Neka vaša lampa svetli – II

Jovan 12: 35

Živite u svetlu da vas mrak ne pobedi, duhovna borba. Držite svoje svetlo upaljenim jer je svetlo jače od mraka. Možda ne bismo bili u ovakvom svetu da smo brinuli o svojim svetiljkama. Na televiziji nam svakodnevno nude smeće, na filmovima, tužno je da čovek ne može pronaći normalan film jer kad odete u bioskop na dečiji film, pre toga vam puštaju trejlere raznoraznih a groznih filmova, tako da danas ne možete ni dete odvesti da gleda film a da pre toga ne vidi golotinju I agresivnost, jer ti trejleri imaju za zadatak da obaveste gledaoce koji se film sledeći radi. Znate, pre mnogo, mnogo godina, filmski producenti su konsultovali hrišćane o tome šta će biti u filmu, I ako se oni ne bi složili s nečim, film ne bi bio ni rađen, ili bi nešto bilo izmenjen. Međutim, vremenom, hrišćani su to prestali da rade, prestali da se bore I šta se desilo? Ugasilo se svetlo. Treba nam više hrišćana u vladi I politici. Ne moramo svi da budemo propovednici, treba nam predstavnik u svetu, u poslu, svuda, ali to ne znači da moramo raditi kao ostatak sveta, ne, mi smo Božiji “špijuni” spremni da naše svetlo svetli.

Služba. Tako je lepo teoretisati o tome: voleo bih da budem propovednik, voleo bih da budem dušobrižnik, da radim sa decom, ali, kad hoćete da se bavite tim pozivima MORATE se družiti sa ljudima. A većinu problema koje sam imala u službi su bili baš ti ljudi: kad bi ti ljudi hteli da budu bolji! Raditi s ljudima nije lako, ume da bude bolno, ali ako nas On zaista pozove na taj poziv, onda nam nije teško I nije problem. Pre nego se upustimo u bilo kakvu službu, moramo biti 100% sigurni da nas je On pozvao na to I da to radimo u pravo vreme. Vi možda imate taj dar, ali možda nije vreme, još uvek, da se time bavite. Za službu je potrebna zrelost, inače se stvaraju bespotrebni problemi.

Isus je prao noge učenicima:

Jovan 13: 17

Šta to znači? To znači biti pomazana osoba da “drugima pere noge”, što znači ljubav I poniznost, to znači nekog saslušati, ohrabriti, nekad nekog korigovati iako to nije lako, ali ako ste sigurni da vas Bog vodi u tome.

Imamo razne odnose: s ljudima koji su kao mi, I oni koji nisu kao mi, a hrišćanima je najteže da se druže s onima koji nisu “sveti” kao oni. U moje vreme sam bila najveći farisej na zemlji. Religiozni farisej do maksimuma, ali mi je Bog pokazao da to mogu prevaziđići.

Jednom sam s prijateljem, u jednom sasvim hrišćanskom gradu, otišla na kafu. Poslužila nas je konobarica s najneverovatnijom frizurom na svetu. Svašta sam viđala, pola sveta prošla, ali to nikad nisam videla. Imala je mohavk frizuru, pola obrijane glave, a mohavk je bio: crn, beo, plav I crven. Imala je pirsinge po celom telu. Bilo mi je neprijatno, osećala sam kako dižem svoje zidove, nisam znala šta da joj kažem, bilo mi je gadno. I onda joj taj moj prijatelj Pavle kaže:”Wow, baš mi se dopada tvoja kosa!” I onda je počeo da priča s njom o tome kako je to kul I kako dobro nekad biti različit, I šta je nju inspirisalo da bude takva itd… Dobila sam lekciju decenije: nosim krst oko vrata, svima redom propovedam, dajem tractate, a pravi sam licemer, jer ne mogu da pričam s osobom koja ne izgleda kao ja, ne ponaša se kao ja. Shvatila sam kako ništa ne znam I još koliko moram da radim, kako sam beskorisna takva licemerna. Mnogo sam morala da vežbam da budem ovakva kakva sam, ali raditi to u mojim godinama nije nimalo lako, jer što smo stariji sve smo ubeđeniji u svoje iskustvo I znanje, ali, ja sam odlučila da ću biti najkulskija bakuta na celom svetu. Naučiću da budem u zajedništvu sa što različitijim ljudima, I što su različitiji ja ću tim pre da ih volim I poštujem. Od onda sam odlazila na isto mesto, pa je jedne prilike došla jedna druga devojka, podjednako čudne kose kao prethodna. Ohrabrena odlukom, rekla sam joj:”Ej, baš ti kul frizura. Sviđa mi se!” Prijatelj bi bio ponosan na mene.

A znate šta je još slatko u vezi toga? Meni ovako uštirkanoj, ta cura s čudnom kosom, napravi kafu kakvu god poželim, donese šta god poželim, polomi se da budem zadovoljna. Vidite kako Bog čini usluge kad se odreknemo svoje religioznosti I tih gluposti.

