Predomislite se – II
Promene nisu lake, ali bez njih ne možemo rasti. Promene su bitne, a od promena imamo mnogo beneficija, iako su mnoge od njih bolne. Ono što veruješ, postaje tvoja stvarnost. Rimljani 14: 14 Ako mislimo da je nešto greh, to nešto postaje greh, zato je razum moćan. Jedno je kad nas Duh Sveti presvedoči da je nešto greh i onda se pokajemo, ali nas đavo često manipuliše i stvara nam osećaj krivice oko nečega za šta smo se već pokajali. Ako se pokaješ i dalje osećaš krivicu, samo mučiš sebe. Razliku između Duha Svetog i manipulacije đavola ćemo znati ako poznajemo Božiju Reč. Ona nam razdvaja bespotrebni osećaj krivice za nešto, za šta smo se već pokajali, i svedoči nam za šta se treba pokajati. Kad se pokajemo, s tim grehom je kraj i više nema potrebe da se vraćamo na taj greh jer ga je Bog zaboravio. Ignoriši to što osećaš jer to nije stvarno. Ne odbijaš tu emociju nego odbijaš da te ta emocija kontroliše. Nisam više kriva, jer Biblija kaže da sam oproštena od grehova. Tako se menjamo i obnavljamo um. Nikad nećete imati pobedu u životu dok ne dopustite da ono što znate prebriše i ponovo ispiše put u vašem razumu, a ne ono što osećate. Osećam da me niko ne voli, da sve ide nizbrdo... e onda recite:“Znam kako se osećam, ali isto tako znam šta Božija Reč kaže o tome i znam da Bog izvodi na dobro svima onima koji ga ljube!“ Ono što verujete ima snagu, zato moramo paziti šta mislimo. II Korinćanima 10: 4, 5 Božija Reč je duhovni mač. Kad je izgovaramo, zabijamo mač u leđa đavolu. Svaka misao neka bude Njegova. Nekad se čini da se borimo s mislima celi dan. Najbolje je misliti samo pozitivne stvari, tako neće biti mesta za negativne stvari. Proces promena izgleda ovako: - Promene su proces koji se ne događa preko noći. On nas menja kroz Reč i molitvu, od pobede do pobede, a nekad se čini da od pobede do pobede bude večnost. - Promene nas plaše, iako ih želimo, vežemo se za staro jer želimo da budemo u kontroli, a kad Bog počne da nas menja, osećamo da više nismo u kontroli. Umorimo se, počnemo, ne završimo, želimo nešto drugo. Ako se posvetimo promenama, moramo da budemo mirni i čekamo na Njega. Čitala sam danas nešto:“Svako od nas ima svoju verziju „Gospodara prstenova“. Šta je to? Nacrtamo prsten oko sebe i kažemo: ovde sam ja Gospodar!“ A znate šta? Gospod će i tu da uđe. - Promene dolaze kad se suočimo sa strahom, ne kad ne osećamo strah, nego se suočimo s njim i ne dopustimo mu da nas kontroliše.Normalno je da osetimo strah. Svaki čovek i svaka žena se boji, a ako se ne boje ovako nečeg onda su budalasti, jer telu nije lako da se menja. Moram da imam zdrav strah od Boga kad ovde otvorim usta i moram verovati da Bog ovo vodi, i bolje mi je da ne mislim kako sam sve to prošla i kako je to za mene sitnica. Ja ništa ne mogu bez Boga. Ne treba meni „samopouzdanje“ meni treba pouzdanje u Boga da bismo mogli da radimo za Njega. Jedan od razloga zašto nemamo uspeha je taj što radimo u svojoj snazi: ja idem, a Bog neka blagoslovi. Teško da će se tako nešto desiti. Ono što nije po Njegovoj volji, On ne mora da blagoslovi. David je bio bogobojazan čovek, verovao je Bogu. Mogu da se osećam uplašeno ali neću dopustiti da me strah kontroliše. Promene su strašne, zato ljudi žive dosadne, impotentne živote, nemaju petlju da nešto promene. Sećam se kako sam bila uplašena kad sam odlučila da prestanem da živimo „normalnim“ životom i posvetim se službi. Znate u to vreme sam bila domaćica s troje dece, niko nije znao za mene, a ja sam dobila poziv da se bavim ovim pozivom. Ne samo da su drugi mislili da sam luda, to sam i ja mislila. Taman skupim snage da krenem, đavo me prepadne, ja padnem. Neki od vas su dugo zaglavljeni, a eto, Bog hoće i može da vas odglavi. - Nekad donosimo pogrešne odluke jer smo u strahu. S 19 godina sam se udala za prvog koji je naišao jer sam se plašila da me niko neće hteti. To je donelo pet godina nove torture za mene. Nemojte donositi odluke u strahu, uvek budu pogrešne. Budite sigurni da vas vodi mir. - Promene isprovociraju sve moguće emocije. Ne donosite odluke kad su vam emocije van balansa: ili ste jako uzbuđeni ili melanholični. Ako donesete odluku dok ste vrlo uzbuđeni, šta ostaje kad uzbuđenje prođe? Pad emocija i vrlo težak rad! Nek se prvo emocije slegnu, pa onda donesite odluke. Tako idemo i u kupovinu pa kupimo tonu gluposti. - I kad imate snagu da nešto promenite, donesete odluku, morate dati sebi priliku i vreme da se promenite. Iako želite i znate da je ispravno, uvek će se javiti deo vas koji će se buniti protiv toga. Nakon toliko godina službe, osećala sam da će se nešto promeniti. Osećala sam da sedim pored suvog korita reke a ja i dalje sedim i sedim. Tako je Ilija sedeo pored osušenog izvora i gde ga je Bog odveo? Ne, nije ga odveo na bolje mesto, nego ga je odveo kod suicidne udovice da vodi računa o njemu! Ima li to smisla? Tako sam se i ja osećala. Znate pre ovoga sam imala službu u crkvi, i onda mi Bog kaže tu si uradila svoje sad ideš dalje. Problem je bio u tome što niko nije znao za mene. Nisam mogla da idem od crkve do crkve i govorim ljudima:“Mene je Bog pozvao da propovedam!