Rađanje orla
Dejv, moj suprug, je imao divno detinjstvo. Svaki odrastao čovek bi treba u sebi da ima "zdravo dete" koje ume da uživa i smeje se. Ja sam imala nikakvo detinjstvo, tako da nisam umela da uživam u životu nikako. Patetično je šta ljudi urade ljudima, pa im posle trebaju godine i godine da to prevaziđu. U Bibliji imamo odgovore na sve. Godinama sam gledala Dejva srećnog, a mene je to nekad baš nerviralo. Ono što sam naučila od njega je, da njegovu sreću nisam mogla da poremetim. On je bio srećan a ja sam bila sve ljuća i ljuća. Nije mi dopuštao da mu ukradem radost, a vremenom sam počela da gledam šta radi i da se tako ponašam. Dejv je često išao sa mnom u kupovinu sa svo četvoro dece, 70 dollara budžet i tako redom. Dejv se igrao sa decom, smejao i uživao u tome, a ja sam mu govorila:"Izgledamo kao debili, prestanite. Svi nas gledaju!" Bila sam užasno besna. Pokušavao je da me zasmeje, ali ja nisam to umela. On je uvek srećan, a ja na tome moram da radim. Ja sam želala da sve uradim po listi, sednem u auto, odem kući, sve stavim na mesto i budem očajna i dalje. Jedan dan sam mu govorila da prestane, da prestane, da prestane, a ja sam viknula na njega:"Nisam došla ovde da se zabavljam nego da radim!" Ja sam sve htela da komplikujem, a on je hteo da pojednostavi. Stvarno sam bila komplikovana, ni roštilj nisam mogla da napravim a ne zakomplikujem. Bog mi je rekao: - udalji se od svađe. Nemoj je stvarati tamo gde je nema. - budi osoba od integriteta: radi ono što kažeš da ćeš uraditi, reci ono što misliš, drži se svoje reči, ne ostavljaj nered za sobom koji drugi moraju da sklanjaju. Istina je istina. Nema bele laži ili polu-istine. Integritet ima veze sa prosperitetom. Imala sam troje dece kad sam započinjala službu. Najdublje lekcije sam naučila u marketu gde sam kupovala. Uzimala sam više nego što mogu da platim, a onda me je bilo sramota da vratim, pa sam ostavljala te stvari gde stignem samo da me neko ne vidi. Bože kakva sam bila! Bog mi je govorio i učio me da prvo treba da naučim da živim kako treba pa sve ostalo. Bog me je sreo baš tamo gde sam bila. Jednom mi je Bog rekao:"Da je ovo tvoj market, da li bi volela da neko radi sa tvojom robom ovo što ti sad radiš?" Naravno da ne, pa sam fino počela da vraćam sve na svoje mesto. Gospod je počeo da me uči redu i radu. Prestala sam da budem površna. Bog ja imao baš mnogo posla sa mnom. U vezi ovoga je Bog dve godine radio na meni. Malo po malo. Nisam shvatala da su to te male lisice koje mi ne daju da mrdnem dalje. Možete misliti šta hoćete, ali, dok nisam naučila da budem poštena u sitnim stvarima, život se nije menjao. Integritet nekad zahteva velike korake. Kako nismo imali novaca, kupovala sam kokoške na rasprodaji pa sam onda kupovala po 15 kokoš,i pa ih zamrzavala. Na svakoj toj kokoši je pisalo: UPOZORENJE - SAMO 3 PILETA PO OSOBI. Dobro, onda sam vodila sve članove porodice, dala im po korpu i nabavljala te piliće kako sam umela i znala. To naravno nije bile uredu, a Bog se upinjao da me nauči da budem poštena. Znam da će biti glupo, ali ja sam ih jako želela, jako. Meni su pilići trebali ja sam se snalazila kako sam umela i znala, nije bilo bitno što to nije bilo uredu, a šta jeste. Ne samo to. Jednom prilikom smo tako svi bili u kupovini. Svako iz porodice je sa po 3 pileta stajao na kasi da plati, a morali smo da se pretvaramo kako se ne poznajemo. Kad je najmlađa ćerka došla na red, videla sam da nema dovoljno novca i htela da joj dam još, ali nisam smela, jer se "nismo poznavale". Naravno