Ljubavna revolucija II
Ne verujem da je najbitnije to šta će drugi reći. Da, bitno je kako se ponašamo, bitno da je postavimo dobar primer jer smo Božiji predstavnici, ali ne možemo živeti na osnovu onoga šta drugi ljudi kažu o nama. Ne možemo i ne smemo svoje samopouzdanje i pouzdanje u Boga graditi na osnovu toga šta drugi kažu, ali, verujem da šou koji često izvodimo pred drugima nema veze s Bogom, ako se ne ponašamo kako treba iza zatvorenih vrata. Nisam imala blagoslova u životu sve dok sam pokušavla da oduševim svoje religiozne prijatelje. Ne. Pravi blagoslov se desio onda kad sam doživela promenu u svom odnosu s ljudima, s Bogom, sobom, ukućanima, kad se moj način molitve promenio, kad sam počela da se ponašam prema svima isto, kao da su kraljevsko sveštenstvo, stvari su počele da se menjaju. Nisam više nikog htela impresioniram, nego da radim za Boga. Rimljanima 8: 8 Dok god ugađamo osećajima i impulsima, nije dobro. Možda ne možemo kontrolisati kako se osećamo, ali mogžemo da kontrolišemo svoju reakciju. Kad budete doneli odluku da ćete se ponašati tako, biće mnogo napada, ali će i blagoslovi pljuštati. Ne zaboravite da se ponašate kako treba iza zatvorenih vrata.Sve što hranimo u sebu, loše, dođe na naplatu. Znate, imate ljude koji trče samo za skupim stvarima, skupim restoranima, skupim životom, a imaju mnogo problema finansijskih i emotivnih, zbog pogrešnih vrednosti. To se dešava kad pothranjujemo loše stvari u sebi, komplekse, kad živimo po impulsu, po tome ko šta kaže i ko šta radi, samo da bismo se osećali posebno, a ta se posebnost u stvari ne dešava van Božijeg vidokruga. Znate, takvi ljudi trče za bogatsvom ovog sveta, za prihvatanjem sveta, rade grozne stvari a nose velike krstove oko vrata i na sve strane se hvale kako su hrišćani i kako čine dobro. I sve to što rade, jednog dana dođe na naplatu. A znate šta, takvi najviše morališu, a uvek pokušavaju da stvari urade na svoj način, lakšim, kraćim putem, usput tražeći od Boga da blagoslovi taj haos koji prave! I znate šta je najstrašnije? Jako budu ljuti kad ima stigne „račun“, onda Bog nije fer, i niko nije fer, i ništa nije fer! Da li shvatate šta hoću da kažem? Bitno je da volimo sebe, jer teško je uživati život ako ne volite sebe, od sebe ne možete pobeći. Ljubavna reovolucija je pitanje odluke. Nemojte dopustiti da vam život bez ljubavi zapuši život. Naše duhovno srce mora biti zdravo, a za neke je to najveći izazov. Neki ljudi žive u sramoti, neopraštanju, samoosudi, gorčini, zbog stvari koje su uradili, možda, pre dvadeset godina. Nosimo to smeće sa sobom, a tako nikom ne možemo pomoći. Sebe vide kroz negativnosti, sramotu i nesigurnost, umesto da sebe gledaju kroz prizmu Božijih očiju. Znate, takvi ljudi pokušavaju da spasu sebe kroz sve i svašta... umesto da to prepuste Bogu i dopuste mu da ih koristi, da se pruže prema drugima koji ga još ne znaju. Matej 22: 37 Dela 1: 8 Jovan 18: 37 Mi smo svedoci, je l' tako? A kako se to biva svedok? Recimo izašli ste napred i izgovorili pokajničku molitvu. Super, to je velika stvar. Vratite se na svoje mesto, a vaše debele butine su sa vama. Kako to? Pa ja sam se obratila?! Tako lepo, nisu čarobno nastale, neće čarobno ni nestati. Popni se na traku i hodaj dok se ne skinu, nemoj u deset uveče da pojedeš kilo sladoleda, discipinuj sebe. Ista je stvar i sa duhovnim stvarima. Izgovorimo pokajničku molitvu ali ne radimo na sebi. I šta se onda dešava? Postajemo zakržljali hrišani koje Bog ne može da koristi jer idemo pet koraka nazad, jedan napred. Odlazimo na konferencije o ljubavi, kupimo sve moguće knjige na tu temu, „odlučimo“ kako ćemo raditi na tome i paf! Za dve sedmice od te konferencije vraćamo se svom destruktivnom načinu ponašanja i razmišljanja. I onda se pitamo: zašto se to dešava? Još više osećaja krivice, još više nesigurnosti? Još sramote! I krijemo se od Boga, bežimo od sebe a đavo to želi. Jovan 1: 14 Ne želimo da se menjamo, ne želimo da mrdnemo. Srećemo se s Bogom samo na konferencijama i očekujemo da nam „zakopča“ rane, a ne da poradimo na njima. Rane se ne zakopčavaju same od sebe, na njima se radi ruku pod ruku s Bogom, a dok to ne uradite, nećete doživeti puninu blagoslova. Nije lako voleti sebe, to je veliki test, ali bez Isusa, ta je lekcija nemoguća. Moramo razumeti važnost Božije ljubavi i kako nas on vidi. Jovan 3: 16 Nema propasti za one koji ga vole! Prevela: Biljana Tasić Knežević
Ugađanje telu je zabavno dok traje, ali naplata nije zabavna, naravno! Najveća stvar koju ljudi mogu da urade je da prestanu da kukaju i prihvate se posla. Zašto nam je tako teško da hodamo u ljubavi? Zašto je tako teško? Ja sam sve pokušala, i ništa nije uspevalo. Nisam shvatala. Danas znam. Bog kaže u Mateju 22: 37 – 39 da je ovo najveća zapovest. Ne možemo voleti druge, dok ne volimo sebe. Nije dobro, nije sveto da mrzimo sebe, da sedimo svaki dan i razmišljamo o tome šta smo sve pogrešili. To nije od Boga, to ne znači poniznost. Biblija kaže da okrenemo glavu od svega što nam odvlači fokus od Boga, pa i od sopstvenih grešaka iz prošlosti za koje smo se već pokajali. Mi Bogu nismo nikakvo iznenađenje, ne možemo ničim da ga iznenadimo. Sve je znao pre nego što je počeo vezu sa nama. Možemo sebe da iznenadimo, zato moramo da sklopimo mir sa sobom, a eto, danas je pravi dan da to uradite. Predajte to Bogu, budite iskreni pred Njim 100%, shvatite da vas voli bezuslvno, ali isto tako znajte da je život u samosažaljenju opasan, i da se iza toga krije sebičnost.