“ Kad sam počela da propovedam ovako, to su bili tako mali biblijski časovi, tek nekoliko ljudi. Dok sam bila u crkvi osećala sam da sedim pored osušenog korita, a ja sam htela da ostanem jer sam tu bila sigurna. Otišla sam kući, molila se i onda mi je Bog jasno rekao da krenem na istok, zapad, sever i jug, no godinama posle toga je izgledalo da nikad neću mrdnuti iz mesta u kom radim i da nikad neće biti više od nekoliko ljudi. Kad se promene dešavaju, uvek u početku izgleda kao da se nikad neće ništa promeniti, ali verujte da Bog ima plan, a deo tog plana je strpljenje i poslušnost, testiranje. Kad ostavite jednu stvar ( kao Ilija a onda dobije ono što nije očekivao ), znajte da je bitno ostati u Božijoj volji bez obzira kako izgleda. Kad sam ostavila svoju službu, na kojoj sam imala po 500 ljudi na službi, propovedala sam pred mnogo manjim brojem ljudi, maksimalno je bilo 50. Nije broj narastao na 5 000. To je bilo teško za mene, teško mom telu, ali sam imala mir u srcu jer sam znala da radim ono što Bog želi da radi. Izgledalo je besmisleno, ali sam išla napred. Budite sinhronizovani sa svojim srcem. Nemojte slušati telo, slušajte srce. Evo gde sam danas, u ovoj službi koju volim jako, ovo je sve Božija slava. Nekad moramo odustati od nečeg što jako volimo, s druge strane, nekad nam nešto izgleda kao osušeno korito, ne znači da treba otići. Ako osećaš da ti je brak kao suvo korito, ne znači da treba da odeš i nađeš drugog tipa, nego da uvedete novine u svoj brak a da promena počne od tebe, ne da ti menjaš svog partnera. Obično promene kreću od nas. Pokušajte da se izađete iz svoje sigurne kutije. Ja sam već bila umorna od toga da radim nešto što ne izgleda progresivno, sve je izgledalo kao da idem u krug,a sve što je Bog hteo, bilo je da orežem mrtve grane i pustim nove grane i lišće da porastu. Morali smo mnogo toga da promenimo, a najpre ja da se menjam. Te promene nisu bile velike, od jednom je voda počela da teče kroz to korito. Recimo, ja sam morala da znam sve što se dešava i čim bi neko doneo odluku umesto mene, bez obzira da li je bila ispravna ili ne, meni se nije sviđala. Bog me je kroz te promene proveo tako da ne moram baš sve da znam i da ne moram sve da kontrolišem. Ni to mi se nije sviđalo. Ne, ne moramo da volimo promene, treba nam vreme da se prilagodimo. Možda će Bog od vas tražiti da se preselite, uradite to. Ako se osećate da sedite pored suvog korita, nemojte samo da odete, nego pitajte Boga šta treba da promenite, i nemojte se iznenaditi ako Bog kaže:“TI!“ Ako vam je dodijao posao koji radite, možda trebate biti zahvalniji, možda iznova i iznova svaki dan trebate početi sa zahvalom a ne kukanjem, možda biste trebali biti ljubazniji, prijemčiviji, možda treba pokazati više poniznosti i ljubavi? Ne znači da morate otići s tog posla, možda trebate pokazati više odgovornosti. Nekad te promene znače da treba otići. Ako ste u crkvi u kojoj ste poslednji put dobili normalnu propoved 1902. I ako od onda niste rasli i razvijali se, možda je vreme da odete! Istina je da neki od takvih ljudi žive od propovedi koje slušaju kući, od čitanja propovedi, ali nećete otići iz te crkve jer se plašite šta će svet reći, jer bi bilo bez veze da menjate crkvu, jer u tu crkvu je išla i vaša baka i vaša mama a vi ne želite da ih naljutite. Morate imati petlju da napravite prvi korak. Bez rasta ne možete ni da se menjate. Bez dobre hrane. Budite stabilni, boldirani. Tražite od Boga da vas menja i da vas koristi da menjate svet. Bog može da promeni sve: mene, brak, decu, finansije, posao. Bog može sve da promeni, promene nisu lake, ali obećavam ti Bože da ću ići tamo gde mi ti kažeš, neću sedeti ovde i trunuti u svom smrdljivom načinu razmišljanja. Naše se misli moraju promeniti pre nego što naš život počne da semenja. Filipljanima 4: 8 Mislite samo najbolje, dobre stvari, jer od toga imamo beneficiju. Nemojte biti jedni od onih koji vide samo negativno i nešto čemu se mogu podsmevati. Dajte ljudima šansu, dajte sebi šansu. Promene su neophodne pre nego što se popnemo na novi nivo. Prevela: Biljana Tasić Knežević
