Ljubavna revolucija I

Šta činimo za druge, šta radimo da nekom pomognemo, šta radimo da nekog učinimo srećnim, da li je pomaganje drugima deo našeg svakodnevnog života?

Ljubavna revolucija! Šta je ljubav? Bog je ljubav, ali mi ovu izjavu volimo da produhovljavamo, a ljubav je i nešto praktično: kako se ponašamo prema ljudima? Ljubav se oseti, vidi, manifestuje u tome kako se ponašamo prema drugima! U Korinćanima piše da je ljubav najveći od svih darova, zato sam odlučila da pojednostavim svoj hrišćanski život: koncentrišem se na ljubav, jer tako Reč kaže. Ljubav se ne desi tek tako, na njoj moramo da radimo.

I Korinćanim 14: 1

Idemo i tražimo ljubav. Znate kako se ponašate kad želite čokoladni kolač: ustanete, obučete se i odete po kolač ili sladoled. Žene znaju kako da dobiju ono što žele ako odluče da to nešto žele. Ljubav neće pasti na vas tek tako, Bog će vam pomoći da hodate u ljubavi, ali, neće uraditi umesto vas. Malo je da o ovome slušate samo jedan vikend! Ne. O ljubavi se uči svaki dan. Biblija kaže da je ljubav iznad svega. Znate, imamo velike crkve, imaju darove, ali malo akcije, samo teorija, jer se ništa ne radi. Ljubav nije emocija, ljubav je akcija i volja. Imamo slobodnu volju, ali i veliku odgovornost zbog te slobode. Mi biramo! Birajte: ljubav ili ne ljubav. Bog nas neće naterati da radimo nešto, On će nam pokazati šta da radimo, daće nam svoje odobrenje, ali mi biramo.

Ja svakodnevno moramo da čitam o ljubavi, jer sam shvatila koliko sam ukorenjeno sebična i tvrda osoba. Dovoljno je da preskočim čitanje o ljubavi nekoliko dana, i eto me, vraćam se na staro! Proučavajte, to je poenta. Moramo biti sigurni da ne jedemo samo desert iz Biblije: prosperitet, isceljenja. Drugari, moramo jesti i meso i povrće iz Biblije: služba, davanje sebe, nesebičnost, testovi. Kad radite ispravnu stvar i onda kad ne osećate tako, onda će vas telo boleti, ono se uvek buni. Ljubav se radi ciljano. Ljubav je cilj. Jedan ćete dan da osećate, drugi dan nećete osećati, ljudi će vas nervirati. Ili ćemo raditi na Božijoj reputaciji na zemlji ili nećemo. Samo 10% ljudi na celom svetu ima dobro mišljenje o hrišćanima, na žalost. Na nama je ta reputacija, mi na tome radimo, moramo se ponašati kako treba kad smo u javnosti. Nije dovoljno da nosimo krsteve, ponašamo se kao da smo odbegli iz neke ustanove i sve ostalo. Ljubav je glagol, akcijaska reč.Šta ti radiš da učiniš nečiji život boljim?  Koliko često to radiš? Da li je pomaganje drugima vaš životni stil? O drugari, ja nisam bila taj tip, meni je trebalo mnoooooogo godina dok ovo nisam postigla s Bogom, a danas? Bog je toliko promeni moje srce, da nekad moram da se suzdržavam da se ne izlećem u pomoći, jer nije ni pomoć ona prava ako nije vođena od Njega, no i to je bolje od onog kad mi je trebalo priviđenje i anđele da mi Bog pošalje kako bih nekom dala 10$ za ručak. Sećam se toga: Bože je l' ovo od tebe? A na novcu sam bila škrta, dam desetak i ja sam završila. Danas Bog i ja imamo drugačiji ugovor: pomagaću ljudima sve dok ti ne pokažeš da ne treba. Za sve nam je potrebno vodstvo Duha Svetoga. Odbijte da nećete ništa raditi, da ćete biti pasivni. Objavite rat sebičnost: a šta je sa mnom? A ja? Kad će meni biti bolje?

Izdvojte makar 15 minuta svakog jutra da se duhovno obučete. Kad bismo makar toliko uzeli, bili bismo bolji ljudi.

Kološanima 3: 2

Ujutru se odlučite da nećete živeti samo za sebe, da ćete pomoći nekom, da ćete nekom podariti osmeh. Odbijam da ništa ne uradi. Ako vidim da je neko u potrebi, susrešću potrebu te osobe. Ja sam već odlučila za danas da ću se ponašati hristoliko, tako da Bog bude ponosan na mene. Pripremam svoj razum na dan koji me čeka, pripremam se duhovno. Čitajte I Korinćanima 12: 1- 8 svako jutro. Bilo bi vam mnogo lakše da tako započnete dan.

