Kako živeti bez “samo ja” – I

Danas želim da vas ohrabrim da ne mislite samo na sebe, nego da i druge uključite u svoje dnevne aktivnosti. Na šta prvo pomislite ujutru kad se probudite?

Svi želimo da imamo bliskiji kontakt s Bogom, sve radimo kako treba, ali i dalje izgleda da imamo neku kočnicu, da nam ne uspeva. Moguće je da smo sami sebi najveća kočnica.

Ako ne naučite da umrete sebi, nikad nećete moći da živite puninu životu. Mnogo ljudi želi da živi za Boga ali ne zna kako. Kad Bog počne da radi na njima, oni prosto ne znaju šta ih je snašlo, kad im Bog kaže da nešto ne radi, odvaja ih od ljudi i stvari, ljudi se zbune i onda misle da se bore protiv đavola a u stvari se bore protiv Boga. Moramo naučiti da je telo jako, sebično i vrlo uporno, i da ga đavo koristiti protiv nas. Biblija nigde nije rekla da će telo umreti nama, nego da mi moramo umreti telu i grehu. To bukvalno znači da znamo čemu se kaže da, a čemu ne. Božija obećanja su za sve, nema posebnih slučajeva, nema onih koji su rođeni sa srebrnom kašikom u ustima. Nije lako raditi kako Bog kaže, telo se boni.

Jovan 12: 24

Ovo su vrlo jaki stihovi, ozbiljni! Moguće je da živiš na zemlji i da samo uzimaš i ništa ne daješ, moguće je da samo postojiš, očekuješ da ti svi služe uključujući Boga, ne radeći ništa za druge. Možeš tako da živiš, ali nećeš biti srećna. Sebični ljudi su nesrećni, srećni su ono koji rade stvari na Božiji način – nesebično.

Galaćanima 2: 20

Pavle kaže da svakodnevno umire svom telu.

Jovan 12: 25

Ako volimo suviše telesni život, izgubićemo duhovni.

Čitala sam stihove u kojima Pavle priča o procesu kroz koji ljudi moraju da prođu kroz život da bi bili sličniji Bogu.

II Korinćanima 4: 12

Ako mislite na seme za momenat ( često ga imam sa sobom ), iz semena se može mnogo naučiti. Seme ima tvrdu opnu oko sebe, a unutra je „embrion“ biljke. Da bi se biljka rodila, seme mora da umre. Stavi se u zemlju, mračnu i vlažnu, ostavljeno samo u mraku, kako bi biljka počela da raste. I taj život koji je bio u semenu, počinje da klija i raste. Tako je i sa nama. Biblija kaže da kad se obratimo, seme Božije biva postavljeno u nama, tako da bukvalno, ako želite, kad se obratite „zatrudnite“ sa svim što je Bog. To bude posađeno u matericu našeg Duha, kao kad žena zatrudni sa svojim mužem. To seme raste 9 meseci i onda se rodi novi život. Biblija kaže da smo novi kad se obratimo, sve postaje novo. Istina je da izgledamo isto od spolja, ali se iznutra dešava novi život, jer je Kraljevstvo Božije u nama. Imamo najlepše stvari u nama, najbolje, zato moramo naučiti da se ne klanjamo starom čoveku, da mu ne idemo na ruku, da ne udovoljavamo negativnim, lošim, destruktivnim stvarima. Da ne služimo telu. Znate, zabavno je ugađati telu, ali su rezultati, tj. račun toga vrlo velik i nije nam dobro posle. Da, zabavno je za kratko vreme, ali pre ili kasnije ćemo morati da platimo. Zato moramo biti ljudi koji će investirati, a ne kockari, nećemo raditi loše stvari u nadi da neće biti ništa strašno. Ne, mi ćemo da ulažemo u ispravne stvari, ma koliko se telo bunilo, ma koliko to bolelo, jer znamo da ćemo kasnije požnjeti plodove dobrog ulaganja. Možemo imati život pun uspeha i blagosova. Znate, bitnije ono posle, nego ono sada.

