Ništa nije van Njegove kontrole – II

Koliko nam je grehova Bog oprostio? Sve!

Isaija 38: 17

Volim ove stihove jer ne kaže da je stavio grehove sa strane da može povremeno da ih pogleda. Nije stavio moje grehe u kutiju koju povremeno vadi pa me spuca s njom. Ne, on je sve to ostavio iza sebe, I više ih ne pamti. Nije pokrio naše grehe, nego ih je zaboravio, izbrisao I s njima je gotovo! Ako On ne gleda u tvoje grehe, zašto ih ti gledaš? Osećamo se krivim, bezvrednim itd…

U Bibliji piše da On oprosti sve naše grehe kad se pokajemo, I ne samo to, On nastavlja da nas čisti. Većina ljudi, čak I hrišćani, se loše osećaju u vezi sebe: žive u sramoti, krivici I negativnostima. Verujem u nešto vrlo bitno: umesto što stalno pogledavamo na put koji nam je preostao da pređemo, moramo I trebamo da slavimo naš progres. inostrana Nisam tamo gde sam želela da budem, ali bar nisam tamo gde sam bila ranije. Ljudima je ovo ideja! Menjamo se, čak I onda kad ne gledamo na taj progres pravim očima. Menjamo se, svaki dan. Mi se menjamo u Njegov oblik I lik.

Znate šta sam shvatila: I kad vidim gde sam pogrešila, I to je progres, bar nisam slepa na tako bitne stvari. Nekad nismo ni znali das mo u problemu. Ja nisam mislila da je problem mrzeti nekog. Ako se neko ponaša loše prema tebi – mrzi ga. Išla sam u crkvu, svake nedelje, odlazila s hrišćanskim prijateljiima I ogovarala pastira. Nisam mislila da je to nešto loše. Ali, Gospod me je kroz Duha Svetog presvedočio. Kad vas Gospod presvedoči, to treba da vas raduje, a ne da se osećate prokletim. Zahvalite se Bogu što menja vaš duhovni život. Treba slaviti Gospoda. Eto, kad se sledeći put vidite s nekim prijateljem, nemojte mu kukati. Promenite nešto. Recite mu nešto lepo, pričajte o svom progresu, recite svom prijatelju lepe stvari, budite ljubazni I puni ljubavi, kako prema sebi, tako prema prijatelju.

Bože, kako sam ja bila tvrdogalava. Nedeljama nisam pričala s Dejvom, a danas? Danas je I pet minuta predugo. Danas mi nije bitno ko je u pravu, ko nije. Ja sam navučena na mir I to je ono što meni treba. Ne, ne izbegavam konfrontacije, ne bežim od toga. Kad treba, tu sam, ali se više ne uznemiravam. Moj muže ode na golf, a ja sam sama kod kuće, slava Gospodu, bilo bi bolje da me je izveo na ručak, ali ako već nije, nema veze, ovo je moj jaram. Tu sam, danas razvijam svoj karakter u Gospodu I kad dođe kući neću biti ljuta na njega. Osim toga, neću biti ljuta na njega što sad uživa. Moja je duša na godišnjem odmoru I ja mogu da uživam u svemu.

Slavite svoj progres. Gospod nas je promenio. Veći deo vremen sam srećna I mirna. Grešim povremeno, naravno, ali nekad sam radila dobre stvari povremeno. Danas je mnogo drugačije, slava Bogu. Hajde da slavimo Boga za naš progres. Hrišćani se danas ponašaju kao da idu na sahranu svaki dan, napeti, sebični, tvrdog srca. Slavite ga jer je sve vaše grehe ostavio iza sebe I više ih se ne seća. Ne postoji nešto čime ga možemo iznenaditi. Mi smo usvojeni, sad smo Njegova deca a On nas jako dobro poznaje. Ni jedna naša greška ne može da ga iznenadi. Moja duša uvek može da se odmara, u svakoj prilici. Đavo će reći: od tebe nikad neće biti dobar čovek. Ma koliko se trudila, nikad od tebe ništa neće biti, niti ćeš biti strpljiva, niti bolja osoba. A ja mu kažem:šetaj. Menjam frekvenciju na radiju na kojoj kažu da sam dobra, da sam Božija, da imam snagu, da  am otkupljena.

Da vam kažem nešto: ja ovako živim, jer sam donela odluku. Ako želite I vi ovako da živite, donesite odluku. Ja pričam sa sobom, sastančim sa sobom, govorim sebi da se sredim, kad počnem da kukam I žalim se, uzmem papir I napišem sve stvari za koje treba da budem zahvalna. Đavo nas mrzi, do koske, ne postoji ništa simpatično na nama.

