Radujte se svom napretku – I

Da li se osećaš krivom zbog greške koju si napravila pre mnogo godina? Da li konstanto „želiš“ da ti bude bolje a to se ne događa?

Danas ćemo pričati o radosti, o našem napretku. Pričamo o poslušnosti, ali ta poslušnost ima drugačiji ukus:

Rimljanima 1: 5 - 6

Ne samo da primamo veru, nego moramo biti poslušni veri. On nas sretne takve kakvi smo, ne moramo biti super dobri da bismo bili u vezi s Njim. Prihvata nas takve kakvi smo, ali ne želi da ostanemo takvi kakvi smo. Želi da nas menja. Onog momenta kad prihvatimo Hrista, počinjemo životno putovanje, gde konstantno rastemo i ponašamo se kako treba. Kad ga primimo u srce, pomirimo se s Njim, tako da Njegova pravednost bude u našem duhu, Njegova svetost, radost, mir, nada, vera. Sve što ima On, imamo i mi. Moramo da naučimo da sarađujemo s Duhom Svetim, slušamo ga, tako da se naše ponašanje iz dana u dan poboljšava. Morate znati sledeće: pre nego što počnete da radite na svom ponašanju, morate znati ko ste u Hristu? Ovo je vitalno za svaki početak. Ako ne znamo ovo, bićemo frustrirani, jer nam Bog neće dati da radimo i živimo bez Njega. Moramo proučavati Božiju ljubav, moramo biti sigurni u Nju, tako da ništa i niko to ne može da nam oduzme. Bog nas pomiruje s Njim, On nas čini svetim, On nas čini savršenim u Duhu. Nikad nam neće tražiti da radimo nešto, ako nas prethodno ne opremi. Bog vam neće menjati ponašanje, sve dok vas iznutra ne sredi, jer ono što je unutra izlazi ka spolja. Ne možete dati vodu, ako je nemate. Ne možete dati ono što nemate. Bitno je da imamo dobru vezu sa sobom: ako ne volite sebe, ne možete voleti druge, ako ne poštujete sebe, nećete poštovati druge. Bog nas voli, želi da primimo tu ljubav, i želi da volimo sebe na jedan izbalansiran način.

Jovan 13: 34 – 35

Biblija nam kaže da budemo savršeni, a evo šta Reč kaže o tome, da bolje razumemo. Budite savršeni zvuči strašno, je l' da? Budi savršen, pokušavam, a svaki dan samo brljam! Na kraju se dana osećam kao smeće.

Matej 5: 48

Ovaj mi stih pomaže da razumem šta znači to savršenstvo: rastite u Bogu. Rastite. Rastite, a mi rastemo sve dok Isus ne dođe po nas: budite poslušni, nosite se s grehom i testovima, ali naravno, biće dana kad ćemo pogrešiti, i nije problem pogrešiti, nego kakav stav imamo kad napravimo grešku. Ako imamo loš stav nećemo moći da sarađujemo s Duhom Svetim, kad imamo loš stav zatvaramo vrata Bogu da radi. Naše je ponašanje bitno.

II Korinćanima 3: 18

Moramo voleti Reč, proučavati Reč, tako da vidimo Njegovu sliku kroz Reč, tako konstantno bivamo transformisani u Njega: od slave do slave. Ako niste tamo gde ste trebali da budete, ok, bar niste tamo gde ste nekad bili. Svako od nas treba da sarađuje s Duhom Svetim, kako bi imao bolju vezu s Bogom.

Izreke 4: 18

Da li možete reći: bolji sam nego što sam bio prošle godine, manje sam sebična, manje se nerviram, manje kritična. Đavo naravno dođe svako jutro da vam pokaže koliko još morate da radite i kaže vam šta sve niste, a vi mu recite, pričajte mu iz Božije Reči, jer je Njegova Reč mač.

Filipljanima 3: 11 – 14

Idem napred, to je poenta – ići napred. Ništa ne možemo da uradimo udaljeni od Njega. Ne možemo spasiti sebe, ne možemo sebi dati Duha, nikako sebe ne možemo usavršiti osim kroz Duha Svetog. Poslušnost otvara vrata, kad radimo ono što nam Bog kaže. Mali je broj takvih hrišćana, a to je tužno.

Pomirili smo se s Bogom kroz Hrista, moramo raditi s Bogom kroz Duha.

