Odlučnost – II
Kako reaguješ na teškoće u životu: da li prvo kažeš da je Gospod s tobom i da sve možeš s Njim, ili kažeš kako si uplašena i kako ti je dosta i kako nećeš moći da prođeš kroz to? Svaki problem možemo da prevaziđemo ako primenimo Božije principe koje nam nudi kroz Njegovu Reč. Vera je uvek agresivna, u svakom smislu: duhovnom i akcionom, idemo tamo gde nas Bog vodi. Ne mislim da radimo u telu i radimo ono što mi mislimo, nego da slušamo Bogu i preduzmemo korake onda kad nas On zove. Vera je koračanje kroz ono što ne vidimo i ne znamo. Napravimo korak, vidimo kako funkcioniše i onda napravimo sledeći korak i tako redom. Tako hodamo u veri. Za svakog je isto. Kako da znam da je ispravno? Iskorači i saznaj, moli se, budi sigurna u ono što čuješ od Njega i ne pitaj sto ljudi šta misle, jer ćete samo zbuniti. Slušaj Boga najpre, konsultuj se s ljudima u koje možeš imati poverenje. Vera je uvek agresivna, čak i kad čekamo na Njega. Ne možemo sedeti i čekati na Boga, ne radeći ništa. Mislim halo? Ne pitamo Boga da li ustanemo iz kreveta? Isaija 40: 31 Oni koji čekaju na Gospda, koji mu se nadaju. Živimo u iščekivanju, ne u onom pasivnom stanju čekajući da nam nešto padne na glavu. Molimo se, proučavamo, očekujemo, nadamo se, verujemo. Prava vera ustane ujutru i kaže: danas je dan proboja. Šta ako se ne desi danas? Ništa, ustaćeš i sledećeg jutra i isto to reći u istoj veri i istoj nadi. Danas je dan dobrih vesti, danas rastem u Hristu, danas radim za Hrista. Svaki dan. Svaki je Njegov dan jer smo odlučili da ćemo ga slediti, odlučili smo da je Bog Bog i da ako On kaže da nešto možemo, onda možemo. Moramo prevazići taj stav: preteško je. Nervira me to. Nismo puni Duha svetog kako bismo radili samo lake stvari. Halo! Imamo snagu univerzuma u nama, Bog živi u nama kao vernicima, a ne živi u nama kako bismo lepršali po životu kao muve bez glave. Za sve smo opremljeni, a to morate sebi reći milion puta: mogu da uradim sve što treba da uradim, neću odustati jer sam odlučna. Odlučila sam da ga poznajem kao i snagu Njegovoj spasenja koja me izdiže nad smrću. Marko 10: 46 Svet treba da vidi hrabrost u nama. Tako se biva svedokom, jer ta je hrabrost zarazna. Moja je mama živela u velikom strahu od mog oca, i strah se tako prenosi na druge, tako smo svi odrastali u strahu, svi smo se plašili mog oca. Taj strah krade sve što nam Isus daje, ako ga primamo od đavola ( strah ). Strah je neka vrsta perverzne vere u tamu, umesto vere u svetlo. Strah izaziva emocije, ali i kad smo uplašeni radimo ono što je ispravno znajući da je Bog uvek s nama. Ovaj čovek je sedeo pored puta i dočekao svoj momenat kad je Isus naišao. Nije hteo da propusti svoj momenat, svoj proboj. Rekao je: blagoslovi me sada. Danas! Treba nam ta snaga, naravno ne bez Njega, ali da, moramo imati smelosti da se nadamo i verujemo. Moramo biti hrabri ljudi, odlučni. Ista stvar se dešava ovom čoveku iz 46.stiha koja se i nama dešava kad verujemo u progres:“Ovo neće funkcionisati!“ Imala sam 32 godine kad me pozvao u ovu službu, bila sam puna entuzijazma i jaka, jako sam želela da propovedam, verovala sam mu. Kupovali smo na rasprodajama u garaži, molili se za čuda, jedva preživljavali, a moji prijatelji, kao Jovovi recimo, su mi ovo rekli:“Džojs, čula sam od jedne osobe da si rekla kako te je Bog pozvao da vodiš najveću službu na svetu? Da li si to stvarno rekla?“ Nasmejala mi se u lice! Ja sam rekla da, skakala sam od sreće, a ona mi je rekla:“Izvini, nama je to smešno, jer ti imaš takvu ličnost... mislim, to je nemoguće!“ Nekoliko godina kasnije je radila kod nas u službi, ali ne bih sad o tome. Slepi čovek je hteo da bude isceljen, a ljudi su mu govorili da ćuti i da ne smeta. Jesu li ljudi pokušavali da vas utrnu? No ovaj čovek je imao ono potrebno: i dalje je vikao. Piše d,a što su ga više utišavali, on je sve više vikao. Kad đavo pokuša da vas posrami, nastavite dalje jače i glasnije. Pobećićete smrada! Možete odustati ako želite, kao onaj čovek koji je 38 godina ležao pored jezera u Betezdi i čekao na svoje čudo. Isus je došao, pitao ga koliko je dugo tako ležao: koliko dugo ležiš tu pasivan? A ovaj mu kaže 38 godina. Taj čovek je čekao svoju priliku a ništa nije radio. I šta ga Isus pita:“Da li ti stvarno želiš da budeš isceljen?