Imam još jedan primer. Pre nekoliko godina, otišla sam s prijateljicom u kupovinu. Ta prijateljica je evangelizator svoje vrste. Ušle smo u radnju I ona je, moja prijateljica, počela razgovor s prodavačicom. Kad je pitala da li je hrišćanka, prodavačica je rekla:”Da, ja sam duhovna!” Ja se od tih izjava ježim, jer na koncu, šta to znači biti duhovan???? Međutim, isto tako shvatam da ljudi pokušavaju na sve načine da nađu svoje koordinante u ovom haosu od sveta, I ne znaju još uvek šta je prava ljubav. Njih dve su I dalje pričale, a ja sam razmišljala kako treba da mi srede naočare. Uskoro, na sred priče, prodavačica je opsovala. E tu meni obično pada mrak na oči I tu povlačim liniju. Nešto sam joj rekla na temu psovanja, a ona je odgovorila kako misli da se I Bogu povremeno omakne neka psovka. Uh, tu sam se baš zagrejala. Naslonila sam se na pult I rekla ozbiljno:”Bog ne psuje!” Prijateljica je postavila jastuče I dodala:”Ali voli ljude koji psuju!”

Evo šta nisam shvatila: počela sam da čistim ribu koja još nije ni bila ulovljena! To rade religiozni ljudi: seku uši neobraćenim ljudima, sude I kritikuju jer nisu kao mi, a gde je ljubav?

I Korinćanima 5: 9- 12 ( stih je pročitala na kolenima )

Biblija kaže da nije problem ono što uđe u nas, nego ono što izađe. Ono što mi imamo je veće od onog što oni imaju ali ne možemo da se krijemo od njih. Pavle se ovde obraća ljudima da paze s kim se druže kako ne bi postal kao oni. I to govori o lošim vernicima ne nevernicima. Na njih opominje. I onda kaže: ko sam ja da sudim autsajderima!? Nemojte suditi nevernicima jer možda nikad nisu čuli za ono što vi verujete. Nemojte suditi drugima, nego se pogledajte međusobno. Moram više paziti na one s kojima se svake nedelje viđam u crkvim I koji za sebe govore da su hrišćani a puni su gorčine, ogovaranja, raznih gadosti, nego na one koji za sebe nikad nisu tvrdili da su hrišćani. Oni prvi su oni o kojima Pavle priča I kojih treba da se klonim, tih nazovi hrišćana. Šta će se desiti ako nastavimo da se skrivamo u tim našim malim, religioznim klubovima? Ugasiće se svetlo u svetu. Da, lepo je družiti se s ljudima kao što smo mi, ali tin as ljudi ne trebajuj. S njima se nađemo za izgradnju, ali izlazimo u svet da radimo za Hrista.

Luka 15: 1-2

Znate šta? Ovde među vama sedi žena, koja je sa mnom svaki dan, možda više nego sa članovima moje porodice. Kad sam je upoznala bila je grešnica, živela s dečkom I vikendima se drogirala. Bila je ona ok osoba, ali je imala puno problema. Naravno, u stara religiozna vremena sigurno mi ne bi palo na pamet da se družim s njom, jer Bože moje, može da mi “prenese nešto”, ali znam bolje od toga. Imala sam Hrista I to sam nudila. Tri godine sam je posećivala I volela je, donosila joj darove I pazila na nju, ali nisam bila intimna s njom, nisam joj istresla svoje srce, ali nisam ni bežala od njega. Moramo naći balans s takvim ljudima, da budemo tamo gde trebamo biti I raditi posao za koji nas Gospod zove. Nakon tri godine je prihvatila Hrista, udala se za momka, on se obratio posle nje, oboje idu u dobru crkvu. Neverovatno je šta se desi kad smo strpljivi s ljudima koji nisu kao mi, s kojima nekad imamo osećaj nelagode, naravno, Duh Sveti se rastuži kad je neko u grehu, ali ko kaže da uvek mora da nam bude lagodno? Ne kompromitujemo es, ali I ne bežimo, svetlimo.

Jedan moj prijatelj je rekao:”Kad bismo izašli izvan zidova crkve I počeli tamo da radimo, više ne bi bilo greške!”

Ljudima treba davati, pokazivati ljubav I biti strpljiv. Jas am na njenoj stolici sedela tri godine, nisam joj propovedala non stop, nisam joj kopala oči zbog toga. Bila sam strpljiva. Neverovatno šta sve propustimo kad smo nestrpljivi s ljudima.

Luka 15: 4-8

E to je poziv: otići za tom jednom ovcom I vratiti je u stado. Upalite svoje lampe I idite u svet, tražite izgubljene ovce. Nemamo prava da sudimo nevernicama. Ne znam šta vama znači ljubav, ali u mojoj definiciji ljubav je način na koji se odnosima prema drugima I pomažem im. I naravno, to se radi ciljano. Jov priča o stvarima koje je radio: hranio gladne, oblačio gole I siromašne.

Jov 29: 16

Ako nemam trenutno nekog kome mogu da pomognem, naći ću nekog kome treba pomoć. Moram nešto da uradim, jer neću dopustiti da đavo preuzme kormilo. Želim da dignem ljubavnu revoluciju.

I Jovanova 4: 7 – 8

Ljubav je najjače oružje u našem životu, samo, moramo biti sigurni da li samo teoretišemo o ljubavi ili je I živimo. Bog je ljubav, a ako kažemo da znamo Boga a pričamo o ljubavi I ne živimo u Njoj, onda ni ne znamo Boga. Ne odvajam Boga od ljubavi, ako kažem da mu verujem onda pazim kako se ponašam prema ljudima I kako živim.

Prevela: Biljana Tasić Knežević