni. Takve stvari vas nerviraju, kradu vam zdravlje i razum, a jedino se tome đavo raduje i aplaudira. Jovan 14: 27 Ovo su jedne od Isusovih poslednji reči pre nego što je otišao. Kaže:“Ostavljam vam MOJ mir!“ Oprema svoje učenike. Postoji svetski tip mira, koji se događa onda kad im sve ide na ruku, tako svako može da bude srećan kad mu ide onako kako je zamislio. Mir koji dolazi od Boga je drugačiji. To je mir koji se dešava uvek, bez obzira na situaciju u kojoj se nalazimo. Isusov mir je totalno drugačiji od onog koji dolazi od sveta. Mi želimo da nismo nervozni, mi želimo više mira, mi želimo da nam karakter nije tako vatrometan, mi želimo, mi želimo... ali, mi imamo odgovornost, jer je rekao da nam ostavlja mir, ne smemo biti uplašeni i živčani, nemirni i puni brige. Ja sam bila vrlo eksplozivna žena. Odrasla sam u domu gde se vikalo i živčanilo. Onako kako odrastaš, od prilike tako kasnije i živiš. Moj otac je uvek dobio šta je hteo vičući i histerišući. Kad sam počela jedan ozbiljan hod sa Hristom, shvatila sam da to moram da menjam. Velika je razlika između toga da svake nedelje idete u crkvu i klimate glavom, ili, živite život sa Hristom u punom smislu ove izjave. Nemoj samo da želliš: volela bih da nemam ovakav karakter, volela bih da sam bolja. Pa budi onda! To je odgovnorst. Mi smo tako dobri sa izgovorima, krivnjom drugih zbog onog u čemu se nalazimo. Šta god da nam se događa je naša odgovornost. Sve što nam se događa, događa se s razlogom, da budemo bolji. Ne možemo se i nakon toga izgovarati na sve, osim da preduzmemo korak da se menjamo. Ljudi kažu: bila bih mirnija da mi situacija nije ovakva. Ja sam govorila:“Sve je ok, dobra sam dok mi neko od ukućanih ne dođe kući!“ Dok neko ne dođe, ja sam duhovna, slušam učenja, pevam, slavim. E, kad se taj neko pojavi, pojavi se i prava Džojs Majer. Bila sam jedno iza zatvorenih vrata, i jedno pred drugima. Neko me je nedavno pitao:“ Kako to da sada imaš takvu slobodu, a imala si takvo detinjstvo?!“ Bog mi je dao slobodu i želju da spoznam i PRIHVATIM istinu o sebi. Prestanite da menjate druge, menjajte sebe. Istina je da mi ne možemo da promenimo ljude, naročite one koji ne žele da se menjaju. Kad se molite za ljude, pa se Duh Sveti umeša, e to je onda ona prava promena od iznutra kad spolja. Istina je da dok kopate po oku svoje sestre da izvadite trun, propuštate balvan u svom oku, pokušavajući da uradite nešto što ne možete. To je kao da sednete u stolicu za ljuljanje, očekujući da vas to ljuljane odvede na neki put. Mi, u stvari, na taj način, sebe sputavamo, a progres se ne događa. Toliko sam htela da promenim Dejva, nije se promenio. Jedina je razlika da me danas nije briga. Toliko sam bila ljuta zbog tog njegovog sporta, svaku nedelju sam provodila plačući i kukajući: mene niko ne voli, ne poštuje i onda uzmem da čistim kuću, jer ako on uživa gledajući utakmicu, ja želim vrlo glasno da radim pred njim, kako bi se on osećao krivim zato što uživa u svom životu! Koliko sam to godina radila? Pred kraj njegove utakmice, ja sam bila potpuno mentalno, emotivno i fizički iscrpljena. Marširala sam gore dole u nadi da će me pitati šta nije uredu, no napokon, počela sam da shvatam istinu o sebi. Ja sam morala da se menjam. Ne možemo raditi ono što je Božiji posao. Ako ste već razgovarali s tim nekim, uradili svoje deo, sad samo morate i