Kako živeti bez “samo ja” – II

Da li sebi kažeš da, onda kad treba da kažeš ne? Da li lako izgubiš živce i odreaguješ kako ne treba? Hm... mislim da tome možemo stati na put. Morate početi da sarađujete s Duhom Svetim, manje živeći u tom telesnom području. Ok, ne možemo promeniti kako se osećamo, ali ne moramo da reagujemo po tome.

Učenici su lovili ribu celu noć. Ništa nisu ulovili. Isus im je rekao da odu u dublje vode i da tamo bace mreže. Šta se desilo? Nisu hteli da ulove nekoliko ribica, nego pun čamac istih. Tako i sa našim blagoslovima: šta god da radimo nikad dovoljno. Dobijemo nešto malo novca, nešto se desi, i taj novac ode dok si rekao keks. Isus je rekao Petru da ne love u dovoljno dubokoj vodi! Ako želite Bogom ispunjen život, život blagoslova, onda ćete morati da živite dublje nego do sada, a telesno područje nije dovoljno duboko. Ne možete živeti po  tome šta hoćete, šta nećete, kako se osećate, morate da odete dublje. Kad to budete radili će boleti, jer svom telu kažete NE.

Interesantno je u Luki 5: 1 – 7 kako Petar sve priča Isusu:“Mreže su nam prazne, celu noć lovimo i ništa. Umorni smo.!“ I evo šta Petar kaže Isusu kad im je rekao da idu u dublje vode da pecaju:“Meni se ideja ne dopada, ne osećam baš da će biti nešto dobro, nisam raspoložen, ali dobro. Uradićemo zato što Ti tako kažeš!“ Biblija kaže da su posle toga ulovili toliko ribe da se brod prepunio, da su davali ribu drugim  ribarima. Vidite li analogiju ovde? Kad biste prestali da radite ono što VI mislite, što VI želite, ono što VI isplanirate i mislite da je dobro, ne samo da će vaš brod biti pun, nego ćete moći da blagoslovite i druge.

Matej 16: 24

Želite da budete moji učenici? Uzmite svoj krst i idite za mnom, a taj krst znači da ne živimo sebičnim životima, ne vrti se sve oko mene.

Jevrejima 4: 12

Isus dolazi da podeli dušu i Duha.

Jovan 15: 1-2

Bog orezuje. Znam da orezivanje ne zvuči strašno, ali da imam makaze za orezivanje ovog momenta sa sobom, ne biste tako mislili.

Isus je rekao da ako ne donosimo plodove, bivamo odsečeni, ali, ako donosimo plodove, bićemo orezani i davaćemo još više plodova. Drugim rečima, ne možemo pobeći od Boga: ako ne dajete plodove, bićete odrezani, ako dajete, bićete orezani. Tako nas Bog menja od slave do slave. Dolazi da odvoji.

Nekad će Bog „odrezati“ ljude iz naših života ili iz čitavu grupu ljudi. To se meni desilo. Kad sam dobila poziv za ovaj posao, izbacili su me iz crkve, izgubila sam prijatelje. Eto, htela sam da sledim Boga, a svi se naljutiše! Kad je Bog pozvao Abrahama ( Genesis 12: 1 ), nije bilo lako. Mislim, halo? Zar je bilo lako da ode od svega što je imao? Nije. Zašto je Bog to uradio? Možda zato što su Abrahamovi rođaci slavili idole, i to možda nije bio dobar primer za njega. Tako je i s nama. Bog ne želi da se družimo s duhovnim mediokritetima koji nas vuku dole, nego s onim ljudima/prijateljima, koji će nam pružiti ruku kad nam je teško ali ne uvek onako kako mi očekujemo, nego onako kako je ispravno, makar to nešto bolelo. Ako se družiš s mediokretitetima, Bog će te odvesti od Njih. Bićeš ljuta na Boga jer ćeš biti usamljena neko vreme, neće ti se svideti mesto na kom si tog momenta, ali ćeš vremenom shvatiti da ti Bog čini neverovatnu uslugu.

