Tajne su velik teret
Da li nešto kriješ plašeći se da ljudi to ne saznaju? Saznaj kako život u istini donosi slobodu. Istinit s Bogom i istinit s drugim ljudima. Efežanima 4: 15 Bez istine nećemo rasti, istina primeljena i primenjana kroz Božiju Reč. Mnogo ljudi živi bolesno i disfunkcionalno zbog svojih tajni. Recimo: šesnaestogodišnja devojka koja je imala abortus a nikom nije rekla. Danas pokušava da se uda i ima normalnu vezu ali se plaši i stidi onog što je uradila. Ili, recimo, žena je ranije bila prostituka, ali danas s pedeset godina ima problem to da prizna jer se plaši osude... Ili, žena koja je jako rano dobila dete pa ga dala na usvajanje. Danas je udata žena ima još troje dece kojima nikad nije rekla da ima još jedno dete. Tajne stvaraju strah. Mene je otac godinama seksualno zlostavljao. Uvek mi je govorio da mi ništa loše ne radi ali da to svakako ne smem nikom da kažem, što je, priznaćete, kontradiktorno. Nikom nisam pričala o tome do svoje dvadesete godine jer sam se stidela, plašila se da će ljudi misliti da sam sama kriva zbog toga, da sam kurva. Dejvid i ja smo bili tri sedmice u braku kad me je pitao:“Šta je sa tobom“, jer sam bila potpuno disfunkcionalna. Nosila sam taj teret i morala s nekim da ga podelim, morala sam da se suočim s tim problemom, ali onda to nisam shvatala. Bog nas voli i pokaže nam kako da se nosimo s tim, kako da prođemo s tim, kako bismo doživeli isceljenje. On donosi mir, ne destruktivnost. Postoji deo mog života kad sam krala novac iz kompanije za koju sam radila. Možda vam je teško da poverujete u to s obzirom na to šta sam danas, ali jesam. Krala sam. Bila sam u braku s čovekom koji je bio profi lopov i koji me je naučio kako to da uradim. Godinama kasnije kad me je Duh Sveti pozvao da budem u službi, to je prva stvar koju mi je pokazao i rekao da moram otići da priznam da sam ukrala i vratim taj novac. Ne samo to, morala sam da kažem Dejvu. Dejv me je podržao i bio pun razumevanja. Nisam znala šta me tamo čeka, ali sam znala da ne mogu napred dok nosim tu tajnu. Ne kažem da svi treba da urade isto što i ja, ali tvrdim da moramo biti vođeni Duhom Svetim. To sam mogla da popravim, nekad neke stvari ne možemo promeniti. Meni je ta tajna smetala, jer ne mogu stajati pred ljudima i pričati o istini a imati laž u sebi. Istina je, da je sve to bila prošlost i da je to oprošteno, ali me je Bog vodio tamo. Možda danas ne bih bila ovde da nisam poslušala Boga, jer nas strah često drži podalje od Božije volje. Otišla sam tamo, priznala sam šta se desilo i rekla im da sam sada hrišćanka i da me Bog odveo nazad. Vratila sam novac i bilo je sve ok. Ni reč nisu rekli. Osećala sam se jako dobro, iako me je bilo sramota pred njima. Nekad je teško priznati istinu. Zar vam nije čudno da vam bivša lopuža poput mene sad propoveda o istini? Zar nije čudno a i dobro u isto vreme, da Bog koristi one koje bi svet odbacio? Pslam 90: 8 Postoje stvari koje pokopamo tako duboko jer ne želimo da se suočimo s njima. Nešto što se desilo davno i na šta smo možda zaboravili, ali, ako Bog to iznese na svetlo moraš da kopaš duboko, moraš da odeš da se izviniš ako si nekog povredila. Moramo slediti vođstvo Duha Svetog, ako to ne radimo, bićemo u stalnom problemu. Ako ti Bog kaže, uradit to, nemoj iznova oko iste planine živeći mizerno. Poslušaj Boga i uberi blagoslov. Izbacite to iz sebe. Jeste teško, boli, ali je vrlo oslobađajuće. Pre mnogo godina sam bila u Rusiji, podelila sam svoje svedočanstvo o tome kako sam bila zlostavljana. Na kraju službe sam pozvala sve one koji su prošli zlostavljanje na bilo koji način, da izađu, da se molimo za njih. U redu za molitvu su bile žene koje su imale po devesedet godina. Devedeset godina su nosile tajnu i nikom o tome nisu pričale. Gledala sam ih kako satima plaču i kako priznaju istinu. Istina je moćna stvar, a Duh Sveti je istina i on nas vodi kroz istinu, uči nas da budemo otvoreni, iskreni. Najveći komplimet koji neko može da mi da je: Džojs živi ono što govori. Jedna stvar koja svetu ovog momenta ne treba su lažni hrišćani. Jakov 5: 16 Ovaj stih nam kaže da postoji pravo vreme priznanja greha ne samo Bogu nego i ljudima i da je u tome isceljnje. Ljudi nose svoje tajne jer je teško naći ljude s kojima možete biti otvoreni i koji će vas saslušati bez osude. Hrišćani nisu baš dobri slušači, jer uglavnom kad ima kažete neki problem, oni počnu da vam propovedaju. Mene najviše nervira kad s nekim nešto podelim a oni meni propovedaju moju propoved! Aman! Znam ja sve to, samo želim da podelim šta me muči ( ne kukamo svaki dan na istu stvar, nego priznajemo greh, to su dve