Odlučnost – I

Šta je to pokretačko što neki ljudi imaju, što ih drži da nastave dalje? To je odlučnost. Da li trenutno prolaziš kroz nešto u svom životu za šta kažeš:“Ja ovo neću moći!?“ Možda je to oproštaj nekom, ili oslobađanje od dugova, treba da smršaš, očistiš kuću, šta god. Danas ćemo pričati kako je vera nešto što nas izaziva i motiviše da nastavimo dalje.

Čudno je šta sve možemo da uradimo ako smo dovoljno odlučni, šta sve možemo da prevaziđemo. Nisu okolnosti one koje nas čine nesrećnim i nesređenim, nisu okolnosti one koje nas drže podalje od uspeha jer ako ste odlučni, možete biti srećni u bilo kojoj situaciji. Zašto postoje ljudi koje imaju gotovo isto bolnu prošlost, prošle su kroz identične tragedije, a jedna od tih osoba prevaziđe to i uradi velike stvari za Boga, a druga osoba se nikad ne oporavi, provede život žaleći sebe, kriveći druge. Nije do Boga, jer Bog svima daje identične šanse, za sve važe ista pravila, svako može da živi ispunjen život, svako može da bude oprošten, niko ne mora da živi u prošlosti, jer je Bog uvek isti a obećanja božija su za sve one koji to žele, a mi imamo volju, i nije pitanje samo obećanja, nego i do nas, koji smo voljni da se obećanja manifestuju kroz naše živote. Šta je to što pokreće neke, a neki se toga ni ne sete. Znamo da Bog radi kroz nas i donosi pobedu, ali, mi imamo slobodnu volju.

Nedavno sam čitala nešto vrlo moćno, što me je dotaklo:“Ni za šta u životu ne dobijamo nagradu osim za izbore koje činimo!“ A? Zar ovo nije moćno. Neću dobiti nagradu zbog toga što imam dar propovedanja, jer mi je Bog dao taj dar, to je svakako Njegovo, ali dobićemo blagoslov zbog toga što smo odlučili da koristimo svoje darove. Sve što imamo dao nam je Bog, ali mi donosimo odluke kakav ćemo život imati, a to je odgovornost na svakom od nas, tako da nikog ne možemo da krivimo i sve je do nas kad su u pitanju odluke.

Sećam se kad sam bila dete, tata me je seksualno, mentalno i emotivno zlostavljao. Sećam se, ležala sam u krevetu i govorila:“Jednog dana će ovo stati. Neću ovako živeti.“ Bog nam daje želju da prevaziđemo nešto, ali, da li smo odlučni? Da li zaista želiš da smršaš? Ako si odlučna, ako želiš da vežbaš i ne jedeš puno, onda ćeš smršati. Mislim, ja sam se izgovarala godinama na težinu, i nisam ništa radila. Sad vežbam tri puta sedmično jer želim. Ako nekom želite da oprostite, radićete s Bogom i oprostićete radeći s Bogom. Nemamo ništa od toga da samo nešto želimo, nego na tome moramo da radimo, moramo imati kičmu i odlučnost da nećemo dopustiti đavolu da nam rovari život, moramo odlučiti da nečije loše odluke neće upravljati našim životima, moramo odlučiti da nećemo sedeti, kukati i žaliti sebe dok nam život promiče pred očima. Ne možemo uvek živeti samo po onome što osećamo.

U Filipljanima piše da se odlučio da veruje u Boga. Ako želite da ga poznajete moraćete da komunicirate s Njim, moraćete da proučavate o Njemu, moraćete da prestanete s bežanjem čim se nešto teško ispreči, moraćete da prođete kroz situacije kako biste očvrsnuli. Ti i Isus, tako se upoznajemo s Bogom. Pavle je bio odlučan da ga upozna i odupre se đavolu. Jedna od stvari koju ne smemo reći je:“Nikad, nema šanse!“ Nema šanse da se oslobodim duga, nema šanse da ovaj brak funkcioniše, nema šanse da se promene, nema šanse da se promenim, nema šanse da zdravlje bude dobro, nema šanse da se ikad osećam dobro, nikad nećeu imati mir živeći s ovim ljudima, nema šanse, ovo se nikad neće promeniti... Moja Biblija kaže da je Isus put, istina i život. Jedini put.

Isaija 43: 19

Bog je stvorio reku u pustinji. Bog uvek bira nemoguće scenarije, jer On uvek može da napravi put, ali od nas očekuje da ne odustajemo, da budemo odlučni i da mu verujem uprkos tome šta đavo ili ljudi kažu, jer ćemo mi videti milost i ljubav Božiju. Nekad nam treba one svete ljutnje, ona pravedna ljutnja koja nam pomaže da budemo odlučni i ne podnosimo ogavštine koje nam đavo potura.