trebate da se molite. Više od toga ne možete. Ako već ulažete svoju energiju, ulažite je negde gde ima smisla. Kad stanete ispred Boga pitaće vas za vas za same, ne za druge! Svako od nas će dati račun Bogu, račun o sebi samom. Ne mogu da kažem Bogu:“Nemam pojma, bila sam zauzeta menjajući Dejva“ Ne kažem da ne postoje ljudi koji imaju ozbiljne probleme , ne kažem da se to nas nikad ne tiče, ali: 1. Nemojte dopustiti da vam kradu radost 2. Nemojte provesti život u muci, tuzi, besu zbog nečeg i nekog kog ne možete promeniti 3. Nemojte provesti svoj život ljuti na nekog ko se svakako provodi u svom životu i nije ga briga što ste vi ljuti. Odlučite da nećete dopustiti takve stvari. To je pitanje odluke. Nemojte ići oko iste planine godinama. Nemojte kukati kako je hrišćanstvo teško. Nemojte samo izgledati duhovno. Shvatite: poznaće nas po delima. Ja sam odlučila da ni sekunde neću živeti bez mira. Neću tako da živim. Odrasla sam u nemiru, provela detinjstvo pokušavajući da usrećim svoje roditelje. To sam nastavila da radim u svom domu: ako pukne guma iznerviram se, ako Dejv gleda sport iznerivram se, ako nema para iznerviram se, ako deca urade nešto pogrešno iznerivram se. Veći deo života sam provela živčana, razočarana, a samo sam gledala u taj lep život koji Biblija nudi. Volela bih da me tata nije zlostavljao, da sam se rodila u nekoj drugoj porodici, da nisam ovakav kolerik, da se ne živciram toliko. Traćila sam svoj život na želim, ne radeći ništa. Samo sam se ljuljala u neodgovornosti, umesto da preuzmem odgovornost za svoj život. Sve može da se promeni, nek mi niko ne kaže da ne može, jer može. Ako vičete na svoju decu i histerišete na muža, a ja vam pozvonim na vrata, odmah ćete prestati, zar ne? Možete biti van kontrole dok se ne pojavi neko od koga imate zort i onda prestanete da budete takvi. Mi stalno želimo nekog da impresioniramo. Bog vidi sve, prestanite živeti za ljude i počnite da živite za Boga. Moramo naučiti da živimo pred tim jedinim posmatračem. Tako se postaje dobar čovek, kad postanemo svesni da Bog stalno gleda. Imamo plod samokontrole, ali, možda je taj mišić u vašem životu slab, taj mišić može da se ojača samo ako počnete da ga koristite. Ja mrzim da vežbam, tj. mrzela sam. Svaki sam put imala izgovor zašto ne vežbam, ali sam morala početi. Sad idem 3 puta nedeljno u teretanu, ali sam zauzeta isto toliko koliko sam bila i onda kad sam se izgovarala na vežbanje. Neverovatno kako je moje telo brzo počelo da se menja, mišići da se razvijaju. Imala sam te mišiće i ranije, ali ih nisam koristila. Tako je i sa duhovnim mišićima. Svako od nas u sebi ima ljubav, radost, mir, to je seme u nama. Ako imamo mir, a imamo ga, i ako počenomo da vežbamo taj mišić, tj. da možemo da se smirimo svaki put kad se osetimo uznemireni, taj se mišić vežba. Svako to može. Ne desi se to brzo, nije nekad ni lako, ali se može. Hrišćani ne smeju biti sebični. Odlučite da ćete biti strpljivi. Ako nešto odlučite i ne dopustite da će vam kontrolisati život, videćete promene. Neki ljudi odluče da uvek mora biti kako oni žele, pa žive u dugovima, jer mora i ovo i ono, i ovako i onako. Bez obzira kakav je izazov pred nama, mi trebamo biti mirni i radosni. Đavo sve to želi da ukrade, ali, mi smo svesni da nam je to dar od Boga i da mi možemo da iskuliramo sve to i budemo pribrani jer je Bog u kontroli.