Galaćanima 6: 9

U nama su darovi, divni darovi. Verujem da Bog u svakom od nas stavi mali deo sebe. Darlene lepo pevo, ja propovedam, nekog drugog da podučava decu itd... Bog je sva područja pokrio na taj način. Bog je svakom dao mogućnost da ovde na zemlji uradi ono što je potrebno, a nekad vidim ljude koji rade vrlo glupe stvari i ne vide šta rade. Ljudi moji, Bog je sebe stavio u vas. To nije mala stvar. Kad Isus dođe da živi u vama, kreativnost, ljubav, radost, strpljenje, disciplina dolazi u vas. Sve. Isus je u nama, to je misterija života. Ako želite, Isusov embrion je u našem Duhu, zato je bitno da sarađujemo s Duhom kako bismo bili transformisani u njegovu sliku. Bog investira u vas, budite radosni! Sve su stvari moguće s Bogom. Imamo divnu budućnost za koju smo skupo plaćeni, nemojte dopustiti da vas prošlost vuče dole samo zato što nas neko nije voleo u prošlosti. Morate znati ko ste u Hristu, ne ko ste vi u ogledalu, ili ko ste vi u komšiluku, ili na poslu. Pa šta ako je neko dobio bolji posao od vas, to se vas ne tiče. To ne znači da ste vi loši, nego da Bog ima nešto bolje za vas. Vi ste Božije dete, seme je u vama, ali je bitno da tom semenu pustite da izraste. Iz tog malog semena paradajza izraste celi, ogormni struk paradajza koji rodi nekad po kilu povrća. To je proces: seme umre, rodi se biljka, divna, prelepa i slatka. Život. Život za nas i za druge.

Umiranje sebi, reći sebi ne kad je to potrebno. Praviti prave izbore, svaki dan. Pavle kaže da je svaki dan umirao sebi, što znači: ako ne bude onako kako ste zamislili, vi ste i dalje srećni. Imate dobar stav, ma šta da se dešava. Neko se prema vama ne ponaša kako treba, vi ne uzvraćate. Opraštate neprijateljima. Kad Biblija piše da umremo sebi, ne znači da treba mrzeti sebi, da treba stalno da patite, da budete zapušteni. Ne, morate investirati u sebe, morate se zabavljati, imati odmor, ali ne znači da ceo život ležite na krevetu jedući krofne i gledajući španske serije. To je ubistvo.

Svako od nas mora imati volje da prođe kroz taj proces i to boli. Telo boli kad nije onako kako je zamislilo da bude. Kad moram da se izvinim nekom kome nisam ništa skrivila, to me boli, i to je teško. Telu je teško, ali ti to radiš zato što voliš Boga, zato što znaš da je to Njegov način i dođeš do tačke kad shvatiš da te Bog stavlja u situaciju koja je jako teška za tebe, ali onda učiš.

Kod mene to funckioniše ovako:“ Bog, recimo, počne da radi sa mnom u vezi nečeg, ali ja to ne vidim, ne čujem, ne prepoznajem. Onda On počinje da stvara situacije kako bi me od spolja učio. Pritisak iznutra, pritisak od spolja, smrvi to telo i Bog uradi ono što je naumio.“ Vrlo bolno, samo, sve zavisi koliko nam treba da se podložimo Božijoj volji. Mi pevamo kako mu sve predajemo, ali nije baš tako.

Bog me je sto puta suočiov s ovim stvarima. Na putu do crkve se koljem s mužem, to već kod kuće počne, ali, kad stignemo na parking, ja stavljam masku svetice i fine žene, javljam se svima, dižem ruke na slavljenju. Sedela sam napred, jer sam bila u „službi“, znate to je bilo „moje“ mesto. Bila sam tako teatralna i jadna. Posle službe sednemo u auto, odmah počnemo da se svađamo. Meni se ne kuva i hoću na ručak negde, on hoće kući da gleda fudbal i neće to da propusti. I onda počnem da mu zvocam, ne pričam s njim, spavam na podu. I tako svake nedelje...... ista scena, ista gluma. Sve sam znala kako treba, samo nisam to radila.