Pre nekoliko godina sam odlučila da ću imati mir, jer sam posmatrala Dejva koji živi svoj život miran, a ja se raspadam na sve strane, mizerna sam, očekivala sam neki poseban odgovor, a on je uživao svoj mir. Imali smo iste životne teškoće, a on je i dalje bio srećan. Onda sam se zapitala šta radim pogrešno? Nije se desilo čudo. Nisam se probudila sledeće jutro sva mirna, nego sam morala da počnem da rešavam problem, korak po korak. Moj pristup životu je bio loš, dopuštala sam emocijama da me vode, pričala sam gluposti, a nisam bila svesna  koliko su te gluposti koje sam izgovarala pujdale moje loše stanje. O čoveče, za pet minuta sam mogla samu sebe da napujdam na nekog do te mere da više ne progovorim s tom osobom.  Očas posla! Ali isto tako sam shvatila da mogu sebe da napujdam da sačuvam svoj mir, govorim sebi da ne smem to da radim, da se držim mira i držim Boga pre svega. Prolazila sam kroz  jako čudan period prilagođavanja, jer kako sam dobijala mir, bivala sam dosadna sebi, bilo mi je dosadno. Nije više bilo turbulencije, u njima sam živela toliko dugo, tako dugo brinula, da više nisam znala da živim mirno. Pitala sam se:“Šta ću sad sa sobom? Uživati život!“

Isto se desilo kad sam odlučila da ću uživati svaki dan svog života. Sedam godina mi je trebalo da postignem. Okolnosti se nisu menjale, ja sam se menjala, menjala svoj način razmišljanja, način kako sam pričala, morala sam da menjam stavove, jer mi je Bog dao istu priliku kao i svima vama. Wow! Što je to dobro, je l' da? Ono što nam treba je da radimo ono što možemo i umemo. Budite agresivni u traženju načina da mu služimo.

Luka 5: 18 – 20

Znate šta? Za ovakav poduhvat je potrebna odlučnost. Ko bi se danas popeo na krov, skinuo deo krova, namestio konopce i spustio bolesnog čoveka tamo? Isus voli kad smo takvi: neću odustati, neću se prepustiti dok ne doživim pobedu u životu. Kad ih je video, kad je video njihovu veru, iscelio je čoveka. Vera je u stvari uvek agresivna, ali moramo biti spremni da preuzmemo korake. Korak po korak u Božijem vođstvu, tako hodamo u veri. Za svakog je isto.

Kako da znam da je ovo ispravno? Zakorači, moli se, budi sigurna u Boga. Nemoj previše ljudi pitati šta oni misle? Mnogo mišljenja različitih zbunjuje. Pitaš nekog u kog imaš poverenja, a pre svega se osloni na Boga. Nemoj se previše oslanjati na ljude, jer će ih đavo koristiti da te uspori. Ne možeš ni sedeti skrštenih ruku i tražiti od boga da ti pokaže da li da ustaneš iz kreveta.

Isaija 40: 31

Šta znači čekati na Gospoda? Očekivati i tražiti od Njega. Mi moramo imati očekivanja od Boga, a ne taj pasivni stav čekajući da stihija prođe. Vera je san, vizija, ne reakcija u telu, nego reakcija u duhu. Prava vera ustane ujutru i veruje da se proboj dešava baš tog dana, danas je dan proboja. Šta ako to kažem i ništa se ne desi? Pa ništa, i idućeg dana ustani i reci isto, i dan posle toga i svaki dan, jer ako On kaže da možeš, onda možeš. Moramo prestati da razmišljamo kao neke kukavice: preteško je. Pa da, slažem se. Nismo puni Duha Svetog da r adim sitnice, ne. Bog nam daje Duha da radimo velike stvari. Ljudi moji, Bog živi u vama, ali ne da vam sve bude superiška lako, nego da naučite šta je život znajući da je On uvek s vama.

Recite sebi sto puta ako je potrebno da nećete odustati, odlučite se da ga poznajete, i da će snaga Njegovog uskrsnuća uzdići i vas.

Marko 10: 46

Svet treba da vidi odlučnost u vama. Znate, bićete najveći svedoci svojoj deci ako pred njima živite hrabro! Verujem da ako živite pred njima na taj način, da će se oni „zaraziti“ tom hrabrošću za život. Moja mama je živela u velikom strahu od mog oca. Kad ljudi oko vas žive u strahu, taj se strah prenese na vas, svi smo odrasli u strahu, svi ga se plašili. Mrzim strah, jer krade sve ono za šta je Hrist umro. Strah je kao perverzna vera u đavola. Kad se plašimo onoga što nam đavo pokazuje, šta je s onim što nam Bog pokazuje? Prvo, moramo poznavati svoj identite u Hristu, tako da kad strah i dođe, iako je telo uplašeno, radimo ispravnu stvar uplašeni. Bojim se, to je emocija, ali radim ispravnu stvar jer znam da to Gospod želi.

Prevela: Biljana Tasić Knežević