Budite stabilni – II
Da li znate da se stabilnost uči, a ta stabilnost onda važi za sve moguće situacije u našem životu. Imamo autoritet nad sotonom ukoliko smo stabilni. Ne mogu da vam propovedam o tome da nikad nećete imati problema, ne mogu, jer to nije moguće. Vaša vera ne znači da ćete zaobići probleme, nego da ćete kroz probleme proći stabilni. Budite spremni da pevate Bogu i na planini i u dolini, u pustinji takođe, a ako ne slavite Boga u pustinji nećete moći da stignete u obećanu zemlju. Ne morate da „osećate“ nešto da biste radili ispravnu stvar. Nemojte živeti po emocijama. To su bitke koje bijemo iza zatvorenih vrata zajedno s Bogom. Svako od nas mora da se suoči sa svojim Golijatom. Tu smo kao izraelci: u pustinji smo. Ispred nas je Crveno more a iza nas je vojska koja nas proganja.Tako raste naša vera, dok čekamo na Boga, i pustimo Boga da uradi ono što samo On može da uradi. Izlazak 14: 13 Bog će se boriti za nas a mi ćemo sačuvati svoj mir i biti u odmoru s Njim. Znači: ovo je deo bilo koje bitke u našem životu. Radimo ono što znamo da moramo da radimo, stojimo čvrsto tu gde smo i čekamo na Boga. Moramo zatržati svoj mir i reći:“Bog se bori za mene!“ Bog radi za nas, mi vidimo da On radi. Možda nije poranio ( Bog ) ali sigurno ne kasni. II Dnevnika 20: 15 - 22 Opet velika bitka. Prva stvar koju nam Bog kaže u nevoljama je:“Nemoj se bojati!“ A kad on to kaže, ne znači da ne smemo da osećamo strah nego da ne pobegnemo, jer strah u stvari znači pobeći s tog mesta straha. Bitka nije naša, nego Božija. Da li znate da možete verovati u Njega i onda kad se dešavaju bitke oko vas, a vi i onda možete živeti mirnim životom? Znate, neki ljudi prosto smatraju da su dužni da brinu i osećaju se mizerno kad imaju problem, jer to „tako treba“, tako su naučeni, a u stvari prave veliku i ozbiljnu grešku. Tako protraće svoj život u negativnostima, a ne mora tako da bude. Bog je na nebu i smeje se neprijatelju, jer on unapred zna ishod. Ishod je pobeda. Ostanite mirni, nemojte se povesti za ovim svetom i ponašati se kao oni. Bog je uvek s nama. U ovom stihu ponavlja nekoliko puta: zadrži svoj mir. Čovek je bio na kolenima i molio se. Svi su uradili isto i slavili Boga glasno. Kad ljudi počnu da slave Boga, đavo beži. U sred bitke ljudi pevaju i slave Boga, ne idu okolo i kukaju: joj šta će sad biti, šta će nam se desiti, šta nam je ovo trebalo. Ljudi slave Boga, ZAHVALJUJU ZA SVAKU SITUACIJU, jer znaju da On već zna ishod a to je pobeda. Kad su počeli da slave, Bog je počeo da radi. Neprijatelji su se toliko zbunili tim slavljenjem i zahvalama, da su se međusobno pobili. Kakva priča?! Vidite, to važi i za nas danas. Bila sam tamo, prošla sve to. Ne idem više tamo. Đavo ni danas ne shvata da neću da odustanem. Jovan 14: 27 Isus je pred svoju smrt uradio sve što je mogao i trebao. Bio je razapet a za sobom je ostavio MIR. Kaže da nam ostavlja mir, Njegov mir, a ne onaj koji svet daje. Kaže da ne dopustimo sebi da budemo uplašeni i kukavice. Taj mir je u nama, šta ćemo uraditi s njim: dopustićemo emocijama da nas razvlače tamo amo, ili ćemo koristiti taj mir da ostanemo mirni i ponašamo se onako kako kažemo da verujemo. JA IMAM MIR. Matej 26: 51- 54 Petar je bio duhovni džin u jednom momentu, i emotivna beba u drugom. Svi smo mi ponekad takvi, i nije u tome problem što se ponašamo kao emotivne bebe, samo treba shvatiti da tamo ne smemo ostati. Ne postoji određeno vreme za koje ćemo se promeniti i sazreti, svako