Nagle promene
Den je bio izuzetno aktivan čovek. Bio je odan suprug i otac, imao je službu. Njemu se desilo ono što mnogi lekari za dvadeset godina svog rada nisu videli: sa svojih 37 godina je doživeo moždani udar zbog povišenog holesterola. Osim toga, holesterol nije bio toliko povišen, da bi iko posumnjao da će se tako nešto desiti. Dijagnoza je bila strašna: 90% ljudi sa takvim moždanim udarom umiru. Njegova se supruga molila. Konstantno. Nakon tri dana Den je bio u komi i na održavanju života.Nakon mnogo meseci, kad je došao sebi, učio je ponovo da govori i hoda. Bilo je jako teško.Den je jako optimističan, iako se kreće teško i teže govori. Od moždanog udara ovamo, promenio je svoje prioritete. Sad mu je Gospod na prvo mestu, zahvalan je za svoju porodicu i decu, s kojom sad ima vremena da se igra. Pošto više ne može da se bavi istim poslom, naučio je programiranje i sad se time bavi, tako zarađuje za porodicu. Den kaže, da je danas siguran, da nikad ne bi imao ovakav odnos sa Bogom da nije prošao kroz sve to, kroz šta je prošao. Bog sve izvodi na dobro. Ono što Den naglašava je, da je kroz sve ovo, naučio šta su mu prioriteti u životu. U gostima nam je bračni par koji je doživeo nesreću. Kris i Tina su bili na godišnjem, on je pao s neke litice, vrlo visoke, slomio je ruku i nogu. Noga je u članku bila gotovo smrskana. Užasno je bolelo. Mi se uvek koncentrišemo na žrtve ovakvih događaja, ali, šta se događa sa partnerima? Kako to utiče na njih? Tina: - Jako je teško gledati nekog koga voliš, da pati. Mesecima sam morala da ga služim i da svoj život na neki način podredim njemu. Bog vidi ono što vi radite kao saputnik onih koji su ovako povređeni ili imaju drugih problema. Pre nesreće on je mnogo putovao ( Kris ), bio je „svoj čovek“, pravi sangvinik/kolerik, ali, nakon nesreće je doživeo da se ponizi, kad je shvatio da je potpuno bio bespomoćan. Kroz ovo je shvatio, između ostalog, koliko voli svoju ženu i koliko je bio ranije nefer prema njoj. Za Tinu je to bilo teško. Uopšte više nije imala vremena za sebe. Pre nesreće su bili koncentrisani na svoje karijere, ali nakon događaja, prioriteti su se promenili. To je viliki test u životu. Nekad idemo težim putem, ali samo zato što smo toliko tvrdi da je to neophodno. Kad prođemo kroz nešto, budemo opremljeni, a kasnije, iz svog iskustva, možemo drugim da dajemo ono što smo mi dobili. Mi često gledamo šta On nije uradio, umesto da naglasimo ono što je On uradio. Pre nesreće, nije imao vremena za decu, ni za svoju unuku. Najmanje je vremena imao za suprugu:“ Kroz ovo sam naučio da budem strpljiv, i da više svog vremena poklonim svojoj porodici“ Ono što želim da poručim ljudima da ne čekaju ovakve događaje da bi se otreznili. Tina: - Pre ovoga sam bila identifikovana s poslom. Posao mi je bio sve, a ono što takođe želim da poručim ljudima je, da ne budu identifikovani sa svojim poslom ili zvanjem. Posao ne može da vam pruži tu sigurnost koja je vama potrebna. Ja se i danas molim da Bog oduzme ovo što radim, kad počenm da se identifikujem sa svojim poslom. Ja želim da ostanem Joyce Meyer Božije dete, a ne moj posao. Veliki je pritisak u svetu, često čujem žene kad kažu: ja sam samo domaćica! A to nije samo! One imaju pet puta više posla od onih koji odlaze na svoje poslove i tamo rade osam sati. Niko ne sme dopustiti da ih posao kontroliše. Svako od nas treba da napravi inventar u svom životu. Ispitajte se dobro gde stojite. Budite pozitivni po izboru. Služite drugima, usrećite nekoga svojom pažnjom. Svaki problem će proći, a vi dopustite Bogu da uradi svoj deo. Nemojte da vas situacije učine ogorčenom nego boljom. Prevela: Biljana Tasić Knežević