U stvari, stvarno nisam znala gde grešim: bila sam na seminaru za isterivanje đavola, imala sam majice na kojima piše Isus, pevala glasno, slavila, ali nisam imala pojma gde grešim. I onda mi je Bog rekao:“Sebična si, promenljiva, kritična, osuđivačica, nemaš dobre stavove, misliš samo na sebe, ne misliš na druge!“ Ops. To je bolelo moje telo, ali to je bio dobar početak, jer sam napokon bila spremna da slušam Boga. Milion sam puta trčala oko te planine, to je bio dan kad sam to prestala da radim. Bog mi je rekao:“Tvoje greške nisu tuđa odgovornost, ne možeš stalno tražiti krivce u drugima. Došlo je vreme da napokon odrasteš!“ A? Ja? Ja sam velika...

Biću iskrena s vama. Nikad nisam čula da propovedaju na ovu temu pre 15 – 20 godina, tako da me je Bog doveo do knjgia koje su pisane u 16. veku. Propovedalo se u moje vreme o prosperitatu i svim drugim stvarima, koje jesu bitne, ali pre njih su trebali da propovedaju o ovome, o čemu danas pričamo, o ovim krucijalnim stvarima za duhovni život, jer koja je poenta da vam priča o prosperitatu koji se neće desiti dok ne odrastete? Dok ne budete zreli?

III Jovanova 1: 2

Bog nema ništa protiv prosperiteta i vašeg dobrog života. Isus nije umro da živimo mizerno. Ne želi da budemo mizerni hrišćani, nije poenta da se provučemo do neba, nego da uživamo u tom hodu. Mi živimo u svetu ali smo Hristovi. U nama se odvija pravi život, ali moramo dopustiti tom životu da isijava iz nas, da se rodi, ne samo da bismo imali blagosolov samo mi, nego da i druge blagoslovimo. Bog može nas da koristi da promenimo živote druge, ali ne moramo da radimo uvek kako smo mi zamislili, niti da imamo sve ono što smo zamislili.

Imamo dva izbora: da budemo telesni ili duhovni. Telesni znači da nas naš razum vodi, emocije, da analiziramo previše, bivamo sebični. O nekim stvarima do smrti možete razmišljati ali nećete znati odgovor. Možete misliti o Božijoj volji do sutra, od toga nemate ništa, dok ne počnete da je sprovodite. Imate samo svoju volju i radite samo ono što vi hoćete. Prestanite da pitate sebe: šta ja želim, šta ja osećam, šta ne osećam, želim. To je telesno, i onda počnemo s te tačke da gledamo sve oko sebe: ona me ne voli ( a možda je žena imala loš dan ), ona ne može da me podnese ( a možda se bori s nečim ozbiljnim ), ona me izbegava ( pa dobro, onda joj pošalji poruku, nazovi je i pitaj kako je, nemoj da zaključuješ iz svoje sebične perspekitve ). To je telesno, nije duhovno. Nemojte većati s tobom da li ćete u crkvu ili dati desetak. Kad ste „duhovni“, onda znači da vas duh vodi.

Jevrejima 4: 12

Jedino Božija Reč razdvaja telo i Duh, tako da bez obzira šta ja osećam ,radim šta Biblija kaže.

Matej 16: 24

Ovi stihovi možda ne zvuče kao poziv na uzbuđenje, ali, ako se odlučite za ovaj put, imaćete radost koja ne može da se opiše. Teško je nekad ne živeti po emocijama, ali Biblija ima svoje principe po kojima je bolje živeti, nego po emocijama. Biblija nas uči pravim vrednostima, da li ih se držite samo usnama, dok u sebi želite to što drugi imaju i rade, pa ih kritikujete iz religiozne perspektive zbog sopstvene sebičnosti?

Prevela: Biljana Tasić Knežević