Marko 10: 17 - 20

Pitao je Boga šta da uradi? Greška. Koliko puta smo pitali Boga: šta ja da uradim? Tako sam I ja pitala Boga: šta da uradim? Molila se non stop I tražila odgovor, a odgovora nigde. Poenta je u tome da mi ne možemo ništa da uradim ( često ) ali možemo da VERUJEMO BOGU, molimo se I znamo da ono što mi ne možemo, može On. Znate šta je nemoguće? Da nekog promenimo, ni supruga, ni prijatelje, nikoga. To može samo Gospod. Mi sve možemo kroz Gospoda, ali sami nikako. I sve što radimo, možemo da uspemo ako to radimo kroz Njega, po Njegovoj volji.

Šta ja da uradim? Ništa. Ne možeš promeniti decu, ekonomiju. Možeš da vaspitavaš svoju decu, ali ih ne možeš naterati da budu pametniji, ili vide ono što ti misliš da treba. Ti uradi ono što najbolje znaš, a ostalo tj. sve prepusti Bogu.

Ovaj momak nije ni znao da ima problem niti koji je to problem. Sve je uradio što je Isus pobrojao, ipak, imao je problem. Mi često imamo probleme, a ne znamo da ih imamo. Kad nam Bog kaže šta niije uredu s nama, ne kaže nam to da bismo se osećali loše, nego da nam bude bolje, da naučimo I promenimo se.

Ovaj stih gde kaže momku da sve da I krene za njim, zbunjuje mnoge ljude! Ovako: Bog nije hteo da oduzme sve ovom momku, nego je hteo da pokaže momku koliko ga novac drži zarobljenim. Bog želi da budemo blagosloveni I da imamo, ali ne I da nas novac drži. Što više imamo, sve manje nam treba Bog, ako se okrenemo tom novcu. Što više imamo, sve smo više u opasnosti da odemo od Boga.

Kako se ponašamo kad nemamo I kako se ponašamo kad imamo mnogo, mnogo govori o nama I našoj duhovnoj zrelosti. Neverovatno je šta malo slave može da uradi nekim ljudima, koliko ih pokopa I negativno promeni. Znam neke propovednike koji su bili sjajni ljudi dok nisu postali poznati, a onda, kad ih je slava spucala, više nikog nisu poštovali, niko nije mogao da ih prepozna. To je tragično. Sve su dobro započeli, ali su se onda toliko okuražili držeći se za novac, da više nisu znali kuda.

Ovaj mladić je mogao da drži zakon, ali nije mogao da ne bude pohlepan. U 22. stihu kaže da je otišao tužan jer je imao mnogo. Čim mu je Isus rekao da odustane od toga, momak se izedprimirao. Nije mu Bog tražio novac jer mu treba njegov novac, nego zbog testa. Bog ne želi da budemo rezervoari, nego da budemo kanali, tako da kroz nas može da blagosilja druge.

U 23. stihu ne kaže da nije dobro imati, nego da nije dobro ako te tvoj imetak drži podalje od Boga I ako ti je to što imaš draže I bitnije od Boga. Ako ti to otežava da poštuješ I slediš Boga onda ti to ni ne treba.

“Igleno uho” je bio naziv za kapiju koja je vodila u Jerusalem. Mnogi misle da se odnosi na pravu iglu, ali ne. Ova parabola se odnosi na tu malu kapiju koja je vodila u Jerusalem, a bila je toliko mala, da je kamila tamo mogla da prođe samo I jedino ako klekne I nekako se provuče. Ovde Bog kaže:”Živite na kolenima, nek vam je Bog na prvom mestu, nema problema imati!” Bog nam često traži da damo nešto što smo planirali da ne damo. Nismo onda srećni. Ne da nam se. To su naši testovi. Ne traži nam da to nešto damo jer Njemu treba, ne. Kad dajemo, onda kad On to traži od nas, pokazujemo svoju zrelost I spremnost da mu služimo.

Za čoveka je nemoguće, al’ s Bogom su sve stvari moguće! Možemo biti pomoćnici, možemo biti zvezde, možemo biti poznati, hrišćani mogu biti sve to ( poznate ličnosti ) ali jedini način da se to desi je da I dalje poštujemo Boga I da kroz sve to prolazimo na kolenima, da nas to ne ponese I ne uništi. Što mi je veća služba, sve sam uplašenija, sve više vremena moram da provodim na kolenima.

Ne možete zamisliti šta popularnost može da uradi čoveku. Svaki se dan molim da ne zaborvim odakle sam došla I gde sam sada I koliko brzo mogu da se vratim tamo gde sam bila ako mi On nije na prvom mestu. Sve su stvari s Bogom moguće, jer On mora biti na prvom mestu, ali bez Njega ne možemo ništa da uradimo.

Prevela: Biljana Tasić Knežević