Nemojte se boriti protiv Boga:

Rimljanima 1: 1

Bog ga je odvojio da bi ga koristio. Vi ste vena, koju Bog želi da očisti da bi mogao da vas koristi. Ne pripadate nekom drugom, nego Bogu. Ovo je recimo moja čaša. Tražila sam lepu, kristalnu čašu iz koje mogu da pijem. Imam je već jako dugo. Samo ja pijem iz te čaše, niko je drugi ne koristi. Možda je jadan primer, ali svi znaju da je to MOJA čaša. Tako je s Bogom i nama. Mi pripadamo Njemu, ne svetu. Neće me svet koristiti, nego Bog. Odvojena sam za Njegov cilj! Da, teško je ići uzvodno, ne raditi ono što drugi rade, ali Bože, ja želim da budem srećna u tebi, umrem sebi. To je praksa.

Umreti sebi ne znači biti mizeran, ne zabavljati se, ne oblačiti svetle boje, nigde ne ići, nikad se ne odmarati, nije to umirati sebe. To je zapostavljanje sebe a On nas na to ne poziva. Želi da imamo dobar život, Isus je umro za to, ali u tom procesu imanja dobrog života morate naučiti da umrete sebi, a to neće biti lako. Neki moraju da umru svojoj reputaciji: prestanite da brinete o tome šta drugi misle o vama. Na koncu, nemojte misliti da ste baš toliko važni da svi misle o vama i da sve primećuju na vama. Prihvatite da su ljudi različiti, imaju prava da budu drugačiji i da ne moraju da vas vole i potvrde sve što vi radite! Budemo navučeni na to da nas drugi prihvataju i potvrđuju, a u svemu tome Bog je nezadovoljan a mi nismo srećni, jer, ko može da ugodi ljudima? Isus je bio poznat, setite se koliko njih je bilo protiv Njega? I? On je znao ko je, znao da je ima svoj poziv i cilj i ka tome je išao. Od samog početka je rasčistio s tim: ko šta misli o Njemu!

Bog ima pravo vreme za sve, nemojte ga požurivati, jer obično to nije naše vreme.

Pslam 31: 15

Moramo mu verovati da u pravo vreme radi prave stvari. Požurivanje dovodi do skupih grešaka. Možda, da ste sačekali na Njega, umesto što ste jurili u prvu priliku „koja se činila da je od Boga“ ne biste toliko platili?

Recimo ovako: imamo ženu koja je godinama hrišćanka. Neudata. Veruje u Boga svim svojim srcem i služi mu, ali nikako da se uda. S druge strane, imamo hrišćanku staru mesec dana koja se za šest meseci uda za najboljeg tipa u crkvi, on služi Bogu, zgodan je, ima dobar auto, posvećen je Bogu u svakom smislu. Tu je još uvek ova prva hrišćanka, verna, koja se pita: a šta je sa mnom? E u ovakvim pitanjima i momentima nema smisla. Ako se zapitate ovako nešto, samo ćete se iznervirati a odgovor nećete dobiti. Naljutiće se na tu novu hrišćanku, koja će je verovato pitati da joj bude na svadbi. Znam da ovo nije lako, ali ne morate da se brinete ni za šta. Samo treba da mu verujete, da ima plan za vas.

Pslam 138: 8

Podložite se volji Božijojm, budite poslušni, a jedan od načina da pokažete poslušnost Njemu je da priznate autoritete koje je On postavio. Nije lako, znam. Ako hoćete da ubijete nekog, treba vam oružje, a jedno od oružja koje Bog koristi da „ubije naše telo“ su ljudi koji nam govore da radimo stvari koje ne želimo! I naravno, oni imaju autoritet da nam to kažu.