da sam se posle i ja i moja ćerka osećala kao lopov, jer smo radile nešto što je bilo u stvari protiv zakonito. Jednom sam u jednoj crkvi propovedala i ispričala ovaj događaj. Pastir crkve je sedeo na klupici iza mene, a onda je, nakon što sam ispričala sve to, ustao, stao pored mene, pogledao u svoju ženu i rekao:"Načinila si me lopužom!" Pogledao je u crkvu i rekao:"Nisu bili pilići u pitanju nego WC papir a mi smo ga kupovali za crkvu!" Bog me je od onda učio da budem iskrena u malim stvarima. Poslednji zalogaj priča: - Smešno oko čega se ljudi sve svađaju. Ja recimo nisam naručivala svoj svoj dezert jer nisam htela da ljudi vide kako jedem dezert, onda sam Dejva nagovarala da mi naruči dezert, ili, još gore, jela njegov usput. Jednom smo putovali, i on je bio jako gladan, pa me je pitao želim li i ja:" Džojs, reci ako želiš, kupiću ti." Ne, ne, rekla sam ja ne želim. Vratio se s dva burgera u ruci, a ja sam ga gledala kako jede. Kad je stigao do kraja, pitala sam ga da li mogu dobiti zadnji zalogaj a on je pukao! To nije ličilo na njega, ali je pukao. Počeo je da viče kako mu uvek pojedem zadnji zalogaj, a njemu je to najslađe. Evo ti, rekao je, a ja ni mrtva nisam htela. Da je bio zadnji na svetu ne bih ga pojela. Dejv se naljutio i zalepio ga na kontrolnu tablu. Ja nisam htela da ga pojedem a on je insistirao. Na kraju sam ga iz besa strpala u usta gotovo s papirom. I onda sam čula glas:"Vidi moje odrasle ljude, propovedaju u svetu, kršteni duhom svetim, svađaju se kao poslednji mučenici oko poslodnjeg zalogaja!" Ima još tona priča: prosuto mleko, mokri peškiri itd... Ali, hoću da zastanem na tome da me je Bog naučio da slobodno ja budem ja. Mi često pokušavamo da budemo ono što nismo, čak i ono što nam se ne sviđa, ali eto, mislimo da je to uredu. Bila sam u službi kad mi je Gospod rekao da prestanem sa nekim biblijskim časovima. Godinu dana sam čekala na polici. Znala sam da nešto debelo ne štima samnom samo nisam znala šta. Đavo mi je govorio kako sam uvrnuta, a Bog da sam unikatna i drugačija. Zbog tog poziva u životu, nisam imala iste potrebe kao druge žene: nisam imala želju da non stop kuvam i spremam, pijem kafice s komšinicama itd... Đavo mi je govorio da treba da naučim da budem obična žena: čudna si i izmišljaš kako će te Bog koristiti. Imala sam komšinicu koja je sve sama radila, šila odeću, ama sve živo, a ja nisam ništa znala. Đavo me je ubedio da nisam normalna, pa je ona, komšinica htela da me nauči da šijem i budem normalna. Sadila je svoje voće i povrće pa je htela da me nauči da se bavim baštom. Dejv je izrovao baštu i kupio mi mašinu, sve sam to mrzela, ali nema veze, htela sam da budem normalna. Kupila sam streč materijala, sedela i šila. Jedva sam skontala kako se ubada igla. Napravila sam Dejvu šorts i jednu majicu. Kad je obukao, džepovi su bili duži od šortsa. Rukavi na majici su bili pogrešno ušiveni. U dubini duše sam htela da budem negde drugde i isterujem đavola, a ja sam sedela u podrumu i njakala se sa s glupom majicom. Što se paradajza tiče: moji paradajzi su bili pojedeni, neke bube su ga pojele, dok su njeni bili super.Požalil sam se Bogu, a On mi je rekao:"Nisam ti rekao da sadiš paradajz, nisam imao obavezu da ga čuvam!" Često radimo stvari koje mislimo da treba da radimo, a Bog u stvari želi da budemo unikatni i radimo ono za što smo pozvani a ne da budemo neko drugi. Bog želi da ti budeš tu i slaviš ga onakav kakav si. Bog ti daje slobodu. Najveći dar je kad se islobodite da VI budete VI. Prevela: Biljana Tasić Knežević