ima svoje vreme, Bog želi da nas menja. Ja sam bila kao Petar, Petar je non stop pričao i pravio gluposti, ali se promenio: Evo Petra, totalno emotivan. Odsekao čoveku uvo! U tom momentu se poneo emotivno. Isus nije imao nameru da pobegne. On je znao šta ga čeka, i spremao se na to. Isusu nije bilo potrebno da ga Petar brani, On je Božiji sin! Isus je mogao da zazove anđele i bio bi izbavljen, ali On je znao da mora da ispuni Reč! Rekao je Petru:“Ja kroz ovo moram da prođem“ Moramo da se molimo. Nije lako raditi stvari koje ne želimo da uradimo, nije lako da ćutimo, da oprostimo, da zadržimo svoj mir, ali nije nemoguće, jer ako je mogao Isus da ispunjava volju svog Oca, možemo i mi. Borila sam se da ispunim Božiji poziv u svom životu, ne radim ono što ja hoću, nego ono što je Njegova volja. Moj život nije moj, nego Njegov! Najopasnija emocija je bes. Mojsije je bio ljut čovek, temperamentan. Bez obzira koliko voliš Boga, dok dopuštaš svom temperamentu da te vodi i dok se izgovaraš na genetiku, neće ti biti dobro. Neki su ljudi ljuti a nemaju pojma zašto se tako osećaju: možda zbog emocija iz prošlosti. Mnogo se ljudi ponaša disfunkcionalo, zato što se ne suočavaju sa bolnim stvarima iz prošlosti. Bila sam seksualno zlostavljana od strane svog oca. Moja majka nije znala kako da se nosi s tim, pa je ćutala. Zbog toga sam u životu imala mnogo, mnogo problema. Nisam shvatala sebe i zašto sam takva kakva sam, zašto se ljudi ponašaju prema meni tako kako se ponašaju, ali Bog će vam pokazati ako ga pitate. Moja mlađa ćerka je imala problem s besom. Nije bila besna na druge ljude, nego na sebe kad nije bilo onako kako je ona zamislila, kad nešto nije uradila onako kako je ona mislila da treba. Na koncu se suočila s tim: sebe je gledala kroz svoja dela i po tome se vrednovala, a to je bilo pogrešno. Morate znati istinu u srcu. Ljudi koji su stalno besni i ljuti, imaju koren tog besa u sebi i s njim se moraju suočiti. Mojsije je bio užasno emotivan. Bio je toliko ljut da je bacio zapovesti! Mislim!!!!! Koliko često napravimo još veći nered dok smo besni jer smo besni pa smo još više besni. Užas jedan. Izlazak 17: 6 Bog je pustio vodu iz kamena. Ova se priča odnosi na Isusa koji visi na krstu. Isus je naša stena ( kamen ), iz Njega je potekla živa voda dok je bio na krstu. Za nekoliko meseci se desila ista stvar. Izraelci besni, mrmljaju i kukaju. Mojsije je ljut i ne čuje šta mu Bog govori: reci kamenu da pusti vodu. Umesto toga, Mojsije je udara dva puta kamen ( ne možemo razapeti Hrista dva puta ). Mojsije se još više naljutio kad se Bog naljutio! Koliko vam dam, toliko tražim od vas, kaže Bog. Mojsije je imao tu privilegiju da te ljude odvede u obećanu zemlju. Kad vam Bog pokazuje velike stvari, govori vam i koristi vas, sve je to super, ali da znate, uz to ide velika, velika, velika odgovornost. Ne morate voleti ovo što vam govorim. Moramo voditi svoje emocije, ne mogu naše emocije voditi nas, jer ako je drugačije živimo u grehu i izgovaramo se. Psalm 37: 8 Izreke 14: 29 Izreke 16: 32 Izreke 19: 11 Izreke 22: 24 Izreke 29: 22 Efežani 4: 26 Nigde Bog nije rekao da ne budemo ljuti. To je emocija i mora da se pojavi, ali ne moramo i ne smemo ostati u tom besu. Ne možemo ništa da ne osećamo. Ne tražim od vas da ništa ne osećate, nego uživajte u dobrim emocijama, borite se s negativnim i ne otvarajte vrata đavolu. Izreke 25: 28 Bitno je biti stabilan jer nas Bog na to poziva. Prevela: Biljana Tasić Knežević