Filipljanima 2: 12, 13

Ovde imamo problem: dobro se ponašamo kad smo napolju, ali, kako se ponašamo kod kuće? Neki od vas imaju crnjake u glavi non stop. Nikad ne pomislite prvo na nešto dobro, nego nešto loše. Unapred smislite svađu zbog nečeg, a još niste kročili nogom u stan. Naravno da moramo korigovati decu, ali moramo paziti kako razmišljamo. Neće uvek sve biti savršeno. Ne menjaju se drugi, mi se menjamo. Bog nije zainteresovan da ti menja okolnosti, nego da menja tebe, isceljenje počinje od tebe. Kako nas Bog menja i daje nam snagu kroz Duha Svetog, počinjemo da se menjamo, tako da ne možemo tek tako da se iznerviramo ili razočaramo. Moramo raditi na sebi, kultivisati se i raditi s Bogom jer smo mi partneri. Tako će vremenom, ono što je Bog promenio u vama, biti vidljivo i od spolja. Kad smo religiozni: pokušavamo da budemo dobri, pravedni, nikog da ne povredimo, dobro stojimo s Bogom, molimo se satima, udovoljimo mu kako bi On nama ispunio naše želje. Ja nisam bila poslušna Bogu zato što On mene voli, nego da ga „nateram“ da me voli,a to nije bilo potrebno.

Najbitnije je kako se ponašamo kad nas niko ne vidi. Ako želite da ugodite Bogu, dopustite Duhu Svetom da upravlja vašim ponašanjem!

Zbog toga što sam bila zlostavljana u detinjstvu ( seksualno ), sebe sam smatrala smećem, smatrala sam da sam totalno bezvredna. Osećala sam se nevoljeno, iskorišteno, nerazumno, ostavljeno, tako da mi nije bilo jasno zašto bi me Bog voleo! Tako rasturena sam uletela u brak s problematičnim čovekom a nisam imala ni punih 19 godina. On me je zlostavljao i dalje, jer sam mu to dopuštala, to je bio oblik ponašanja u kom sam se, verovali ili ne, dobro osećala. Onda me je on ostavio, a Bog je doveo Dejva Majera u moj život. Oženio me je nakon pet sastanka. Čudno, zar ne? Mislim da se tako brzo oženio sa mnom da ne bi video šta ga čeka! Onda bi sigurno odustao! Od kako me je video, bio je zaljubljen u mene! Meni to nije bilo jasno, no ja sam bila nered, veliki nered! On je bio hrišćanin, pa sam išla s njim u crkvu svake nedelje. Želela sam da budem bolja: išla u crkvu, čitala, učila, ali sam i dalje bila nered, veliki nered. Sve sam znala, sve, ali sam i dalje bila totalno loša iznutra. Nisam bila socijalno osveštena, nisam volela sebe, niko me nije naučio da volim sebe, nisam znala ko samu Hristu, živela sam u sramoti i krivici.

Otkrovenje 12: 10

Moramo reći đavolu da nećemo živeti pod prokletstvom. Bog nas je poznavao i pre nego što nas je pozvao, ničim ga ne možemo iznenaditi. Volim to! Pitate se zašto nemate uspeha u životu, ništa vam ne ide? Zato što i dalje živite pod prokletsvom loših misli, lošeg života, negativnosti, posesivnosti, sebičnosti. Potrebno je da dopustimo Duhu Svetom da nas presvedoči: dopustite da vam Duh Sveti posvedoči o tome da se loše ponašate i da možete da se promenite! To je presvedočenje, jer znate da radite ono što ne treba. Taj signal nas okrene u pravom smeru, nema ljutnje, bunjenja, dernjave i ostalog. Ne, Duh Sveti radi svoj deo, vi radite svoj!

Duh Sveti je kao crveno ili zeleno svetlo u našem životu.

Nadalje, verujem da trebate slaviti kad vas Duh Sveti tako vodi, da skačete od radosti! To je predivan dar kad vas Duh Sveti presvedoči. Tako postajemo osetljiviji na pogrešno razmišljanje i loše ponašanje, tako se brzo presvedočimo u onome što je dobro i šta nije. To znači da rastemo.

Što više učimo o Duhu Svetom, to više volimo Boga, isto tako, možemo da razlikujemo šta je đavolja igra a šta je presvedočenje. Bog nas uzdiže, đavo nas potiskuje prema dole.

Rimljanima 8: 1

Prevela: Biljana Tasić Knežević