različite stvari. Ako neko stalno kuka na jedno isto, treba mu pomoć i otrežnjene. Kad neko dođe da vam prizna greh, nemojte mu odgristi uši, nego ga volite i razumite ). Tužno je to. Imam dobar odnos sa svojom decom. Moja mlađa ćerka sve podeli sa mnom, čak i ono što ne bih morala da znam. Jednostavno, sve podeli sa mnom jer je to zdravo. Ima mene u koju ima poverenje i može da se ispovedi. Ne, ljudi ne mogu da nam oproste grehove, ali postoji vreme kad možete s ljudima da podelite teret i to je tako oslobađajuće. Tajne imaju snagu. Što se više skriva, ima veću težinu, zato je bino podeliti tajnu i izneti je na svetlo. Svetlo rastera tajnu. Nedavno mi je došao jedan mladi čovek i rekao:“Džojs ja sam dugo oženjen ali mnogo, mnogo putujem. Na tim putovanjima sebe uhvatim kako žudim za drugim ženama, a poslednja stvar koja mi u životu treba je preljuba. Moli se za mene!“ Nekoliko meseci kasnije smo se sreli. Pitala sam kako stoji sa tim? Rekao je da više nikad nije imao taj napad. Verujem da se đavo na taj način igra s nama. Usput nas ubedi kako smo najgori na svetu i da zato ne treba pričati o tim tajnama, jer smo jedini s tim problemom, a to mu samo daje više snage. Istina je suprotna. Svi se borimo gotovo s istim stvarima. Nekad me stvari koje sam juče uradila, prešla preko njih, nisam se suočila s njima, proganjaju danas. Obično dobro spavam. Jedne noći sam se do pet ujutru okretala i na kraju sam se pomolila i pitala Boga šta se dešava? Zašto ne mogu da spavam? Bog mi je pokazao da sam nešto uradila dan pre toga ( naravno da su bila u pitanju moja velika usta ), povredila sam osobu svojim rečima, izgovarajući se da sam imala loš dan. Bog nije hteo da me ostavi na miru jer sam bila nefer. Njemu je stalo do toga kako se ponašamo prema drugima. Biblija kaže da možemo rastužiti Duha Svetog, a to se dešava kad se loše ponašamo prema drugim ljudima: bračnim partnerima, kolegama, prijateljima. I ne samo to, nego se posle ni ne pokajemo, ne tražimo oproštaj. Idućeg dana sam otišla do te osobe, tražila oproštaj iako mi je ta osoba rekla da se ni ne seća toga. Hrišćani često žele da budu ljudi od vere, a često se ponašamo površno i sebično, pa to ne ide zajedno. Treba s Bogom biti iskren. Reći mu šta nas boli, šta nas muči i jednom kad izađe na svetlo, te tajne gube na snazi. Mi smo super dobri dok guramo stvari pod tepih. Ma recite Bogu šta vas boli, šta vas povređuje. On će vam dati snagu da oprostite. Ako ne možete tako, nađite psihoterapeuta koji će vas voditi do korena problema. Ne mislim da celog života trebate ići kod terapeuta/savetnika ali nije pogrešno naći pomoć, nekog ko će vas suočiti sa istinom. Uostalom, nastavite s Duhom Svetim, boljeg savetnika nema. Bog se nosio sa mnom kroz probeleme. Nisam imala novca da platim terapeuta, ali Bog je bio moj terapeut. Naša je porodica velika i mi smo odavno savladali govor u istini. Niko ne ostaje ljut jako dugo. To smo naučili. Suočavamo se i govorimo istinu, jer svi služimo Bogu i nema poteba da se lažemo. To je veliki problem i po crkvama. Ljudi idu u crkvu, smeškaju se a mrze se i ogovaraju. Ne, to nikako ne funkcioniše. Mi moramo da se složimo, stisnemo redove. Nema nas mnogo. Znate, dva naša sina rade za nas a to nije lako da vam tata i mama budu šefovi. Osim toga i dve snaje rade kod nas, što je još teže. Zato mnogo pričamo. Znam da ljudi ne vole da pričaju često, naročito muškarci, ali morate. Morate da komunicirate sa svojim ženama, ne možete ćutati i igrnorisati šta vam se priča. A vi žene, ubacite u sporiju brzinu kako bismo mogli da se postignemo. David je bio jako iskren s Bogom. To je potrebno i nama: da iskreno pričamo s Bogom. Ako ne pričamo s Bogom, ne podelimo s nekim prijateljem, osećaćete se vrlo opterećeno. Znate, meni ljudi često dolaze s priznanjem:“Došla/o sam po oproštaj od tebe. Kad sam te upoznala, nisam mogla da te smislim. Jako si mi išla na živce. Danas te iskreno volim. Oprosti mi!“ I onda se ja šalim:“Super. Ti si sad rešila svoj problem. Sad ja imam problem – moram da ti oprostim!“ Trebamo biti mudri. Nekad neke stvari ne moramo reći ili moramo reći mudro, ne možemo biti surovi povređujući druge. Moramo biti izbaždareni. Ako ne saopštavate istinu u ljubavi, ona nije istina. Pre svega: budite iskreni s Bogom. Uvek više volimo istinu o nekom drugom nego o sebi. Istina o tebi ćete osloboditi. Ne istina o drugima. Istina je bitna. Biblija kaže da nas spoznaja istine oslobađa: Efežanima 4: 15 Treba nam istina a Duh Sveti je istina. On nam donosi istinu o Hristu i o nama, uči nas kako da se nosimo sa tajnama u našem u životu. Prevela: Biljana Tasić Knežević
