Snaga stava – II
Život je pun teških situacija, više nego što mi to želimo, ali, možemo naučiti kako da ispravnim stavom pobedimo sve to. Postoji stav, o kom se govori u Jovanu 13, mislim da je vrlo bitan i govori o snazi stava, snazi ispravnog stava. Vidimo da je Isus imao stav sluge. Nije došao da mu služe, nego da služi, nije došao da dobije, nego da da. Verujem da je stav davanja, vrlo moćan stav, koji razoruža đavola, jer sa takvima đavo ne zna kako će. Kad se skinemo „sa sebe“ i malo više radimo na tome da drugi oko nas budu srećni, đavo ne zna šta će s nama? Isus je na sebe stavio kecelju i oprao noge svojim apostolima. Svi želimo da budemo srećni, ali kako? Kaže da ćemo biti srećni ako činimo dobro. Džaba slušate propovedi ako ih ne živite. Bićete testirani, hteli vi to ili ne, ali, mogu da vas ohrabrim: prestanite da hodate unaokolo govoreći sve te glupe stvari, koje vas čine gubitnicima. Nemojte jedan isti test polagati sto puta. Ako bolje pogledate, propoved na Gori, govori o stavu. Matej 5 Kaže: blagosloveni su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo. Blagosloveni na grčkom znači: srećni. Zar ne želite da ustanete ujutru i budete srećni? Ljudi misle: ako se udam, biću srećna, ako kupim nova kola biću srećna, ako se samo uselim u taj stan biću srećna, ako kupim ove cipele biću srećna, da su mi deca bolja bila bih srećna itd... Ljudi misle da će biti srećni ako kupuju stvari. Kad kaže blagosloveni, misli da budemo srećni. To znači da budete srećni bez obzira na okolnosti u vašem životu. Ovo nije moja ideja, ovo piše u Bibliji. Neko će reći: teško je. Pa? I to je loš stav, kukački. Moramo imati mnogo više ratničkog u sebi. Isus je bio fin, ali je bio i ratnik, a Isus živi u nama, stoga, i mi trebamo biti takvi. Imati dobar stav i kad je teško, a to nije teško za one koji imaju Duha Svetoga u sebi. Mogu voleti one koji su teški za voleti, služiti onima koji su teški za služiti. Blagosloveni siromašni duhom. Koji su to? Oni koji su ponizni, jer nisu puni sebi. Blago onima koji čine mir, koji vide najbolje u svima. Postoji vreme kad izađemo iz pustinje i uđemo u obećanu zemlju. Uvek postoje stvari u nama koje trebaju da se reše, stavovi, misli. I kad se obratite i postanete naslednici Boga, postoje stvari sa kojima se treba nositi. Postoji razlika između stvari koje nasledimo i onoga što iskusimo. Bože kakva sam ja bila ranije! Strašno. Isterivala sma đavola, toliko su se molili sa mene, polažući ruke na mene, da sam mislila da mi ni dlaka neće ostati na glavi. Satima sam se molila, satima. Tražila, preklinjala, objašnjavala, ali, bila sam tako mizerna i prazna. Znala sam sve stihove, formule, ali nisam imala taj Duhovni sjaj, stalno sam kukala i hodala u telu, ljutila se za sve živo, vređala ljude, zavidela, nikad zadovoljna, htela sam sve da menjam oko sebe bivajući nesvesna činjenice da ja moram da se menjam. Ne nestanu svi problemi kad se obratite! Možete biti srećni, blagosloveni, oprošteni... sve to, ali kako? Ko vam je to objasnio? Izraelcima je trebalo 40 godina da pređu put koji se pređe za 11 dana. To baš i nije pohvalno. I na kraju, koliko njih je izašlo u obećanu zemlju? Dvoje. Šta je bio njihov problem? Neprijatelji? Đavo? Susedi? Ko? Ne, njihov stav. Uvek ima što neko, ko može da se okrivi. Imala sam otkrovenje: nisu ih neprijatelji tamo zadržali 40 godina, nego njihov stav. Postoje 10 mentaliteta pustinje koji su ih tamo zadržali. Nije đavo koji vas drži nesrećnim, vaš šef, muž, žena, deca, stara kola, mali stan, niti bol u leđima, nego vaš stav! Ako ste u iskušenju da kažete da nemate loš stav, onda vas molim da jedan dan provedete bez kuknjave uopšte! Mi imamo naviku da kukamo i žalimo se kad nešto ne ide kako smo zamislili, da to više i ne primećujemo. Čak i kad uspemo da ćutimo, onda se to vidi na našem licu i po našem ponašanju i držanju tela. Neki su vrlo ponosni na svoje pozitivno ispovedanje. Super a šta vaše lice govori? Neko ima ljubomoru u sebi, ali se to vidi i na licu. Lice sve kaže. Mi želimo da naša lica liče na Božije. Pokušajte da jedan dan provedtete ne buneći se protiv svog posla ili šefa, šta to još znači? Ne vezuješ pojas u autu? Parkiraš se na mesto za hendikepirane a nisi hendikepiran? Nerviraju ti svi u saobraćaju? Onda si pod konstantnom pobunom jer kršiš sva pravila. Misliš da su ovo sitnice? Nisu, kad se nakupe, onda više nisu sitnice. Zašto ne poštujemo pravila? Zašto se bunimo protiv toga? Vozite prebrzo, bacate smeće kroz prozor. Sve su to loši stavovi pobunjenika: briga me šta tamo piše ili kako treba, uradiću kako ja hoću. Sve dok pevate: i’ll do it my way, nikad nećete pevati: what a beautiful morning. Biblija kaže da Bogu možemo ugoditi samo verom, ali ne možemo imati stabilnu veru ako se stalno bunimo oko nečeg. Koliko vas živi sa nehumano duhovnim ljudima, pored kojih se stalno osećate grešnim? Moja ćerka vam je jedna od onih, nju nikad ništa ne nervira, a ja stalno odskačem zbog nečeg. Takav je i moj suprug. Njemu su stihovi, koji ću vam sad reći odgovor na sve! Rimljanima 8: 28 Ovo je stih mog muža. Milion puta tokom godine čujem ovaj stih. Genesis 50: 20 Ovaj isto tako. Ne dopustite da vam loš stav uništi život. Prilagodite se. Treba nam perspektiva. Nekad mislimo da je ono što se nama događa užasno, ali, kad bi smo pomislili šta bi još moglo da se desi a ne dešava se, brzo možemo biti jako srećni. To je perspektiva. Sigurno svi znate za ovo pismo koje je kružilo internetom, gde u pismu, ćerka, roditeljima piše kako je bila u požaru, u bolnici upoznala muškarca koji je dosta stariji od nje, siromašan, bez škole, druge rase i vere, i kako će se udati za njega jer je naučena pravim vrednostima, a onda, pred kraj pisma kaže:“Ništa od ovog što sam napisala nije tačno. Istina je da ću pasti test iz isturije i fizike, ali sam, pre nego što čujete istinu, htela da ovo što mi se događa sagledate iz druge perspektive“! Šta je stav? Naš unutrašnji život, koji se očitava na nama i spolja.