“ A čovek mu odgovara:“Nemam nikog da me gurne u bazen ali svaki put kad pokušam da uđem u bazen, neko me pretekne!“ Zar nismo i mi često takvi: verujem da će mi Bog dati bolji posao ali to se ne dešava, i to je taaaako tužno. Isus nije seo pored tog čoveka da plače i kuka nad njim, znate šta mu je Isus rekao:“USTANI! USTANI!“ Najviše volim drugi deo:“Ustani i počisti za sobom!“ Nemojte mi reći da ne možete ništa, možete sve što je potrebno jer vas Bog za to oprema, ali morate biti odlučni, a niko to ne može umesto vas. To je nešto što morati sami naći u svom duhu. Prestanite da se izgovarate i sažaljevate sebe, prestanite da čekate da neko nešto uradi umesto vas. Ja idem do kraja, preći ću završnicu i to sva radosna, uživaću svoj život. Đavo ne podnosi kad ste srećni. Njega vaš smeh izluđuje, zato Biblija kaže da Bog sedi na nebu i smeje se neprijateljima. Slepi čovek pored puta se dere i doziva Hrista. Isus je stao. Kome? Tom hrabrom čoveku, ne najlepšem, ne najobrazovanijem, ne najzgodnijem. Ne. Onome koji ima hrabrosti, onom koji je odlučan. Kad Hrist sretne takvog čoveka, On zastane. Mnogo je ljudi vikalo, ali On je čuo ovog slepog čoveka. Iscelio ga. Luka 19: 1- 4 Ovo mi je omiljeni lik. Zakeja. Ovaj kratki čovek je pokušao da vidi Hrista. Imao je sve, ali je bio nizak. Nije mogao da ga vidi. I šta on radi? Pokušava da vidi, skače okolo, ali nizak je!! I šta radi? Popeo se na drvo, a mislim da to baš nije lako. Nije to baš ni lako, jer osim što je nizak, sigurno nije imao letve da se popne ali je bio odlučan. Kad si odlučan, to te čini jednakim sa svim ostalim ljudima. Možda je neko u prednosti, ali te tvoja odlučnost čini ravnopravnim. Tako je Zakeja video Hrista. Kad je došao do tog mesta Isus je pogledao gore? Mislim, ko gleda gore kad negde ide? Bio je okružen ljudima, svi su mu nešto pričali, mislite da je imao vremena da zvera unaokolo? Ne, ali Isus to radi. Gde god da ode, On nađe jednu takvu osobu kao Zakeja, koja je odbila da odustane! Bog nas ne zaboravlja, zna tvoju adresu, zna tvoje vreme, ima plan, a tvoj dan proboja je iza ugla. I šta se dešava? Hrist pogleda gore i kaže mu:“Kratki, siđi dole, idem kod tebe na večeru!“ I šta se dešava? Svi se ljute: zašto on, zašto ne ja? Ljubomora. Isus uvek ide na večeru s onima koji će biti glasni, koji će se popeti na drvo i boriti se, s onima koji su odbili da se samosažljevaju zbog lošeg detinjstva, sa onima koji su odbili da žale sebe zbog toga što imaju neki nedostatak: predebeli, premršavi, klempavi, preniski, previsoki. Neće sedeti 38 godina čekajući svoje čudo, nego će biti odlučni i jaki. Ja nisam znala da budem detinjasta, nisam znala da se radujem, ali, kad sam shvatila kako me je đavo okrao, odlučila sam:“Biću jedino šezdesetogodišnje dete!“ Uzeću ono što mi je ukrao. Sećam se da sam uvek birala posao umesto zabave, jer sam se osećala dobro samo kad radim. Bila sam pozvana jednom na jednu zabavu, odlučila sam da ću otići tamo, a propustiću prekovremeni rad. Đavo mi je šapnuo:“Znaš, mislim da ne bi trebala da ideš i zabavljaš se, gubiš vreme. Bolje idi radi!“ Viknula sam iz dubine svojih pluća:“Đavole uživaću svoj život!“ bila sam sama kod kuće, neko bi rekao da sam luda, ali eto, ja sam ovde, uživam svoj život, položila sam ispit, ali sam morala da budem odlučna. Takvih dana ima i danas: kad moram odlučiti da ću ičiti, vežbati, hraniti se kako treba, oprostiti nekom. Od toga što želimo nešto, nemamo ništa. Recite kako ste odlučni. Ako vam nedostaje odlučnosti, tražite od Boga da vam da. Ako želimo da prevaziđemo probleme i izazove u životu, moramo se odlučiti da to zaista i želimo i da ćemo na tome raditi: Kološanima 3: 2 Nemoj samo gledati na svoje okolnosti, nego veruj šta Reč kaže. Prevela: Biljana Tasić Knežević