Meni je bilo najteže da budem poslušna svom mužu, ne zato što je on bio težak čovek, nego zato što sam ja bila ponosna i stalno se nešto bunila. Nisam volela da mi neko šefuje. Bila sam zlostavljana od strane oca kad sam bila dete, bio je manipulativan, sebičan i agresivan, nakon toga sam odlučila da više niko neće upravljati mojim životom. Kad sam shvatila da to nije Božiji stav, moje se telo vrlo, vrlo bunilo. Plakala sam koliko je bolelo. U to vreme, Dejv nije smeo da me pita da uradim nešto za njega. Poludela bih, cika, dreka, histerija. Odmah! Što se više bunite, bićete agresivniji.

Sećam se da smo se jednom tri dana svađali oko peškira u kupatilu. U to vreme sam već držala biblijske časove kod kuće, bila sam pozvana da propovedam, imala sam seme u svom duhu, ali to nije moglo da poraste, sve dok se telo nije slomilo. Nije se manfiestovalo sve dok nisam prestala da histerišem oko peškira u kupitalu! Nisam želela da mi neko govori šta da radim. Moj suprug je inženjer po struci, pa sve radi po tom inženjerskom principu, tako i sa mnom. On se seti stvari kojih se ja nikad ne bih setila, naravno, to su dobre stvari ali mene je to nerviralo. Govorio mi je kako da izađem iz kade! Molim? Jednom sam mu rekla:“Znaš, ja se kupam i kad ti nisi tu. I još uvek sam živa!“ Smetalo mi je što tako zaštitički nastrojen, a muž prema ženi i treba da bude takav, ali zbog besa koji sam nosila, nisam to shvatala kao ljubav, nego da pokušava da mi nametne svoju volju. Pre mnogo godina se desilo jedno od onih jutara kad sam želela da budem ostavljena na miru, ali znate, baš kad to želite, to se ne desi. Otišla sam da se tuširam, stavila sam peškir na wc šolju, a Dejvid nije postavio držač za peškir ( iako sam ga molila godinama to da uradi, naravno). Istuširala se, izašla ispod tuša i krenula da uzmem peškir. Dejv me je video kako mokra po pločicama gazim. Uvek kaže:“Nisi trebala da staviš peškir na WC šolju!“ Nisam čak ni čula šta je rekao, pukla sam. Stav koji sam imala u sebi je istrčao. To je bila moja automatska rekacija. Naravno, posvađali smo se. Nije stavio držač za peškir, nije moja greška što moram mokra po peškir. Kad smo tako puni gneva, nikad nije naša greška, nego greška nekog drugog. Jako sam bila ljuta, a on je otišao da radi. Celo jutro sam zvocala sama sa sobom. Da vas podsetim: u to vreme sam već bila u službi. Da sam ostala u tom stanju, i dalje bih imala tu malu službu. Mnogi se žale da su im službe male, finansije slabe, posao loše ide, a Bog ih pozvao da umru sebi,  i dalje nisu ni blizu toga da urade!

Sećam se da sam se jedno jutro molila da nam služba poraste, da se proširi. Satima se molila i terala đavola, zapovedala službi da raste, a Duh Sveti mi je rekao:“Džojs, rekao sam ti šta treba da radiš u pogledu supruga i ako to ne uradiš, ne postoji način da porasteš u službi.“ Tišina. Htela sam da pregovaram s Njim, da mu predložim manje bolan plan, ali nisam. Ćutala sam! Kao zalivena! Da vam kažem nešto, kako je Bog to uradio, samo je izvadio makaze za orezivanje i bam!

Ne znam kroz šta vas Bog vodi, možda neki od vas neće poštovati dozvoljenu brzinu u saobraćaju.... Dok ste na poslu igrate se na komjuteru umesto da radite, koristite kopir mašinu za lične stvar a to ne prijavite... Nemojte živeti svoje ogorčene, patetične živote na Božiji račun!

Matej 16: 14

Nije baš lako, nije baš uzbudljivo, ali ako prođete kroz ovaj proces, imaćete radost koja prevazilazi svaki razum. To je pitanje razuma. Nekad je potrebno svom telu reći NE.

Prevela: Biljana Tasić Knežević