Imala sam san: izlazila sam na pozornicu da propovedam ali sam svaki put izlazila u pidžami. Ma koliko da sam tražila svoju odeću, nisam mogla da je nađem. Čekala sam da mi donesu kofere, ali ne. Uvek sam u pidžami. Slavljenje je bilo u toku, a ja sam i dalje u pidžami, pa sam izlazila u pidžami. Ovaj se san toliko puta ponovio, da sam već bila frustrirana, i onda mi je Bog objasnio:“ Džojs, nisi duhovno obučena kako treba!“ Ja se super lepo obučem za propoved, sklopim boje, stavim nakit, namestim kosu, dvadeset puta se pogledam pre nego što izađem, ali džaba sve to, ako sam duhovno gola! U Otkrovenja piše da ne idemo goli napolje, a uEfežanima 6: 11-17 nas Gospod uči kako da se duhovno obučemo. Kad se ne obučemo duhovno velika smo šala đavolu. Ako znaš sve psalme napamet a nemaš ljubavi, džaba ti sve to. Joj da samo znate kakva sam bila: ujutru čitam Sveto Pismo, a usput ne mogu da smislim tu svoju preglasnu porodicu. Želim da mi se proširi služba, ali ne daj Bože da mi neko nešto kaže kad sam neraspoložena. Kad sam išla na propovedi, niko nije smeo sa mnom u auto, jer sam mogla da „izgubim pomazanje zbog nečije glupe izjave!“, volela sam ja Boga, ali nisam shvatala poentu, nisam znala da treba da se obučem:

Kološanima 3: 12

Da li razmišljate o tome kakvo ponašanje oblačite svako jutro? Da li zaboravite neke svoje hormone svako jutro? Vi južno, oni severno – ne, ne. Čitajte Reč, vidite šta ona kaže: obucite se! Ako se naljutite za svaku sitnicu, ako sve shvatate lično i ljudi vas svako malo nerviraju, bolje idite kući i presvucite se duhovno. Znate, kad hoću da se obučem, ne kleknem ispred ormara i ne kažem: odećo, skoči na mene u Isusovo ime, ili, ne kažem: hajde bre ti glupava košuljo, navuci se više na moje telo! Ili: Bože, molim te obuci me ovog jutra. Ne, vrlo pažljivo idem kroz odeću, pogledam, isprobam, nekad po pet puta. Nemojte da mi se smejete, znam da i vi to radite. Nekad presvučem pidžamu nekoliko puta, malo sam otkačena po tom pitanju, ne volim neudobne pidžame.

Biblija kaže: obucite se u Hrista, obucite novog čoveka na sebe. Pametno je pogledati se u ogledalo kad se obučemo, jer nekad izgledamo čudno a nismo toga ni svesni, no, imamo ljude koji to baš i ne shvataju.Božija Reč je naše ogledalo, pogledajte se! Ako u tom ogledalu vaša duhovna odeća ne štima, presvucite se ljudi moji. To je duhovna „moda“. Moramo prestati da mislimo samo na sebe, moramo voditi brigu o ljudima koji su manje srećni od nas. Znate mi kukamo da nam je stan mali, ali ga bar imamo, auto baš i nije moderan, ali ga bar imamo, cipele nam nisu najmodernije, ali ih bar imamo... Neki, dok vi mislite o svojim sebičnim sitnicima nemaju šta da jedu i šta da obuku, spavaju na ulici. Deca umiru bolesna! Ne, ne kažem da se osećate krivim zbog toga, samo napravite balanas u svojim sebičnim glavicama. Neki od vas bi bili srećni da meni donesu čašu vode, ali kad bi vas neko koga baš ne volite ili neko iz porodice zatraži čašu vode šta ćete mu reći: šta? Nisam ti valjda sluškinja?

Jako sam ozbiljna! Ne verujem da je najbitnije šta ljudi misle o nama. Jeste, bitno je da budemo primer, ali, mnogo je bitnije šta radimo iza zatvorenih vrata. Za mene nije bilo prave promene sve dok sam bila religiozna, bila sam nesrećna. Sreća je počela da se dešava onda kad sam počela da radim ispravne stvari kad sam bila sama s Bogom, i kad sam počela prema svakom da se ponašam kao da je kraljevsko sveštenstvo. Svi su mi isti, niko mi nije bolji ili gori. E onda sam počela da osećam blagoslove.

Rimljanima 8: 8

Nemojte samo sedeti i moliti se za proboj. Ne. Donesite odluku da ćete se menjati. Prestanite da hranite svoje impulse. Ne možete kontrolisati kako ćete se osećati, ali možete kontrolisati svoje reakcije.

Mnogo govorimo o tome kako ne smemo biti sebični i kako se moramo pružiti prema drugim ljudima, ali ne znam kako da ne govorimo o ovome kad je Isus rekao da je ovo nova zapovest: volite se kao što ja volim vas!

Znam da ljudi ne vole da čuju ove stvari, ali je tako. Ja sebe moram svaki dan da podsećam na ovo: skini svoje misli sa sebe, misli na druge.

Prevela: Biljana Tasić Knežević